Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Domaći mediji

23.12.2014

Srbiji nije potrebna proizvodnja GM hrane

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Kako sačuvati selo i poljoprivredu u Srbiji? Da li je rešenje u korišćenju genetski modifikovanih organizama? Možda u korišćenju dobrih iskustava iz sveta kao što je primer permakulturne prakse? Ili možda nešta treće?!

Poljoprivredi i selu u Srbiji danas prete velike opasnosti. Između ostalog to je "bela kuga", tj smanjenje broja stanovništva. Problem su i lobisti međunarodnih korporacija koji traže da se dozvoli proizvodnja i uvoz genetski modifikovanih organizama (GMO).

Da li je Srbiji potrebna proizvodnja GM hrane?

Sigurno da nije! Agropotencijal Srbije je dovoljan da podmiri potrebe ne samo Srbije, već da ostvari i određene viškove za izvoz na strana tržišta. Pitanje je kako iskoristiti taj potencijal!

Šta je genetski modifikovana hrana?

Pored hrane i pitke vode, informacija postaje takođe resurs. To su veoma dobro shvatile velike korporacije koje manipulišu ljudskim osećanjima, generišući egzistencijalne strahove zarad profita, pokušavajući između ostalog da nametnu produkciju i korišćenje genetski modifikovanih organizama(GMO) kao rešenje kada se govori o opstanku čovečanstva. Bez obzira na lobiranja, jaku medijsku kampanju u korist GMO, veliki deo naučne i stručne javnosti se ovome protivi upozoravajući na nesagledive posledice poigravanja prirodom. Problem je što se kod proizvodnje GMO vrši ukrštanje gena jedne vrste sa genima životinje ili biljke druge vrste, a što je još gore, verovatno i sa genima čoveka. To može da ima loše posledice, jer se u prirodi tako nešto nikada ne dešava, a nauka nema jasan odgovor o mogućim dugoročnim posledicama.

Šta je problem sa genetski modifikovanom hranom?

Nerazumno je prehrambenu bezbednost čovečanstva bazirati samo na nekoliko GM organizama, jer interaktivnost i prirodnu raznovrsnost u prirodnom okruženju niti jedna laboratorija ne može da zameni. Već sada dostupna istraživanja ukazuju da korišćenjem GMO, tj GM hrane u drugoj generaciji eksperimentalnih životinja zapažaju se problemi u funkcionisanju organa, u trećoj generaciji javljaju se tumori, u četvrtoj generaciji beleži se besplodnost i velika smrtnost.

U jednom intervjuu naš poznati naučnik profesor Miladin Ševarlić kaže da ne vidi zašto bi Srbija sa četiri miliona hektara obradivih površina, i sa sedam miliona stanovnika imala razloga da gaji genetski modifikovane organizme. Pogotovo što zdravstveno-bezbedonosni problem više ne može da se prikriva. Postoji i agroekonomski problem jer za milion i dvesto hiljada hektara površina pod kukuruzom, Srbija kao veliki izvoznik kukuruza, ako prihvati GM koncept, morala bi godišnje da daje sto miliona evra samo za nabavku semena genetski modifikovanog kukuruza. To bi bio trošak svake godine, buduće da genetski modifikovano seme kukuruza ima u sebi takozvani terminator gen koji onemogućava da se seme koristi naredne godine. Profesor Ševarlić dalje objašnjava da bi izgubili najprofitabilniji deo agroprivrede – proizvodnju semena i sadnog materijala, a naša semena danas se izvoze u inostranstvo.

Da li je permakultura mogući odgovor GM lobistima?

Lobisti u Srbiji zagovaraju GM hranu krijući se iza floskule da Srbija ne sme ostati u "naučnom mraku", i van "integracionih procesa". Međutim u svetu jačaju pokreti koji se zalažu za organsku i zdravu hranu, pokreti koji nude alternativu kataklizmičnim i fobističkim projekcijama velikih korporacija koje imaju samo jedan cilj; – zaradu!

Jedan od takvih pokreta je i permakultura. Permakultura naglašava koncept harmonije i kooperativnosti sa prirodnim okruženjem. Permakultura od pokreta entuzijasta, prerasta u ekološko inženjerstvo i projektovanje - "dizajniranje" životne okoline sa ciljem razvoja "samoodrživosti poljoprivredne proizvodnje" po uzoru na prirodni ekosistem. Istina u svetu se i ovaj pokret polako komercijalizuje. Sve važniji postaju sertifikati i sertifikatori, a manje se govori o razvoju fundamentalnih principa permakulture i što je najvažnije nedovoljno o razvoju naučne misli i prakse u oblasti permakulture.

Prvobitne principe permakulture osmislili su Bill Mollison i David Holmgren. Oni su sedamdesetih godina prošlog veka počeli razvijati ideju o stabilnim agro-sistemima na ostrvu Tasmaniji, kao reakciju na opasnosti korišćenja intenzivne agro-industrijske metode, gde je nekontrolisanom i prekomernom upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivredi dodatno trovana zemlja i voda, umanjujući plodnost zemljišta i smanjujući biološku raznovrsnost. Pristup konceptu pod nazivom permakultura bio je njihov odgovor, te su izdali svoju prvu publikaciju: „Permaculture One“.

Osnovni principi i načela permakulture

  • Briga za Zemlju: osigurati da se svi životni sistemi ravnomerno razvijaju. Ovo je prvi princip, jer bez zdrave zemlje, ljudi ne mogu opstati;
  • Briga za ljude: osigurati ljudima pristup resursima potrebnim za njihov opstanak;
  • Pravedna raspodela: zdravi i održivi prirodni sistemi koriste mogućnosti interakcije gde su svi elementi međusobno povezani u lancima ishrane.

I ljudi mogu činiti isto. Upravljajući svojim potrebama možemo zaštititi prirodne resurse uz pravednu raspodelu i korišćenje tih resursa.

Permakultura ne posmatra elemente u prirodi kao usamljene, već insistira na odnosima u prirodi koji se nalaze u međusobnoj vezi.

Principi permakulture zasnivaju se na 12 načela:

  • (1) Posmatraj i sudeluj; 
  • (2) Prikupi i sačuvaj energiju; 
  • (3) Ostvari prinos; 
  • (4) Primeni samoregulaciju i prihvati povratnu informaciju; 
  • (5) Koristi i ceni obnovljive izvore energije; 
  • (6) Ne proizvodi otpad; 
  • (7) Dizajniraj od uzoraka prema pojedinostima; 
  • (8) Spajaj, a ne razdvajaj; 
  • (9) Koristi mala i spora rešenja; 
  • (10) Koristi i ceni raznolikost; 
  • (11) Koristi i ceni rubna područja; 
  • (12) Koristi promenu reagujući na pravi način.

Znači postoje alternative opciji koju zagovaraju lobisti proizvodnje i korišćenja GM organizama i GM hrane! Permakultura je istina intrigantan primer, ali zasigurno nije jedini. Zašto onda kao alternativu produkciji GMO navesti permakulturu?

Dobro je koristiti znanja iz drugih sredina, ali Tasmanija, pa i Amerika su daleko. Treba znati da su prvobitna permakulturna iskustva nastala u ekološkim i klimatskim uslovima koji se bitno razlikuju od onih u Srbiji. Permakultura je bila odgovor na greške koje su činjene u u agrokompleksu Tasmanije i SAD!

Permakulturni pokret kod nas je generalno pokušaj pojedinaca ili manjih grupa, za sada sa nedovoljno artikulisanim namerama i ciljevima. Čini se da variraju od iskreno idealističkih i dobronamernih, ponekad pomodarskih, pa do pragmatično materijalnih razloga.

Gledajući neke internet strane koje se bave temom permakulture i posmatrajući samo naslove i fotografije postoji dilema da li zagovornici permakulturne prakse u potpunosti razumeju gore pomenutih 12 načela! Na primer bilo bi pogrešno plodna žitna polja pretvoriti u male povrtnjake ili livade sa žbunastim i zakržljalim drvenastim vrstama, jer na taj način negiraju načela: (3)Ostvari prinos, (8)Spajaj a ne razdvajaj, (11)Koristi i ceni rubna područja, (12) Koristi promenu reagujući na pravi način.

Ali da se razumemo; to je stvar ličnog stava i opredeljenja i bilo koja od pomenutih opcija (od idealističke do pragmatično komercijalne) je prihvatljiva, ali u ovom trenutku, samo kada govorimo o pojedincima i manjim grupama.

Mislim da je pravo i dugoročno rešenje nešta između. Treba naći pravi odnos između ekološke "održivosti" i ekonomske isplativosti. Ubeđen sam i tvrdim da primenom savremene nauke i prakse kroz srazmerne i usklađene ekološke odnose možemo imati ekonomski isplativu agro-privredu na državnom nivou.

Principe i načela permakulture, ako bolje razmislimo i te kako dobro su koristili naši preci. Samo je potrebno sa merom koristiti navedena načela permakulture, pogotovo dvanaesto načelo, poštujući tradiciju, postojeće resurse, vlastita znanja i iskustva, ali REAGUJUĆI NA PRAVI NAČIN I U PRAVOM TRENUTKU!

To znači sledeće:

Ohrabriti udruživanje i povezivanje seljaka i vlasnika malih i srednjih preduzeća zarad ostvarenja zajedničkih interesa i ciljeva, zajedničkog nastupa na domaćem i stranom tržištu. Udruživanje može i treba biti zdrava osnova za normalan život seljaka na malim i srednjim posedima, i dobar osnov za razvoj prerađivačkih kapaciteta kroz saradnju sa malim i srednjim preduzećima. Takav nastup ispoštovao bi prethodnih jedanaest načela pomenute permakulture i obezbedio ravnomeran i usklađen razvoj.

Prerađivački kapaciteti bi predstavljali unapređujuću komponentu agro-kompleksa pogotovo u vreme kada jača u svetu interesovanje za organsku proizvodnju hrane. To su poslovi na proizvodnji, sušenju i preradi povrća, voća i mesa, preradi i pakovanju žitarica, proizvodnja sokova, proizvodnja i prerada lekovitog bilja itd. Prerađivačke kapacitete treba dovesti u funkciju realizacije postavljenih ciljeva agrokompleksa.

Kod donošenja zakona koji su u vezi poljoprivrede, prvenstveno voditi računa o interesima Srbije i srpskog seljaka. Carinskim stopama, ali i subvencijama i povoljnim kreditima treba zaštiti srpski agrokompleks. Ne zaboravimo; ako uništimo srpsko selo uništili smo Srbiju!

Dobrom edukacijom poljoprivrednih proizvođača u domenu agro zaštite, mogu se izbeći štetne posledice po zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta, i očuvati zdrav ambijent. Naučna i stručna javnost mora imati otvoren i konstruktivan pristup prema novim idejama, kao što je pomenuta permakultura, organska proizvodnja i slične opcije, vodeći računa da novi pristupi budu ekološki usklađeni, naučno verifikovani i ekonomski opravdani.

Usmerenim i planskim razvojem turizma, i povratkom stanovništva na selo potrebno je intenzivirati pomalo zaboravljenu delatnost, a to je domaća radinost. Mogućnosti su velike; od proizvodnje tekstilnih predmeta (vune, narodna nošnja, vezovi i sl.) predmeta od kože, nemetala (keramika, glinene posude), pa do sakupljanja i proizvodnje lekovitog bilja, sakupljanja šumskih plodova i razvoja uslužnih delatnosti vezanih za turizam.

Ekstenzivnost, finasijski i organizacioni problemi u svemu navedenom predstavljaju ograničavajući faktor, ali ovi nedostaci mogu se prevazići novim metodama, multidisciplinarnim pristupom, korišćenjem informacija dobijenih sa različitih nivoa.

Dakle postoje alternativa proizvodnji genetski modifikovane hrane! Da bi unapredili i revitalilizovali srpsko selo dobro je koristiti i druga iskustva kao što je na primer permakultura, ali prvenstveno uvažavajući nauku, našu tradiciju, ekološke i klimatske karakteristike našeg podneblja.

mr Branislav Šarčević
Izvor: zdravasrbija.com

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar