Jednog dana ni sam ne znam kako,
razbio sam vazu, važnu itekako.
Znam da je mami vrlo draga,
ma nek ide sve do vraga.
Znam da ideja nije sjajna,
ali odlučih biće to tajna.

Baš te noći sam usnio san,
koji pamtim i danas dan.
Obratio mi se iz bajke lik,
koji je bio Pinokiju nalik.
“Mimi pričam ti iz iskustva:
da te ne snađe nevolja pusta.”

“Kada jednom slažeš”, govorio je on,
“Sudiće ti svi, drmaće se tron!
Ako prećutiš, biće nešto blaže,
ali na kraju mora sve da se kaže.
Ako istinu govoriš, kakva god da je
to pomaže, hrabrost i snagu daje.”

To mi je u snu Pinokio rekao,
rekao i brzo utekao.
A ja skočih kao bez daha,
pun nekog neobičnog straha.

Otišao sam odmah do mame moje
i ispričao kako stvari stoje.
Mama me poljubi i reče: “Bravo Mimi!
Pusti vazu i ništa ne brini!”

Odjednom mi teret sa srca nestade
i sva moja briga tada prestade.
“Hvala Pinokio što mi iskustvo prenese,
da me strah u laž ne ponese.”

Kolonija, III razred
Foto: Dimis