Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Domaći izvori

04.09.2019

Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Predlog strategije zaštite prirode za period od 2019. do 2025. godine

Saopštenja ministarstva, 12. oktobra 2018.

Pravni osnov za donošenje Strategije zaštite prirode sadržan je u članu 112. stav 1. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010-ispr. i 14/2016) kojim se utvrđuju dugoročni planski okvir i politika integralne zaštite prirode uključujući i očuvanje biodiverziteta, predela i geonasleđa i članu 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05–ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12 i 7/14 – US i 44/14).

Predlog strategije zaštite prirode pripremljen je u skladu sa novim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj. 30/2018).

Strategija zaštite prirode je jedan od osnovnih dokumenata za zaštitu prirode i osnovni instrument za sprovođenje potvrđenih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite prirode kojim se određuju dugoročni ciljevi i mere očuvanja biološke i geološke raznovrsnosti i predela i način njihovog sprovođenja.

Postupak izrade Predloga strategije zaštite prirode Republike Srbije za period 2019-2025 započet je u okviru projekta „Planiranje očuvanja biološke raznovrsnosti na nacionalnom nivou kao podrška implementaciji Strateškog plana Konvencije o biološkoj raznovrsnosti za period 2011-2020. godine u Republici Srbiji“, koji je finansiran od strane Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) u saradnji sa UNDP kao implementacionom agencijom i završen krajem 2016. godine.

Radna grupa za reviziju Strategije biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011 do 2018. godine u skladu sa globalnim Strateškim planom UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti za period 2011-2020. godine, formirana je rešenjem broj 119-01-95/2015-17 od 23. 2. 2015. godine. Članovi Radne grupe bili su predstavnici relevantnih institucija pre svega ministarstava nadležnih za poslove zaštite životne sredine, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, prosvete, nauke, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Agencije za zaštitu životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i u saradnji sa predstavnicima civilnog društva.

Sastavni deo ove strategije je revidirana Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine sa produženjem perioda za koji se donosi do 2025 a u skladu sa globalnim Strateškim planom 2011-2020 i Aiči ciljevima zaštite biodiverziteta koji su doneti u okviru UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Strategija zaštite prirode je jedan od osnovnih strateških dokumenata zaštite prirode kojom se utvrđuju dugoročni planski okvir i politika integralne zaštite prirode, uključujući očuvanje biodiverziteta, predela i geonasleđa i koja se izrađuje na osnovu Izveštaja o stanju prirode koji podnosi nadležni Zavod za zaštitu prirode Srbije, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode. Zakonom je takođe uređeno da Strategija naročito sadrži načela i opšte ciljeve, ocenu stanja, posebne ciljeve i aktivnosti za njihovo sprovođenje kao i moguće izvore finansiranja.

Dugoročni planski okvir i politika integralne zaštite prirode utvrđuju se na osnovu stanja biološke i geološke raznovrsnosti i raznovrsnosti predela. Opšti i posebni ciljevi su jasno određeni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni u Akcionom planu za sprovođenje Strategije zaštite prirode koji čini njen sastavni deo.

IZVOD - O GMO

5.2. Problemi koji direktno uzrokuju ugroženost prirode u Republici Srbiji
5.2.1. Smanjenje biodiverziteta

Smanjenje biodiverziteta u Republici Srbiji nastaje kao posledica nestajanja, degradacije i fragmentacije staništa, smanjenja populacija divljih vrsta, ugroženosti očuvanja genetičke raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, introdukcije – invazivnih i alohtonih vrsta i GMO, te elementarnih nepogoda.

...Introdukcija – alohtone invazivne vrste i GMO mogu imati značajan uticaj na autohtone vrste i ekosisteme. Alohtone invazivne vrste su kompetitivnije u odnosu na autohtone vrste u nadmetanju za resurse, menjaju ciklus hranljivih sastojaka i dovode do poremećaja u prirodnim ekosistemima (npr. invazija i širenje mnogih alohtonih vrsta trava povezani su sa povećanom učestalošću, intenzitetom i veličinom požara). Alohtone invanzivne vrste takođe mogu imati negativne ekonomske posledice, naročito u sektoru poljoprivrede, ali i u sektorima ribarstva, šumarstva i lovstva.

Ekonomske posledice obuhvataju smanjenje prinosa i proizvoda na tržištu, potiskivanje autohtonih oprašivača od strane alohtonih vrsta kao i trošak kontrole i/ili iskorenjivanja alohtonih vrsta. Poseban problem predstavljaju određene alohtone invanzivne vrste koje se unose za potrebe odgajivačnica i prodavnica kućnih ljubimaca, a koje u prirodi mogu formirati populacije koje potiskuju autohtone vrste, na primer crvenouha kornjača (Trachemys scripta elegans) u akvaristici, vodeni kupus/salata (Piscia stratiotes) u termalnim vodenim ekosistemima itd.

6. STRATEŠKI CILJEVI ZA ZAŠTITU PRIRODE U REPUBLICI SRBIJI

Strategija zaštite prirode za period 2017-2027. godine sadrži Opšti cilj i 4 posebna cilja, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije sa definisanim merama i aktivnostima, pokazateljima, odgovornim institucijama, učesnicima relevantnim za sprovođenje aktivnosti, trajanjem, izvorima finansiranja.

Opšti cilj: Unapređenje sistema zaštite prirode

Posebni ciljevi:

  • Cilj 1.Zaštita biodiverziteta
  • Cilj 2. Unapređenje sistema zaštićenih područja i ekoloških mreža
  • Cilj 3. Održivo korišćenje prirodnih resursa
  • Cilj 4. Unapređenje javne politike i učešće javnosti u donošenju odluka

Poseban cilj 1. Zaštita biodiverziteta

Objediniti i korigovati opise ciljeva

Srbija svojim bogatim prirodnim i kulturnim nasleđem, predstavlja jedan od važnih centara biološke i geološke raznovrsnosti u Evropi, gde se na malom prostoru smenjuju skoro svi zonalni tipovi klime, zemljišta i bioma Evrope.

Uzroci koji dovode do smanjenja biološke raznolikosti su nestajanje, fragmentacija i degradacija staništa, protivzakonit lov, ribolov i branje, nelegalna i neadekvatna seča šuma, neadekvatno očuvanja genetičke raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, introdukcija invazivnih i alohtonih vrsta i genetički modifikovanih organizama.

Lista zakona i podzakonskih akata relevantnih za zaštitu prirode

  • Ustav Republike Srbije

Zakoni:

  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima („Službeni glasnik RS”, broj 41/2009);
  • Pravilnik o ograničenoj upotrebi genetički modifikovanih organizama („Službeni list SRJ”, broj 62/2002);
  • Pravilnik o sadržini i podacima registra genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama („Službeni list SRJ”, broj 66/2002);
  • Pravilnik o stavljanju u promet genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama („Službeni list SRJ”, broj 62/2002 i „Službeni glasnik RS”, broj 29/2009);
  • Pravilnik o uvođenju u proizvodnju genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama („Službeni list SRJ”, broj 62/2002).



Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine 


PREPORUKA PPNS

Ministar Goran Trivan

- Srbija može da proizvodi zdravu hranu, a modifikovana hrana nije put ka tome... Mi ne mislimo da će se svet usrećiti proizvodnjom GM hrane i to govori praksa. Postoji bezbroj slučajeva iz čitavog sveta gde to proizvede različite teškoće, a posebno kad je u pitanju zdravlje građana. Prema tome, teško da se možemo pomiriti sa tim da Srbija uđe u tako neku avanturu. Kada dođe vreme pričaćemo o tome, ali ne verujemo da je to put kojim treba da ide Srbija.

GMO - DA SE NAROD PITA (ZELENA PATROLA NA DELU)

In the coming year, Serbia should in particular: complete its World Trade Organisation (WTO) accession by adopting an amended law on genetically modified organisms and complete remaining bilateral market access negotiations;...

TOKOM SLEDEĆE GODINE SRBIJA TREBA DA PRISTUPI STO IZMENOM ZAKONA O GMO I ZAVRŠETKOM BILATERALNIH PREGOVORA O PRISTUPU TRŽIŠTU (EK: SRBIJA - IZVEŠTAJ ZA 2019)

 

"Mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada, zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo GM hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici..."

ZNATE LI VI ŠTA JE TO ČERI PARADAJZ? MODIFIKACIJA GENA JEDNE ODVRATNE ŽIVOTINJE I JEDNE BILJKE 

I to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni. Sada mi recite – ko od vas nije jeo?

 

DR STOJKOVIĆ: ZLOUPOTREBA GMO MOGUĆA I SA LJUDSKIM EMBRIONOM (2017); PROTIV GMO - ONO ŠTO NE ZNAMO, NE TREBA DA NUDIMO (2012)

PO ZAKONU O GMO, U SRBIJI ZABRANJENO OKO ČETIRI TONE POŠILJAKA, ALI KONTROLISANO TEK 4-7% OD 2013. DO 2017.

 

Uzimanje uzorka za GMO kontolu

Na zahtev podnosioca, nadzornik ne mora uzeti uzorak za skladištenje, ali se ovaj zahtev mora uneti u zapisnik uzorkovanja. GMO uzorak treba da sadrži najmanje 3.000 semena, što kod većine biljnih vrsta predstavlja standardnu veličinu laboratorijskog uzorka.

INSTRUKCIJE ZA GMO KONTROLU SEMENA U MAĐARSKOJ

VIKILIKS: SRBIJA - NOVI ZAKON O GMO NE PODLEŽE STO, VLADA OBEĆAVA DA ĆE GA IZMENITI VREMENOM



DR SC. DARKO ZNAOR: GM HRANA ŠTETNO UTIČE NA LJUDSKO ZDRAVLJE I PRIRODU



PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ: VREME GMO JE PROŠLO, DOLAZI VREME GEO - GENETIČKI ’EDITOVANIH’ ORGANIZAMA



GM SISTEMI ISHRANE I NJIHOV EKONOMSKI UTICAJ - TATJANA BRANKOV, KOVILJKO LOVRE: ZAVRŠNE NAPOMENE

 

 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

 

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 


ARHIVA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM


ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar