Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Domaći mediji

08.11.2013

Od GMO do STO

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Tipično, do bola. Do pre neku nedelju javnost i mediji brujali su o genetski modifikovanim organizmima koji su Srbiju podelili na dva fronta: prvi, većinski u narodu, koji je protiv GMO kao pretnje poljoprivredi i zdravlju stanovništva, i drugi, manjinski, ali i zvanični, koji kaže da Srbija po zahtevu Evropske komisije mora da dopusti promet GMO.


Moramo, kaže ministar trgovine Rasim Ljajić. Zašto? Da bismo se učlanili u Svetsku trgovinsku organizaciju jer bez članstva u STO nema ulaska ni u EU.

U Srbiji je na snazi zabrana uzgajanja i prodaja GMO, što uključuje GM soju, kukuruz i niz drugih prehrambenih artikala. U EU je takva zabrana ukinuta 2008. posle dugog spora s velikim izvoznicima GMO – SAD i Kanadom – koji su pred specijalnim panelom STO optužili EU da krši pravila o slobodnoj trgovini.

Iako Srbiju niko ne tera da iz zakona izbaci zabranu proizvodnje GMO, neki stručnjaci tvrde da i bi dozvola uvoza bila pogubna po poljoprivredu i ekonomiju Srbije, ljudsko zdravlje i okolinu.

Otkako je GMO prvi put nastao u laboratoriji 1973, ova izuzetno složena tema je podelila svet u kome poljoprivreda pokriva oko 40 odsto površine zemlje, koristi 70 odsto vodnih resursa i odgovorna je za 30 odsto produkcije ugljen-dioksida.

Jedni smatraju da genetski modifikovano seme daje veći prinos, delom zato što je otpornije na insekte, herbicide i sušu, pa je to način da se milijarde ljudi spasu gladi, sačuvaju prirodni resursi, manje krče šume i smanji globalno zagrevanje.

Tvrde da posle više od 15 godina uzgajanja i konzumiranja u svetu nema konkretnog dokaza o uticaju GMO na zdravlje ljudi, životinja i stanje prirode.

Drugi ukazuju da je to put uništenja biodiverziteta i zločin prema prirodi. Kažu da naučne studije pokazuju da GMO uzrokuje alergije, povećava rizik od raka i da je toksičan po bubrege i jetru, da je dokazano da GMO zbog povećane upotrebe pesticida zagađuje vodu i zemljište: kada u biljku ubacite toksične gene, ona postaje toksična.

Za razliku od pesticida, kojima se biljka spolja prska dva ili tri puta godišnje, toksični gen je u ćeliji biljke sve vreme i sve vreme proizvodi toksin.

Ali, samo što se razbuktala, polemika je u Srbiji utihnula brzinom kojom je i nastala. Što samo znači da vlast istrajava da progura problematičan projekat koji godinama deli razvijeni svet.

Sve mi se ipak čini da je selektivna proizvodnja neka vrsta genetske manipulacije. Zar ne?

Uostalom, zar se čovek ne upliće u prirodne tokove stvari: krave koje daju više mleka, genom svinje u koji je ubačen gen jedne vrste crva, kokoške koje daju veća jaja, povećane ribe, manje smežuran grašak, crveniji pasulj, žući kukuruz, pšenica s više zrna, soja u koju je ubačen gen bakterije.

Istovremeno slušam da je budućnost Srbije da proizvodi hranu koja je zdrava, prirodna i organska. Slušam i profesora Miladina Ševarlića koji kaže da – ako dozvolimo uvoz GMO – u Srbiji treba u narednih deset godina očekivati gašenje preko 250.000 porodičnih gazdinstava.

Stručnjaci još procenjuju da bi, ako ovde recimo dođe američki „Monsanto” – najveći proizvođač GM semena na svetu – to srpsku proizvodnju semena koštalo 500 miliona dolara.

Ne bih zato da propustim da podsetim da takve kompanije sve te promene DNA životinja i biljaka rade samo zbog jednog cilja: novca. Njih ne zanimaju dugoročne posledice. Ono što žele, i uspevaju, jeste da kontrolišu tržišta semena kako bi seljake naterali da svake godine kupuju njihovo seme.

Seljaci, zaboga, ne smeju da imaju sopstveno seme! Zašto je naglo skočio broj samoubistava seljaka po Indiji koji su se zaduživali kupujući „Monsantovo” seme? Zašto su u oktobru u sedam afričkih država održane demonstracije protiv ovog oligopola? Zašto se bune farmeri u Čileu? Kako je došlo do masovnog pomora pčela u SAD?

Širom EU, slično kao u Srbiji, među potrošačima postoji otpor prema proizvodima koji u svom sastavu imaju GM materije. Vodeći evropski trgovinski lanci takve proizvode ni nemaju u svojoj ponudi ili je u specifikaciji, iako sitnim slovima, naglašeno prisustvo najmanje 0,5 procenta GM materije.

Ali, ako kupujete meso, mleko ili jaja tu informaciju nemate. Zavođenje standarda u obeležavanju GM hrane je prva mera predostrožnosti, ali kako da verujem da će se to ovde uraditi posle afere s aflatoksinom u mleku?

Čitam o Argentini. Zemlja nekada poznata po najboljem mesu s pampasa, dramatično se promenila otkako je 1996. uveden genetski inženjering. Sada dominiraju GM soja, kukuruz i pamuk, ali su i pesticidi koji su omogućili da Argentina postane treći najveći svetski proizvođač GM soje korišćeni na način koji niko nije očekivao.

Lekari i naučnici sumnjaju da su hemikalije uzročnik povećanja stope kancera, urođenih anomalija i drugih zdravstvenih problema.

Neka me neko ubedi da su koristi mnogo veće. Takve tzv. kost benefit analize nema. Treba da poverujemo na reč. Kome? Bivšoj ministarki poljoprivrede koja se među prvima zdušno zalagala za GMO? Zato što je bila stipendista „Monsanta”!

Znam da su promoteri GMO moćni. Direktor „Monsanta” je ove godine dobio prestižnu Svetsku nagradu za hranu. U Vijetnamu ova kompanija stoji iza odluke vlade da ukine zabranu GMO i do 2020. prekrije trećinu obradivih površina GM usevima. Isti onaj „Monsanto” koji je pre četiri decenije pomogao da Vijetnam bude zasut otrovnim agensom oranž koji je uništavao šume i još truje naciju od 90 miliona.

I tako, dok se na širokom potezu od EU preko Srbije do Vijetnama GMO nameće, Amerika se posle godina prihvatanja suočava s jakim pokretom njihovog ograničavanja u poljoprivredi. Donete su stotine zakona. Vašington sprema propise o striktnom obeležavanju GM hrane.

Nedavno je lokalna vlast ostrva Kauai, na Havajima, prva u SAD usvojila izuzetno oštre mere koje kompanije obavezuju da otkriju prisustvo i upotrebu GMO i pesticida. Uspostavljene su zone zabrane prskanja oko škola, naselja, medicinskih ustanova i puteva. Vraćaju se plantaže na kojima se do skora gajili šećerna trska i ananas.

Možda i zato „Monsanto” traži nova tržišta. Pre deset godina po Vojvodini su se uništavali zasadi GM soje, ali čini se da smo blizu da uskoro dobijemo GM kukuruz, šargarepu, verovatno i GM krompir u koji je svojevremeno ugrađivan gen – pčele!

Davno sam, greškom, popio čašu genetski modifikovanog sojinog mleka. I ništa mi se nije dogodilo, za sada. Ali, možda su naučnicima potrebne decenije da premere posledice – ako ih ima – genetski modifikovane hrane. Što je razlog više da i moja vlada ovom narodu u međuvremenu pruži sve informacije o hrani koju trošimo.

Ako su argumenti protiv GMO ozbiljni kakvi jesu, onda bi i članstvo u STO moralo da se brani još jačim argumentima.

Neka se ministar trgovine ne ljuti, ali stvar je toliko ozbiljna da nikome ne verujem na reč. Što znači da mnogi poput mene očekuju analizu s kojom bi trebalo da se pojave u Skupštini. A pre toga da otvore javnu debatu.

Kad političari povedu kampanju da motoristi treba da nose kacige ili da se mladi odvrate od droge, zaspu gradove bilbordima a televiziju prigodnim spotovima. Očekujem da objasne fenomen GMO, a ne da ispod žita guraju genetski modifikovane zakone.
 

Izvor: Politika
Boško Jakšić

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar