Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Domaći mediji

21.03.2014

Bezbednost GMO nedokazana, posledice neispitane

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona/da-li-ce-se-beskontaktni-toplomeri-koristiti-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-kragujevca.html

JEDEMO GENETIČKI MODIFIKOVANU HRANU?

GMO u prehrambenim proizvodima


Razne se spekulacije provlače po medijima, internet forumima, društvenim mrežama, mnogo neproverenih informacija pušta se u etar, razvijaju se i teorije zavere o eksperimentima, genocidu, trovanju nacija... Treba ipak smiriti strasti i hladne glave razmisliti o upotrebi genetički modifikovanih organizama (GMO) u prehrambenoj industriji i njihovoj potencijalnoj štetnosti po zdravlje. Koliko su GMO namirnice prisutne u svetu i ima li zaista GMO sastojaka u proizvodima na srpskom tržištu ili nema? Probali smo da nađemo odgovore

Možda ste već imali priliku da vidite listu prehrambenih proizvoda koji sadrže genetički modifikovane organizme (GMO), a dostupni su na našem tržištu i većina nas često ih konzumira. Na tom spisku našle su se poznate čokolade i drugi slatkiši, kao i gazirana pića, začini, sokovi, kečap, majonez, ali i hrana za decu. Stigla vam je ta lista možda i na imejl, s porukom da je prosledite dalje, a ako nije, mogli ste je videti u brojnim medijima, prilično pompezno najavljenu.

GMO u prehrambenim proizvodimaMnogi, međutim, nisu istakli da je tu listu prvobitno objavio kanadski ogranak organizacije Greenpeace, već je navedeno samo da je poslata iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda. Istaknuti su u tom mejlu i podaci Radomira Mijića iz gradskog sekretarijata, a u potpisu stoji i ime Ljiljane Javorine, diplomirane hemičarke iz Insituta za medicinu rada Dr Dragomir Karajović. Niko od njih dvoje, međutim, kako su potvrdili za Market network, nije imao nikakve veze s tim mejlom. Njihovi podaci su zloupotrebljeni, a poruka je poslata na hiljade adresa.

Ljiljana Javorina istakla je za naš časopis da joj nije jasno kako je neko povezao nju sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine i kako je spojio institut u kom ona radi s tom gradskom institucijom.

– Niti se moj institut bavi istraživanjem i analizom genetički modifikovanih organizama, niti se ja bavim time. Nekome je očigledno odgovaralo to što sam hemičar po struci i zloupotrebio je moje podatke. Odjednom, kao da sam se našla u lošem američkom filmu. Ni kriva ni dužna, bila sam zatrpana mejlovima i pozivima od raznih ljudi iz zemlje i inostranstva, medija, predstavnika kompanija, a stizale su mi i preteće poruke. Do sada nisam uspela da saznam ko je to uradio i nisam sigurna ni da li postoji način da se to sazna – ističe za Market network Ljiljana Javorina.

Isto važi i za Radomira Mijića iz gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Podaci koji su pratili sporni mejl jesu njegovi, ali su i u ovom slučaju zloupotrebljeni.

– Radim u lokalnoj upravi i ne bavimo se istraživanjem prisustva genetički modifikovanih organizama u proizvodima. Sve je to bio veliki nesporazum, ne znam kako su se moji podaci našli u tom mejlu, ali ni ja ni iko iz sekretarijata u kom radim ne može da odgovori na pitanja u vezi sa GMO – kaže Mijić za Market network.

Adresa na koju bi se trebalo obratiti kada je reč o inspekcijskom nadzoru i sprovođenju Zakona o genetički modifikovanim organizmima u našoj zemlji jeste Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Po objavljivanju ovakvih informacija, u prvi mah, međutim, ministarstvo nije ni demantovalo ni potvrdilo takve navode. Nakon nekog vremena, ipak, ministar Dragan Glamočić istupio je u javnost i istakao da su svi proizvodi koji su se našli na spornoj listi ispitani u akreditovanoj laboratoriji i da su rezultati negativni, to jest da ni u jednom od njih nisu pronađeni GMO sadržaji. Potvrdili su te navode u Ministarstvu poljoprivrede i za Market network.

Pitali smo ministarstvo da li su vršili i analize drugih proizvoda, koliko se često organizuju redovne kontrole i kakvi su rezultati, ko vrši inspekcije i gde, da li se vrše analize i da li se dešavalo da rezultati pokažu pozitivne nalaze na prisustvo GMO sastojaka. Do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovore.

Lista proizvoda koja je kružila po mejlovima u Srbiji, samo je deo spiska kompanija i njihovih proizvoda koji je objavio kanadski ogranak međunarodne organizacije Greenpece. Kompletan spisak objavljen je u Kanadi, u vodiču pod nazivom Kako izbeći GMO hranu pri kupovini.

Na spisku s mogućim GMO sadržajima našlo se više od 80 kompanija i deo asortimana svake od njih. Proizvodi su podeljeni po sledećim kategorijama: dečja hrana, peciva, začini, dodaci jelima, pića, čokolade i slatkiši, cerealije, konzervirane namirnice, sosovi, kolači i deserti, zamrznuta hrana, prelivi za salate i ulja, testenine, grickalice, supe, kečap, gotovi prelivi za testenine, vegetarijanska hrana i zamena za meso. Od svega toga, na spisku koji je kružio internetom u Srbiji istaknuto je 17 kompanija, to jest samo one čiji su proizvodi dostupni kod nas na tržištu.

Ipak, pogrešno je tvrditi da su baš u svim tim proizvodima korišćeni GMO sastojci, jer lista nije nastala na osnovu analize proizvoda, već na osnovu upita koji je poslat kompanijama. Naime, proizvođači koji su na pitanje o tome da li u proizvodnji koriste i neke GMO sirovine odgovorili potvrdno, našli su se na ovom spisku. Tačnije, formulacija odgovora glasila je da proizvodi moguće sadrže neke GMO sastojke. Osim toga, na ovoj listi našle su se i kompanije koje su se oglušile o pitanje Greenpeacea i na upit nisu ni odgovorile. A na takozvanoj crvenoj listi ozloglašenih kompanija našli su se i proizvođači koji nisu negirali prisustvo GMO u svojim proizvodima, što je shvaćeno kao pozitivan odgovor.

Osim crvene, formirane su i žuta i zelena lista. Na žutoj su kompanije koje su nedavno započele proces ukidanja upotrebe GMO sastojaka u proizvodnji. Sada je na njoj šest kompanija i na toj listi mogu ostati najduže godinu dana, dok su na zelenoj one firme koje svoje proizvode deklarišu kao GMO free, tj. bez GMO sastojaka, a trenutno ih je oko 90 na spisku.

Budući da nisu rađene konkretne analize, celokupan spisak trebalo bi posmatrati kao relativno pouzdan, posebno zbog činjenice da je jedna od kompanija još 1999. godine izjavila kako započinje proces ukidanja GMO upotrebe i kako njeni proizvodi više neće sadržati genetički izmenjenje sastojke, ali i ovaj put, 15 godina kasnije, našla se na crvenoj listi.

Moguća promena zakona

Sa rezervom, takođe, treba uzeti i zakonsku regulativu u Srbiji. Sadašnji propisi zabranjuju uzgajanje i promet GMO u našoj zemlji, ali nisu u skladu s propisima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije (STO). Trenutno, genetički izmenjena hrana zabranjena je u 167 zemalja sveta, a to je učinilo i 70 opština u Srbiji. Postoje, međutim, lobiranja da se ovaj zakon izmeni, kako bi Srbija mogla da se priključi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer bez dozvoljenog prometa GMO ne možemo u STO.
O promeni regulative za sada se samo govori, ali izmene još nisu na vidiku i na snazi je i dalje postojeći Zakon o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine. Tim zakonom zabranjuje se gajenje i promet GMO u Srbiji. Međutim, dozvoljena je upotreba GMO u zatvorenim sistemima i namerno puštanje u životnu sredinu, ali samo radi ogleda, i to u strogo kontrolisanim uslovima i uz strogu kontrolu rizika.

Spekuliše se u stručnoj javnosti i o tome da postoje, takoreći, dve vrste genetički modifikovanih organizama – potencijalno štetni GMO i GMO koji ne moraju da budu štetni. Sve je to još na nivou ispitivanja i ne može uz stopostotnu sigurnost da se tvrdi da li je i u kojoj meri GMO štetan za zdravlje ljudi. Rusija je, recimo, rešila tu situaciju rekavši da će, ukoliko dobiju čvrste dokaze da je neki GMO proizvod bezbedan po ljudsko zdravlje, dozvoliti njegov promet.

U spornom, gorepomenutom mejlu pominje se štetnost koju navodno GMO izaziva kod pacova i navodi da je „bolje da se ne šalju slike pacova iz laboratorija koji su hranjeni GM kukuruzom, jer tumori su im ogromni”. Budući da slike nisu poslate uz mejl, ne može se ni tvrditi da li su takve tvrdnje istinite. Kada je reč o zdravlju ljudi, međutim, neki podaci govore o tome da je potrebno 20 do 30 godina stalne konzumacije GMO hrane da bi se videle posledice po zdravlje, ako ih bude. Za sada sve ostaje na nivou pretpostavki.

Greenpeace: Lista potencijalnih proizvodasa GMO (na tržištu Srbije)

  1. Snickers, Mars, Twix, Milky Way, Bounty (čokoladni barovi)
  2. Campbell (supe)
  3. Uncle Ben’s (grašak)
  4. Lipton (čaj)
  5. Cadbury (čokolada i kakao)
  6. Ferrero Roscher (Nutela, Kinder jaje, Kinder bueno)
  7. Nestle (čokolada, Nesquik)
  8. Coca-Cola, Sprite, Fanta, Pepsi, 7-up (gazirani sokovi)
  9. Knorr (sos, supe, kocke za supu)
  10. Hellman’s (začini, majonez, sokovi)
  11. Heinz (začini, majonez, sokovi)
  12. Kraft (Milka čokolada, čips, Jacobs kafa, napitak za decu)
  13. Heinz Foods (kečap, sokovi)
  14. Mc’Donalds obroci
  15. Hipp (dečja hrana)
  16. Abbot Laboratories Similac (dečja hrana)
  17. Danone (jogurt, kefir, sir)GMO u prehrambenim proizvodima

Zakon o GMO

Genetički modifikovanim organizmom (GMO) ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.

Semenski i reproduktivni materijali ne smatraju se genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa GMO i primesa poreklom od GMO.

Dozvoljena je upotreba GMO u zatvorenim sistemima – uzgajanje, razmnožavanje, skladištenje, transportovanje, odlaganje, uništavanje ili na bilo koji drugi način korišćenje GMO u prostoru koji je odvojen fizičkim preprekama ili se kombinacijom fizičkih, hemijskih, odnosno bioloških prepreka onemogućava kontakt genetički modifikovanog organizma sa spoljnim svetom i njihov uticaj na životnu sredinu.

Dozvoljeno je namerno uvođenje GMO u životnu sredinu – ograničeno uvođenje genetički modifikovanog organizma radi izvođenja ogleda, demonstracionih ogleda i razvoja novih varijeteta.

Radi razmatranja stručnih pitanja i davanja stručnih mišljenja koja se odnose na GMO, ministar poljoprivrede osniva posebnu radnu grupu – Stručni savet za biološku sigurnost.

Opasnost

U knjizi Genetički rulet: dokumentovani rizici po zdravlje usled konzumiranja genetički modifikovane hrane, američki autor Džefri Smit detaljno navodi rezultate brojnih ispitivanja u vezi sa upotrebom GMO kako u laboratorijskim uslovima, vršeći ispitivanja na pacovima, tako i u slučaju konzumacije kod ljudi.

Potrošači, kako tvrdi ovaj autor, i ne znaju šta jedu, jer navođenje sastojaka na deklaraciji nije obavezno, ali opasnost je jasna. Nezavisno sprovedene studije pokazuju da što više GMO hrane jedemo, veći je rizik od narušavanja našeg zdravlja.

Potencijalne rizike Smit je objavio u svojoj knjizi, navodeći da su brojni laboratorijski eksperimenti pokazali da se kod pacova hranjenih GMO krompirom razvijala manja jetra, kao i manje srce, pluća, testisi i mozak. Imali su i slabiji imuni sistem, razvijala su se oštećenja na slezini, dolazilo je do uvećanja pankreasa, a pojavile su se i strukturne promene na belim krvnim zrncima, što ih je činilo osetljivijim na bolesti od pacova koji su hranjeni krompirom koji nije genetički izmenjen. Posebno je alarmirajuće to što su se promene javljale već posle deset dana testiranja, što je ekvivalentno periodu od deset godina kod ljudi, zaključio je Džefri Smit.

EU: Na pomolu novo odobrenje za GM namirnice?

Amerika, Kina i Indija odavno su prihvatile korišćenje genetički modifikovane hrane, a posle 13 godina, šest naučnih mišljenja i dva pravna izazova, genetički modifikovan kukuruz otporan na insekte, koji su kreirale američke kompanije DuPont Pioneer i Dow Chemical, na ivici je da bude prihvaćen i odobren u Evropskoj uniji. Bila bi to treća GM namirnica odobrena za uzgajanje u EU. Uprkos jasnom protivljenju većine zemalja EU, protivnici upotrebe GM žitarica na glasanju o Rezoluciji protiv prihvatanja kukuruza Pioneer 1507 početkom februara ove godine nisu uspeli da prevagnu protiv podrške koju je EU najavila za pomenuti kukuruz, što je otvorilo vrata i legalnom prihvatanju. Ostao je još jedan korak – odobrenje Evropske komisije.

Prvi GM kukuruz u EU odobren je 1998. godine. Bio je to MON 810 i danas se najviše uzgaja u Španiji, mada zasadi postoje i u Portugaliji, Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji. Osam zemalja, među kojima su i Nemačka, Francuska i Poljska, zabranilo je promet MON 810 kukuruza na svojoj teritoriji.

Druga genetički izmenjena namirnica čiji je promet odobren u EU je GM krompir Amflora, prihvaćen 2010. godine. Nije dozvoljeno njegovo uzgajanje na teritoriji EU, već samo promet.

Izvor: Marketnetwork 


VIDEO PROF. MIODRAG DIMITRIJEVIĆ: GMO - RAT ZA HRANU


PODSEĆANJE PPNS (2013)

PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove) 
 
PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar