Na terenu pored moje zgrade,
idealno je mesto za stare i mlade.
Ima tu puno starih i mladih,
ali zbog jedne male sve zaboravih.

Ona ima dugu braon kosu
i mladež na prćastom nosu.
Najčešće je pored mog prozora,
k’o princeza na vratima dvora.

Sve sam radio da me primeti.
Baš sve što dete može da se seti.
Bacao sam s prozora i peškire i cveće
ali ona da pogleda gore neće.

Posle sam pevao, kašljao i zviždao
sve dok me glas nije izdao.
Ma ništa ne pomaže i ne vredi,
nikako na mene pažnju da usredsredi.

Rešio sam ima da joj kažem sve.
Da mi noću dolazi često u sne.
Ali kako kada se baš stidim,
kad sebe kao šarmera ne vidim.

I onda jednog kišnog dana...
Kada je ispod prozora bila sama...
Rekoh: "Ti si baš mnogo lepa!"
A ona: "Ajde beži, nisam slepa!"

Od tada me nema na prozoru.
Na mom prinčevskom dvoru.
A i ona više nije lepa.
Nije ni moja ljubav slepa.

Jovan Stanković III5
Osnovna škola "Stanislav Sremčević"
Kragujevac
Foto: Blondie1