Na njivi od 32 ara u vlasništvu Zlatka Kokanovića, na teritoriji Gornjih Nedeljica, Rio Tinto je danas započeo zatvaranje bušotina, nastalih za potrebe "Projekta Jadar". Kako je Kokanović pojasnio za portal PRVI PRVI NA SKALI, to je jedina njegova parcela na kojoj su u interesu Rio Tinta vršeni radovi. Još dve parcele drugog vlasnika sanirane su pre 15-ak dana u obližnjoj Koreniti. Kokanović, inače potpredsednik udruženja "Ne damo Jadar", kaže da je podneo zahtev i da je usledila brza reakcija, a za ovu rekultivaciju tražio je i inspekcijski nadzor.

Ćerka firma Rio Tinta u Srbiji, Rio Sava eksplorejšn najavila je danas da će da rekultiviše geološke bušotine na parcelama u privatnom vlasništvu na lokaciji Polje, potes Prekaja, u periodu od 15. do 21. aprila.

"Sva istraživanja i analize na pomenutoj lokaciji su sprovoÄ‘ene u skladu sa regulativom i projektnom dokumentacijom, prema kojoj se vrši i reklutivacija na predmetnim parcelama koje su u privatnom vlasništvu, sa čijim vlasnicima kompanija ima potpisan ugovor", saopštio je Rio Tinto preko zvaničnog sajta i FB stranice.

Reagujući na ovu objavu na FB stranici "Projekat Jadar", komentar je postavila Marijana Trbović Petković iz udruženja "Ne damo Jadar":

"Da pojasnimo narodu, zahtev novog vlasnika parcele je da povadite cevi. Sa njim ugovor nemate".

Iz udruženja "Ne damo Jadar" upućen je javni poziv ovim povodom:

"Pozivamo sve Jadrane, da vade cevi, baš kako su to počeli časni ljudi da rade. ÄŒuvajmo naše žitnice, hleba će biti, ako smo ljudi. Kad vlast neće, mora narod sam".

Poziv su ilustrovali fotografijom Kokanovićeve njive:


Na terenu su bili geolog i izvoÄ‘ači radova koji treba da zatvori tri bušotine.

Kokanović je za Nova S podsetio da ovo nije prva pobeda meštana Gornjih Nedeljica u borbi protiv Rio Tinta, te da su pre ovih zatvorene još neke bušotine.

"Kad već država ne reaguje, mi građani ćemo se boriti", poručio je Kokanović.

On je tu zemlju kupio pre mesec dana i na njoj zatekao cevi, pojasnio je za Lozničke novosti:

"Ovde se nalaze tri bušotine, pijezometri koje je kompanija Rio Tinto postavila pre tri, četiri godine i čim sam kupio parcelu podneo sam zahtev Rio Savi da se one povade jer ne dozvoljavam da stoje na mojoj parceli. Danas su došli da ih izvade. Insistirao sam da tu bude njihov čovek, geolog kao nadzorni organ da, ako se sutra desi da nešto nije uraÄ‘eno kako treba, neka od bušotina procuri, imamo koga da tužimo. Pošto država ne reaguje, što je trebalo da uradi, jer je rekla da će biti uraÄ‘ena sanacija tih 528 bušotina, ali ne mrda prstom, sami moramo uzeti stvar u svoje ruke.

Molim svakoga ko ima u njivi pijezometar, ili običnu cev, da traži u kompaniji raskid ugovora i insistira na vaÄ‘enju, kao i da se uradi rekultivacija zemljišta i ono dovede u prvobitno stanje. Od momenta podnošenja zahteva do dolaska njihove ekipe prošlo je nedelju dana. To je recept da svako ko ima ovu cev na imanju može tražiti uklanjanje", kazao je Kokanović.


Rio Tinto je i pre tri dana najavio rekultivaciju od 12. do 16. aprila, a tada se ticala lokacije Lipnički Šor, gde su vršena hidrogeološka istraživanja od januar do avgusta 2021. godine za potrebe vodosnabdevanja "Projekta Jadar".

Na sajtu Rio Tinta objavljeno je:

"Sva istraživanja i analize su sprovoÄ‘ene u skladu sa regulativom i projektnom dokumentacijom, prema kojoj se vrši i reklutivacija na predmetnoj parceli koja je u privatnom vlasništvu, sa čijim vlasnikom kompanija ima potpisan Ugovor. Planira se da posao na rekultivaciji traje pet dana, a svi mašinski radovi se obavljaju isključivo na predmetnoj lokaciji u Lipničkom Šoru, dok će se kamionski transport kamenog agregata odvijati na relaciji Lipnički Šor-Karlagan glavnim magistralnim putevima".

I tom prilikom reagovala je Marijana Trbović Petković:

"A kad sečete šumu u Nedeljicama, time se ne hvalite. Taman da je sva vaša, pipnuti je nećete".

Rio Tinto je uzvratio da nije sekao šume i da informiše javnost i lokalnu zajednicu o svim aktivnostima koje sprovodi na terenu.

Na naredni komentar Marijane nije stigao odgovor:

"Nije, ali ima u planu. Lokalna zajednica sam ja i ostatak sela. Lokalna zajednica vas neće i ko vam je dao dozvolu za projekat. Jeste li nas pitali?"

Pitanjem se nadovezala Vesna Galečić iz organizacije za očuvanje prirode i životinja "Osna":

"Da li su Vam za projekat rekultivacije izdati Uslovi zaštite od strane Zavoda za zaštitu prirode?

Rio Tinto je odgovorio da se svi radovi izvode u skladu sa Projektom geoloških istraživanja kojim je predviÄ‘ena rekultivacija lokacije nakon završenih istraživanja, a sam Projekat je uraÄ‘en u skladu sa uslovima koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Dodatno pitanje Vesne Galečić glasilo je:

"Ako možete da mi date u smernicu, gde se elektronski može pronaći taj Projekat i pod kojim brojem je zaveden?

Nepotpun odgovor Rio Tinta glasio je:

"Reč je o Projektu geoloških istraživanja na lokaciji Lipnički Šor. Sva javno dostupna dokumentacija o projektima geoloških istraživanja se nalazi na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, gde možete pronaći i informacije o istraživanjima u Lipničkom Šoru (Republika Srbija - Ministarstvo rudarstva i energetike (mre.gov.rs). Za sve dodatne zahteve možete se obratiti nadležnom ministarstvu putem zahteva za informacije od javnog značaja".

Podsećamo, realizacija "Projekta Jadar" planirana je u okolini Grada Loznice, na površini koja zahvata nekoliko hiljada hektara zemljišta pod šumskim, poljoprivrednim i urbanizovanim površinama.

Kako su istakli prof. Ratko Ristić i saradnici na stručno-naučnom skupu u SANU, "otvaranje kopova, formiranje deponija, eksploatacija podzemnih voda, tretman rude sumpornom kiselinom, izgradnja pristupnih saobraćajnica i trajna promena namene prostora, nepovratno će izmeniti i degradirati postojeću sliku predela i ugroziti biodiverzitet. Eventualni početak eksploatacije minerala jadarit podrazumeva masivne zemljane radove, sleganje terena na gotovo 850 hektara i zatrpavanje jalovinom vršnog dela sliva potoka Štavica. Nepovratno će biti uništen značajan potencijal već determinisane turističke regije, sa lokalitetima od kulturno-istorijskog i duhovnog značaja.

Raseljavanje stanovništva, trajna eliminacija mogućnosti za naprednu i profitabilnu poljoprivrednu proizvodnju, stalan rizik od zagaÄ‘enja vazduha, vode i zemljišta, suštinski umanjuju ekonomsku i ekološku perspektivu RaÄ‘evine... Lokacija "Projekta Jadar" je na samo 15 kilometara od centra Loznice. Dosadašnji meÄ‘unarodni renome kompanije Rio Tinto ne uliva poverenje po pitanju bezbednosti proizvodnih procesa, zaštite životne sredine i tretmana radnika. Posebno je nejasna korist za državu Srbiju, ukoliko se uopšte može govoriti o bilo kakvoj kompenzaciji za tako masivnu degradaciju prostora i trajan rizik po zdravlje i bezbednost stanovništva".

Detaljno na portalu PRVI PRVI NA SKALI u naučnom radu iz Zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?": DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILÄŒANOVIĆ

Oslanjajući se na zaključke skupa u SANU, Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i pokret Kreni-promeni uspešno su završili prvu fazu Narodne inicijative protiv rudarenja litijuma na teritoriji Srbije - PRIKUPLJENO JE DOVOLJNO POTPISA ZA NARODNU INICIJATIVU PROTIV RUDNIKA LITIJUMA. Na potezu je zakonodavna, a lančano i izvršna vlast u Srbiji, nakon utvrÄ‘ivanja novih saziva.

Foto: Ne damo Jadar; Ivana Parlić
Izvori: Rio Tinto; Ne damo Jadar; Lozničke novosti
D. M. M. - PPNS ðŸŽ™

PREPORUKA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU