Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Domaći mediji

08.11.2013

O GMO u Srbiji i u svetu

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Prema navodima dr Šive, u Indiji je oko 284.000 prezaduženih malih farmera koji su uzgajali ove useve – izvršilo samoubistvo.

Teško da su ikad u modernoj istoriji Srbija i njena vlast bile manje obaveštene o onome što se danas dešava u svetu. A to, nažalost, ima izuzetno teške posledice po srpsku privredu.

U diskusiji koja se ovih dana vodi u Srbiji povodom uvođenja genetski modifikovanih useva (GMO) beogradski sajt Balkan magazin objavio je prilog GMO ucena, zapravo izveštaj sa međunarodne konferencije održane u Beogradu na temu GMO pod naslovom Etika ili interes. Na početku tog priloga stoji:

“’Ako želimo u Svetsku trgovinsku organizaciju, moramo dozvoliti uvoz genetski modifikovanih organizama’, poruka je ministra trgovine Rasima Ljajića nakon što je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije takođe upozorila da moramo promeniti zakon o GMO.”

Za razliku od srpskog ministra, Džon Klensi, portparol Karel de Guht, komesara za trgovinu Evropske zajednice, kaže u pismu sajtu EurActiv povodom dogovora o stvaranju zajedničkog tržišta i zone slobodne trgovine između SAD i EU:

“Mi nećemo pregovarati o promenama koje ne želimo, bilo da je reč o sadržaju hormona u goveđem mesu ili o genetski modifikovanim organizmima” (We will not negotiate changes that we do not want, be it in hormones in beef or GMOs).

Nešto detaljnije u ovom tekstu stoji:

“’Mi nećemo pregovarati o standardima za bezbednost hrane, genetski modifikovanim organizmima i sl. Evropa je definisala svoj model, evropski potrošači su izuzetno zahtevni, tako da mi o tome nećemo pregovarati’, rekao je na brifingu sa novinarima pred samit EU izvor iz EU vlade koji je želeo da ostane anoniman.”

Izgleda da EU traži od Srbije nešto što sama ne sprovodi tako striktno. O tome inače govori i dr Vandana Šiva (na slici), jedan od govornika na međunarodnoj konferenciji u Beogradu. Pomenuti prilog Balkanmagazina o beogradskoj konferenciji navodi:

“’Upravo kontrola proizvodnje hrane i semena patentima i ubiranje rente je pravi cilj biotehnoloških kompanija’, smatra i dr Vandana Šiva, fizičarka iz Indije koja se posvetila borbi protiva GMO.”

GMO U SVETU

U izuzetnom jednočasovnom govoru na beogradskoj konferenciji dr Šiva je napravila presek o stanju GMO u svetu, efektima GM useva i njihovoj prihvaćenosti u svetu. Poseban utisak na slušaoce ostavili su podaci o negativnim posledicama uzgajanja GMO u Indiji, gde je, prema njenim navodima, oko 284.000 prezaduženih malih farmera koji su uzgajali ove useve – izvršilo samoubistvo. Prinosi GM useva opadaju posle nekoliko godina uzgajanja, a cene GM semena i preparata za zaštitu su izuzetno visoke, što je dovelo do propadanja seljaka koji su, obmanuti pričom o velikim prinosima, ušli u posao sa biotehnološkim kompanijama. (Njen inspirativni govor na beogradskoj konferenciji može se videti u celosti ovdewww.navdanya.org/news/388-dr-vandana-shiva-international-conference-on-gmos-ethics-or-interest-belgrade-17102013.

Dr Vandana Šiva je inače u svetu izuzetno poznata kao zagovornik organske poljoprivrede i borac protiv GMO i modela industrijske poljoprivrede – koji karakterišu ukrupnjeni veliki posedi, monokulturna proizvodnja i oslanjanje na hemijska đubriva i preparate. Ona je autor 20 knjiga o tome, i član je ili osnivač niza međunarodnih organizacija. (1)

Vredno je reći nekoliko reči o njenom projektu o budućnosti hrane pod naslovom Trendovi u poljoprivredi i Manifest iz Toskane. Dr Šiva i predsednik regiona Toskana iz italije Klaudio Mortini, zajedno sa većom grupom naučnika iz sveta, osnovali su Međunarodnu komisiju za budućnost hrane i poljoprivrede, koja je donela više dokumenata od kojih treba posebno pomenuti onaj koji negira današnju praksu u korišćenju GMO semena. Naime, Manifest o budućnosti semena polazi od osnovnog zahteva i principa da seme treba da bude resurs koji je zajedničko vlasništvo, da se može koristiti kao zajedničko dobro koje treba da bude sačuvano za buduće generacije.

Čuvanje i zajedničko korišćenje semena je pravo koje se ne sme poništavati nacionalnim ili međunarodnim zakonima, prema kojima je čuvanje semena kriminalni prekršaj. Ona je tražila da vlade povuku pravo na privatizaciju semena od strane kompanija.

SRPSKI NAUČNICI O GMO

Ne može se reći da srpski naučnici ne obraćaju pažnju na problem koji donosi korišćenje genetski modifikovanih useva. Problem je u tome što domaći mediji i srpska vlast ne obraćaju pažnju na njihove radove. Ovde bi svakako trebalo pomenuti izuzetno vrednu knjigu na ovu temu – Hrana budućnosti ili bioterorizam, koja je izašla iz štampe ove godine.

Vrlo dobar prikaz ove knjige pod naslovom Prehrambeni terorizam dao je Balkan magazin, gde u uvodu stoji:

“Gajenje GMO hrane dovešće do monokulturne proizvodnje, uništavanja biodiverziteta i monopolizacije od strane korporacija celog procesa od proizvodnje do potrošača, rečeno je na predstavljanju knjige ‘Hrana budućnosti ili bioterorizam’ dr Tatjane Papić Brankov”.

O štetnosti GM useva u ishrani profesor Koviljko Lovre, recenzent ove knjige, naveo je prilično zastrašujuće podatke:

“U jednoj južnoameričkoj zemlji gde je kukuruz glavni prehrambeni proizvod plasiran je GMO kukuruz u komercijalnu proizvodnju i upotrebu. U jednoj regiji 40 odsto fertilnih žena je postalo sterilno, a tek kada je država podigle ceo problem na viši nivo, kukuruz je povučen iz upotrebe.”

Balkan magazin je dao i niz sjajnih priloga na temu GMO, a posebno treba pomenuti prilog GMO: Priča o blistavim umovima, gramzivosti i ljutitoj majci prirodiIstraživačkog tima Balkanmagazina, koji navodi više od pedeset referenci: “Rizici vezani za gajenje genetski modifikovanih biljaka još nisu u potpunosti poznati i do detalja razjašnjeni. Proces nastanka genetski modifikovanih biljaka može izazvati nepredvidljive mutacije, odnosno trajne promene primenjenih gena, i te promene se mogu nastaviti tokom perioda komercijalne upotrebe. Takve promene mogu da izazovu stvaranje opasnih toksina, alergena i drugih materija koje nikada nisu bile prisutne u organizmu, niti se zna kako deluju.”

Još jedan od priloga na Balkan magazinu o GMO hrani – Srbiji ne treba GMO hrana – ostao je bez odjeka iako se radi o razgovoru sa izuzetno kompetentnim stručnjacima, članovima Akademije inženjerskih nauka Srbije.


Vijesti.online 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar