Kao ekologu, nešto što mi je jako blisko, toplo preporučujem ovu aktivnost. Razloga i koristi za ovako nešto je puno, evo neki od njih:
deca uče o biljkama, zemljištu i zašto je voda bitna u celoj zabavi;
deca shvataju da su voće i povrće koje toliko vole (ili ne) u ishrani takođe živi organizmi, neko ko oseća, kome je potrebna briga, hrana, voda, čist vazduh i zemljište, isto kao i nama;
aktivnim učešćem deca razumeju (naročito oni iz gradskih sredina) da plodovi ne dolaze iz prodavnice i supermarketa, već prvo iz bašte i farme, pa u rafove i tezge, uče o procesu koji traje i prate razvoj bašte do konačnog ploda, a za sve to je potrebno vreme, rad i briga;
deca uče o svakoj posađenoj vrsti, igraju se semenima, uče o biljkama i raspoznavaju vrste;
deca vode brigu o biljkama (redovno zalivaju, čiste korov, presađuju i sl), shvataju da su za konačno zadovoljstvo potrebni rad i vreme;
neizmerna radost i zadovoljstvo kada deca ubiraju plodove svog rada, pa sa roditeljima seckaju šargarepu, paradajz i uživaju u ukusnoj salati.
Ova aktivnost je pogodna kako u obrazovnim i drugim ustanovama, tako i u privatnim domaćinstvima.
Dimenzije bašte/vrta su potpuno nevažne - važna je volja i rad sa decom u prirodi, sa biljkama, uprljati se i dobro zabaviti. Na kraju su produkti rada i zabave vidljivi - i ukusni.
Kako se gradi?
Pre početka gradnje male bašte sa decom, važno je u kratkoj i zanimljivoj formi objasniti deci šta radimo, kako i zašto... Deca su radoznala, žele konkretno da znaju šta i zašto se radi ("kako" može da sačeka).
Potreban materijal:
semenke ili rasad
daske
kočići
žica
humus
stare novine/papir/karton (izbegavati masan papir)
čekić
klješta za zatezanje žice
bušilica (potrebno je napraviti rupe na krajevima dasaka, kako bi provukli žicu i fiksirali daske za već postavljene kočiće)
posuda za zalivanje
Postupak
I
Pošto smo pripremili sav naveden materijal i alat, pristupamo izgradnji. Prvo se odabere lokacija (poželno je da to bude ravan teren, zbog konstrukcije i postavljanje dasaka - ali i neravan će se prilagoditi, samo je potrebno više humusa/komposta ili suve/sveže trave da se napravi isti nivo).
II
Poređamo daske u oblik koji će bašta na kraju imati (kocka, pravougaonik ili neki drugi), zatim na mestima gde se krajevi dasaka dodiruju pospemo vode, kako bi se kočići lakše zakucali u zemlju.
III
Postavimo kočiće, poređamo daske i na krajevima bušimo male rupice na daskama, gde će proći žica i sastaviti: 1) kraj jedne daske; 2) kočić; 3) kraj druge daske - dobijemo ugao od +/- 90 stepeni.
IV
Pošto smo fiksirali sve krajeve dasaka i dobili "korito bašte", spremamo teren za humus - "krevet za biljke":
čitavu površinu "korita bašte" pokrijemo papirom ili starim novinama (to čini prvu odbrabenu zaštitu bašte od trave i korova);
u "korito" preko već postavljenog papira idu grančice, ljuske i sl. otpad (izbegavamo ljuske ili grančice četinara - zakiseliće zemljište i smeta razvoju biljaka koje budemo sadili), debljina sloja nije važna, ali ne treba preterivati;
nakon grančica i ljuske drveta (koje predstavljaju drenažni sloj bašte) krećemo sa slojem suve ili sveže trave - debljina sloja ni ovde nije važna (preporuka je do 10cm), bilo bi sjajno da se ubaci i malo koprive (ubrzava proces kompostiranja i razgradnje materijala);
nakon sloja trave/lišća ili drugog sličnog otpada postavljamo humus, završni sloj zemlje gde ćemo saditi;
u zavisnosti od načina setve ili rasađivanja, po humusu se kopaju rupe ili brazde određenih dimenzija (za semenke - male rupe ili brazde; za rasad - veće/dublje rupe ili brazde).
V
Nakon formiranja "kreveta za biljke" pristupamo najvažnijem delu - sadnja/sejanje. Prvo pokažite deci kako se pravilno rasađuje ili seje - obratite pažnju na to da vas pažljivo posmatraju i slušaju dok to radite, nakon toga neka svako prisutno dete ima po jednu sadnicu ili semenku i svi istovremeno zasade svoju biljku.
VI
Briga o bašti i redovno zalivanje su jako važni, objasniti deci koliko često se zaliva, zašto, u koje doba dana i na koji način (nikako ne prosipati vodu po stablu i listovima biljaka, nikako ne zalivati sredinom dana kada je najtoplije...).
Ovaj vid rada sa decom i učenja u prirodnim uslovima je jako važan za razvoj empatije prema biljkama i živom svetu, jedan vid učenja kroz zabavu i aktiviranje više sivih ćelija u toku rada.
Važno je napomenuti da se gotovo svi mišići aktiviraju u toku izrade bašte (deca čučnu, šetaju, istražuju, pažljivo i nežno sade biljku, prljaju se i smeju) – sve je ovo MORANJE kad se pravi bašta :)
Za eventualna pitanja i više informacija - sajt Samo igre.
Vođen Zmaj-Jovinom: Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati, za PPNS: Zoran Mitrović
Komentara: 0