Za sufinasiranje projekata pošumljavanja i ozelenjavanja širom Srbije i ove godine je iz budžeta Ministarstva zaštite životne sredine obezbeÄ‘eno 100 miliona dinara. Sredstva će biti utrošena na nabavku sadnica i izvoÄ‘enje radova na pošumljavanju zemljišta u nadležnosti lokalnih samouprava.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović potpisala je juče u Palati Srbija ugovore na osnovu kojih će biti dodeljena sredstva Ministarstva za ukupno 42 projekta pošumljavanja i ozelenjavanja, koji će se u ovoj godini realizovati u 37 lokalnih samouprava širom Srbije.

Grad Kragujevac je ove godine konkurisao sa Projektom sadnje drvorednih i lišÄ‡arskih sadnica u okviru novoformiranih saobraćajnica i blokovskog zelenila u stambenom naselju u Kragujevcu za koji su odobrena sredstva u iznosu 743.000 dinara. Ugovor je u ime grada potpisao Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapreÄ‘enje i zaštitu životne sredine.

- Ovim projektom je predviÄ‘ena sadnja u zonama novoformiranih saobraćajnica na teritoriji našeg grada, prostora oko Palate pravde i dela izmeÄ‘u stambenih zgrada u naselju Aerodrom. Pošumljavanje navedenih površina će u znatnoj meri doprineti poboljšanju uslova života naših sugraÄ‘ana, smanjenju zagaÄ‘enja vazduha, formiranju novih zelenih površina i unapreÄ‘enju zaštite životne sredine, kazao je Nikezić.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da su lokalne samouprave i ove godine, na javnom konkursu Ministarstva zaštite životne sredine kandidovale dobre projekte, ističući da je pošumljavanje od neprocenjive važnosti za životnu sredinu.

- Od velikog je značaja što nastavljamo zajedno da radimo na ovim projektima koji doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha, a pozitivno utiču i na vodni resurs i kvalitet zemljišta. Prošle godine smo, zahvaljujući ovom konkursu, ali i dobroj saradnji sa lokalnim samoupravama, zajedno zasadili više od 150.000 sadnica širom Srbije. Sada idemo dalje, a dobra vest je što je i ove godine na konkurs pristiglo dosta kvalitetnih projekata iz različitih delova zemlje. Povećanje procenta pošumljenosti Srbije je u skladu sa Zelenom agendom i to je naš zajednički cilj i zadatak, i zato ćemo nastaviti iz godine u godinu da odvajamo sredstva za ovu namenu, rekla je Vujović.

POSADI SVOJ HLAD

А u okviru akcije "Posadi svoj hlad", koju zajednički realizuju NVO "Zeleni razvojni centar" i pokret "Let’s do it" u više gradova u Srbiji, Gradu Kragujevcu je uručeno 600 sadnica platana koje će biti zasaÄ‘ene u dvorištima škola, vrtića, gradskih institucija, u mesnim zajednicama, Botaničkoj bašti. Uručenju sadnica prisustvovao je većnik Nikezić.

- Ove sadnice ćemo podeliti mesnim zajednicama, školama, vrtićima, institucijama i ustanovama u gradu. Neki od njih koji će preuzeti sadnice su JKP "Vodovod i kanalizacija", MZ "Stragari", FK "Maršić", Botanička bašta, nekoliko osnovnih škola i vrtića. Tokom prošle godine, JKP "Šumadija" je posadilo 1.100 stabala četinara i lišÄ‡ara na teritoriji našeg grada, a ove godine u planu je da zasadimo 1.500 sadnica. Želimo da nam grad bude što zeleniji i što ugodniji za život, kazao je Nikezić.

Sadnice je preuzeo i Saša Simić, član Uprave FK "Maršić".

- Sadnice koje smo dobili zasadićemo oko našeg fudbalskog terena. Kada porastu platani, očekujem da će praviti lepu hladovinu gledaocima naših fudbalskih utakmica i ulepšati čitav taj kompleks oko našeg stadiona. U suštini, svako drvo koje se zasadi bilo gde je jedno dobro delo. Želim da se zahvalim i gradu Kragujevcu i donatorima ovih sadnica, rekao je Simić. 

"NAGOVARANJE" ZA SAĐENJE

• Ljudi izdišu ugljen dioksid, drveće ga upija. Prirodna veza koja održava svet.
• Da nema drveća Zemlja bi postala otrovna za sve.
• ÄŒovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23%, tj. oko 740kg kiseonika. Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko 7-8 stabala.
• ÄŒetiri stabla bukve za sto godina mogu da obezbede jednom čoveku kiseonik za osamdeset godina života.
• Jedno drvo četinara (bora, smrče, jele...) površinom svojih listova kiseonikom koji proizvede može da pokrije i do 120 ari. Zato je svako drvo ustvari deo pluća naše planete.
• Svetske šume apsorbuju oko 119 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, a atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika.
• Drveće prečišÄ‡ava zemljište. Drveće apsorbuje štetne supstance i ponaša se kao filter, čineći je pogodnom za rast drugih biljaka.
• Šumovitost u Srbiji iznosi 0,3 ha po stanovniku.
• U Rusiji 11,11ha po stanovniku, Norveškoj 6,93ha, Finskoj 5,91ha, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj po 1,38ha.
• Moskva ima 96 parkova i 18 vrtova, četiri botanička vrta, 100km² šuma i 450km² zelenih površina.
• 51% površine Beča je pod zelenilom. Najveći bečki park ima površinu od 2.400ha, a Prater 600ha. Pod vinogradima u Beču je 700 hektara zemljišta.
• Drveće sprečava i zaustavlja eroziju.
• Poplave koje su se dogodile 2014. godine bile bi daleko manje da je pošumljenost bila veća. Mnogi naši gradovi bi pretrpeli daleko manju štetu.
• Šume su činilac stabilnosti klimatskih elemenata i pojava i imaju veliki uticaj i na stabilnost svih ekosistema.
• U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta.
• Šume igraju bitnu ulogu u prečišÄ‡avanju vazduha od prašine i čestica koje dospevaju u atmosferu. Bukova šuma površine 1ha može da primi 68 tona prašine i čaÄ‘i, samo jedno stablo divljeg kestena može da zadrži 80kg aerosola i 120kg prašine godišnje. ÄŒetinarska šuma od 1ha za godinu dana filtrira od 30 do 35 tona prašine, a lišÄ‡arska šuma 50-76 tona.
• Za dezifenkciju jednog manjeg grada dovoljan je 1ha kleke koja godišnje emituje u atmosferu oko 30 kg materija sa baktericidnim dejstvom.
• Po studiji objavljenoj u časopisu "Urbano i ekološko planiranje", stanovnici Londona koji žive u ulici sa drvoredom koriste mnogo manje antidepresiva nego oni koji su okruženi zgradama i drugom infrastrukturom.
• Drveće je izvor sreće! Dokazano je da blizina zelenih površina pozitivno deluje na ublažavanje stresa kod gradskog stanovništva. Kako tvrde naučnici, u trenucima tuge, neraspoloženja i loših misli, najveću utehu može da pruži drvo, odnosno njegova raskošna krošnja.
• Drveće čuva naš novčanik štedeći energiju, leti za hlaÄ‘enje, zimi za grejanje. Ulice sa drvoredom su leti nekoliko stepeni hladnije, a zimi nekoliko stepeni toplije.

PREPORUKE STRUKE

Grad Kragujevac, kao i sve ostale jedinice lokalne samouprave, ima zakonsku obavezu da objavljuje rezultati aerozagaÄ‘enja na svojoj teritoriji. Poslednji izveštaj objavljen je 23. februara, a odnosi se na decembar i novembar 2021. godine kada su ustaljeno praćeni kvalitet vazduha i imisiona merenja na više lokacija.

Stalni sadržaj tih izveštaja su stručne preporuke kratkoročnih i dugoročnih mera. Uz smanjivanje broja individualnih ložišta na čvrsta goriva (drvo, ugalj), izmenu rada energana, sistema centralnog daljinskog grejanja, nastavak uvoÄ‘enja gasifikacija, redovna preporuka struke je i ozelenjavanje javnih površina (stvaranjem mini parkova). Detaljno o članku AEROZAGAĐENJE NA TERITORIJI KRAGUJEVCA, NOVEMBAR-DECEMBAR 2021.

Foto: Grad Kragujevac
Izvori: Grad Kragujevac; Ministarstvo ZŽS; Posadi svoj hlad
Obrada: Prviprvinaskali.com

IZ ARHIVE PPNS

UDRUŽENJA GRAĐANA NA PREDSTAVLJANJU NACRTA PLANA RAZVOJA KRAGUJEVCA

PREPORUKA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU