Pre otprilike mesec dana,
u našu malu redakciju,
jedna vest je stigla
i sve nas na noge digla.
Stigao je aber do urednika Peđe,
da koza može kilometre da pređe,
da se vozi, luta po celom svetu,
na svom superbrzom skejtu.
Od svih novinara redakcije,
Peđa izabra pero najmilije
i posla me da u našem džambo džetu.
Tražim tu kozu po belom svetu,
zadatak neobičan, nimalo lak...
Kada sam krenula bio je mrak,
a već kod prvog svanuća,
stigoh u kineska bespuća.
Za kozu upitah stanovnika Kine,
a on samo od čuda zine!
Pa skočih onda i do Japana
i to u vreme neradnih dana.
Ni tamo ne znaju za kozu tu!
Pa obiđoh i ogromnu Aziju svu...
Pa odoh do Australije daleke...
Gde čuh ohrabrujuće vesti neke.

Ime mu je Huan i rodom je iz Brazila!
Iz Sao Paola, gde je koza poslednji put bila,
kaže Huan da sad na Floridi živi
i radost oko sebe svuda širi.
Odleteh brzinom severnog vetra
i na aerodromu kod crkve Svetog Petra,
na samom izlasku iz džambo džeta,
ugledah kozu poslednje čudo sveta.
A ona obična bela, a šare crne...
Stiže samo još krug da obrne.
Srećkica se zove ta naša koza,
što uživa da se skejtom voza.
Počeh intervju pitanjem da li razume?
Kaže: „Naravno“, jer i da govori ume.
Sledi pitanje kako je naučila da vozi?
A ona će mi, vrteći se na jednoj nozi:

„To je Saro prosto kao boza!
Veruj mi, reći će ti svaka koza!“
Pa onda ispade pravi drug,
pa napravi samo za mene krug,
da je slikam za moju reportažu,
da posle ne kažu kako novine lažu.
Ova proverena i ekskluzivna vest
bacila je sve čitaoce u nesvest.
Urednik diže dečjeg šampanjca čašu,
meni u čast što proslavih novinu našu.
Od tada čitav ovaj beli svet,
ozbiljno računa na vesti iz trećeg pet.

Sara Perkov III/5
Osnovna škola „Stanislav Sremčević“
Kragujevac
Foto: a_figueroa