Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Domaći mediji

01.08.2013

Trnavčević: Nisam ni ’za’, ni ’protiv’; Ševarlić: Do prave istine čekaćemo još 40 godina!

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Konferencija za novinare u Bogatoj Srbiji, 1. avgust 2013.

ŠTA JE ISTINA O GMO?

Bogata Srbija Pokret poljoprivrednika i privrednika bila je domaćin veoma posećene Konferencije za javnost kojoj je prisustvovalo više od trideset novinara redakcija, agencija, tv snimatelja, fotoreportera, pripadnika raznih udruženja, profesora univerziteta, članova „Dveri“...

Bogata Srbija je u demokratskoj atnosferi omogućila da Konferencija za novinare preraste u okrugli sto na kome se sučeljavaju različita mišljenja i procene, ali je prednost data naučnim istraživanjima i argumentima.

Zaharije: Nisam ni „za ni „protv“, ali ni za to da se širi psihoza straha

Odgovarajući na pitanje novinarke Happy televizije Ivane Mihajlović da objasni motive održavanja takve konferencije, Zaharije Trnavčević, predsednik Bogate Srbije, narodni poslanik i predsednik Nacionalnog agrarnog saveta je rekao:

„Nisam ni „za“, ni „protiv“ genetski modifikovanih organizama. Ali, i ovoga puta nisam za to da se širi psihoza straha da su genetski modifikovani organizmi štetni - pogubni za zdravlje. U Srbiji je kao što se zna na snazi Zakon o zabrani proizvodnje i umnožavanju genetskih modifikovanih organizama i to je nesporna stvar koju moramo da poštujemo, ali sam protiv toga da novinari, a oni to i čine, da šire strah da je to najveća opasnost koja se nadvila nad Srbijom – bauk, koga se treba čuvati. To je bio glavni motiv.

Današnja konferencija je pokazala, uz prisustvo ljudi koji su zastupnici tog „non GMO“ gledišta da postoje kod nas podele - kakvih više nema u SAD, nema ih u Brazilu, Argentuini, nema ih u mnogim zemljama gde se proizvodi i jede bez straha...

Ja sam samo protiv toga da novinari svoju veoma važnu funkciju stavljaju u službu nekih histeričnih poduhvata koji samo nanose štetu gledocima, čitaocima

Dr Radomir Stojšin: Govorim u lično ime

„Ja sam u Srbiji na godišnjem odmoru, ne predstavljam Monsanto, predstavljam samog sebe, ali radim u Monsantu poslednjih 16 godine“ – rekao je na početku Konferencije dr Radomir Stojšin, koji je rođen u Zemunu, završio 7. beogradsku gimnaziju, studirao Poljoprivredni fakultet u Zemunu, (ratarski odsek) a pre sam kraj studiranja dobio poziv od Instituta za kukuruz u Zemun Polju.

Sećajući se tog perioda dr Radomir Stojšin kaže:

„Počeo sam da radim i definitivno sam u zemunskom institutu naučio skoro sve o selekciji biljaka. Taj institut i danas je jedna od prestižnih takvih institucija u svetu.

Zatim je dr Stojšin magistrirao u Novom Sadu i ubrzo je upućen na specijalizaciju u Kanadi, gde se bavio selkcijom ranih hibrida kukuruza. Po povratku iz Kanade, radio je u Africi, u ime Instituta za kukuruz Zemun polje, a posle odlaska u Kanadu dobija ponudu od firme Monsanto.

- Uvideo sam da je biotehnologija došla na nivo da može da se široko primeni u proizvodnji u poljoprivredi, a da to nije štetno po ljudski organizam. U Monsantu su mi ponudili da budem selekcioner na otpornost prema kukuruza.

O selekciji biljaka dr Radomir Stojšin kaže da je to je slično, kao i klasična selekcija biljaka, s tom razlikom što se geni ugrađene u tkivu koje se kasnije razvija u biljku. Sve biljke su bile otporne na insekte... Iz tog naučnog programa je rođen mon 89 koji je trenutno ugrađen u sav kukuruz koji je genetski modifikovan - koji se gaji širom sveta.

Na Konferenciji za javnost Bogate Srbije čula su se i oprečna mišljenja, osporavanja i polemike, ali je sve to bilo u okvirima parlamentarizma i demokratije, mada je bilo upornih i neprekidnih pokušaja da neki sagovornici nametnu svoj stav kao apsolutnu istinu.

Prof. dr Miladin Ševarlić: „Do prave istine čekaćemo još 40 godina!“

Profesor Poljoprivrednog fakulteta i predsednik Društva agroekonomista Srbije dr Miladin Ševarlić je rezimirao:

„Suština je u ovome što je rekao gospodin Kostov, šef Pres službe Bogate Srbije, citirajući profesora Glišina, da ćemo potpunu istinu o eventualnoj štetnosti GMO po zdravlje ljudi saznati tek 75 godina po otkriću prvih genetski modifikovanih organizama, a to je za oko 40 godina.

Konferencija je završena u konstruktivnom tonu, sa jasnim zaključkom da to nije bila promocija GMO, i sa predlogom „Dveri“, koji je dr Radomir Stojšin prihvatio da se u Srbiji organizuje šira rasprava, okrugli sto na kome će govoriti i stručnjaci Monsanta koji ispituju eventualnu štetnost GMO na ljudski organizam.
 

Tekst i foto: R. Kostov

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar