Vlada Srbije i Ministarstvo na čijem sam čelu jasno su odredili prioritete u zaštiti životne sredine, a to podrazumeva posvećenost svim aktivnostima iz Zelene agende za Zapadni Balkan čime ćemo značajno unaprediti stanje u ovoj oblasti - izjavila je u Beogradu ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Vujović je na Kalemegdanu otvorila manifestaciju povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, na kojoj su se obratili i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, v.d. stalnog predstavnika UNDP u Srbiji Anas Karman, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, ministarka Jadranka Joksimović, kao i savetnik za cirkularnu ekonomiju PKS Radman Šelić.

Ministarka Vujović je naglasila da je čista i zdrava životna sredina od suštinske važnosti za budućnost, a strateški put Srbije pridruživanje EU.

- Otvaranjem Klastera 4 i Poglavlja 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, potvrdili smo našu rešenost za usklaÄ‘ivanjem sa svim standardima EU. Prioriteti kojima smo posvećeni odnose se na poboljšanje kvaliteta vazduha, unapreÄ‘enje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i na borbu protiv klimatskih promena. Samo povećanje budžeta našeg Ministarstva za blizu 90 odsto u odnosu na 2020. godinu jasno pokazuje da je ulaganje u zaštitu životne sredine prioritet i da će se u narednom periodu realizovati značajni infrastrukturni projekti, koji će unaprediti ekološku sliku naše zemlje - rekla je Vujović.

Ministarka je istakla da se u gotovo svakoj lokalnoj samoupravi u Srbiji trenutno realizuju zeleni projekti, među kojima su i projekti za pravilan tretman otpadnih voda, ali i projekti za pravilno upravljanje komunalnim otpadom. To će se, dodala je, pozitivno odraziti na kvalitet životne sredine, ali i na kvalitet života građana.

- Veliki odziv lokalnih samouprava na naše javne konkurse za zamenu kotlova u javnim ustanovima i domaćinstvima, pošumljavanje i zaštitu zemljišta, govori u prilog tome da svest o zaštiti životne sredine i kvalitetu vazduha na lokalnom nivou značajno raste i da smo odlučni na svim nivoima da radimo na poboljšanju životne sredine - rekla je Vujović.

Ministarka je navela da će od postojećih 3.500 divljih deponija u Srbiji do septembra biti uklonjeno 700 deponija. Ona je dodala da država sistemski radi i na rešavanju pitanja istorijskog otpada u skladu sa evropskim standardima, kao i da će u naredne dve godine na taj višedecenijski problem konačno biti stavljena tačka.

- Sve ove aktivnosti su potvrda da Srbija ima jasan pravac i viziju u oblasti životne sredine, ali je izuzetno važno da radimo i na podizanju svesti građana da samo udruženim snagama možemo da osiguramo čistiju budućnost, rekla je Vujović.

Obraćajući se prisutnima, Vujović je čestitala Dan zaštite životne sredine i zahvalila EU partnerima na finansijskoj, stručnoj i operativnoj podršci koju pružaju Srbiji, uz poziv graÄ‘anima da čuvaju životnu sredinu.

Obeležavanje Evropske zelene nedelje u Srbiji otpočelo je implementacijom Projekta odvajanja otpada u domaćinstvima u četiri regiona, odnosno 17 gradova i opština, s ciljem povećanja stope reciklaže. Današnja mnifestacija u Beogradu, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, ujedno je i završni dogaÄ‘aj u okviru ovogodišnje Evropske zelene nedelje.

* * *

LIÄŒNI STAVOVI
Povodom Svetskog dana životne sredine
Dan mrmota u Srbiji

Dejan Lekić


Pod sloganom „Samo jedna Zemlja“, #OnlyOneEarth, i ove godine, 5. juna, obeležava se Svetski dan životne sredine. Naravno da bismo i mi, graÄ‘ani Republike Srbije, sa ponosom istakli naš doprinos u poboljšanju stanja životne sredine kada bi on postojao.

Na žalost, mi se i dalje raspravljamo da li je normalno graditi male hidroelektrane u zaštićenim prirodnim područjima, diskutujemo o tome da li mobilne aplikacije za prikaz kvaliteta vazduha učestvuju u meÄ‘unarodnoj zaveri protiv naše zemlje i uništavajući poslednje oaze zelenila u urbanim sredinama obećavamo da ćemo zasaditi milione stabala.

Organizacija Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) navodi da su klimatske promene, nepovratni gubitak prirodnih bogatstava i biodiverziteta, globalno zagaÄ‘enje životne sredine kao i sve veće količine otpada uključile „crveno svetlo“ na svetskom nivou.

Mi ćemo, kao i obično, ovaj dan obeležiti saopštenjima prepunih banalnih floskula, opštih mesta koja naglašavaju našu posvećenost temi i naravno prigodnim skupovima sa kojih će PR službe donosilaca odluka postaviti fotografije u nadi da će dobiti veliki broj komentara uz beskonačno ponavljanje niza emotikona, novog načina iskazivanja patriotizma i lojalnosti: srce, biceps i zastavu.

UNEP takoÄ‘e naglašava potrebu za transformacijom naših društava u pravednije zajednice bolje povezane sa prirodnim okruženjem.

Mi na to odgovaramo izgradnjom mega-fabrika bez graÄ‘evinske dozvole i studije o proceni uticaja na životnu sredinu na poljoprivrednom zemljištu pored grada koji osamnaest godina nema pijaću vodu.

Oni pozivaju na slavljenje naše planete, njenu zaštitu i obnovu, mi zasipamo prirodna staništa retkih vrsta graÄ‘evinskim otpadom. Navode da nove tehnologije već postoje i da su sve dostupnije, mi proizvodimo električnu energiju tako što zalivamo mešavinu uglja i blata mazutom. Srce za mazut, ne bismo imali struje da ga nema.

U Srbiji postoje samo dva prava pokretača zaštite životne sredine. Prvi su zabrinuti graÄ‘ani, koji u očajničkim pokušajima da se zaustavi bezakonje vade cevi iz rečica na Staroj planini, telima zaustavljaju kamione sa šutom u bari Reva i blokiraju mostove u Beogradu u pokušaju da privuku pažnju državnih službenika na položaju, koji ih kao po automatizmu označavaju nepatriotama, plaćenicima i neznalicama, što je i logično s obzirom da se njihov osećaj za patriotizam pre svega ogleda u količini srca, bicepsa i zastava.

Istovremeno, zatvaraju oči pred stranim investicijama koje, bez ikakve dileme, uništavaju životnu sredinu i zdravlje graÄ‘ana Srbije, pravdajući to potrebom za ekonomskim napretkom.

Ne sporeći potrebu unapreÄ‘enja ekonomije, postavlja se ipak pitanje zašto se u tom procesu ne poštuju osnovni principi zaštite životne sredine pretočeni u zakone, kao što je prethodna procena mogućih negativnih uticaja nekog objekta na životnu sredinu.

Odgovor je jednostavan, naša Vlada selektivno primenjuje zakone sopstvene države radi obezbeÄ‘ivanja dodatnog profita investitorima. Šta se sa tim dodatnim profitom kasnije dogaÄ‘a prava je zagonetka. Verovatno se preusmeri u onaj biceps.

Drugi pokretač je proces integracija Srbije u Evropsku Uniju, koji daje još jasnije odgovore na našu realnu poziciju u odnosu na #OnlyOneEarth slogan.

U najznačajnijem dokumentu kojim Evropska komisija procenjuje napredak države kandidata, famoznom „Izveštaju o napretku“, svake godine, u periodu od 2016. do 2021. godine, stoje tri iste ključne preporuke, stvarajući utisak da živimo u zemlji u kojoj se pred našim očima odvija radnja filma „Dan mrmota“.

Sugerišu nam, više puta za redom, da pojačamo kapacitete a posebno monitoring, obezbedimo finansiranje, primenimo zakone i kaznene mere, zatvorimo nesanitarne deponije te da se pridružimo aktivnostima u sprovoÄ‘enju klimatskih i energetskih politika.

Dok nas poput stroge nastavnice vraćaju na popravni u svakom razredu, nudeći nam ipak pristup fondovima iz Zelene Agende, mi se odlučujemo da svoje shvatanje koncepta zelene tranzicije pokažemo zamenom trolejbuske linije u Beogradu – električnim autobusom na kome pobednički piše: „0 odsto emisije štetnih gasova“. Nula posto od čega? A koliko je emitovao trolejbus? Srce i biceps su svakako prigodni.

Gledajući taj autobus kako prolazi ulicom u kojoj su sivom farbom premazane oznake biciklističke staze, uz saobraćajni znak zabrane saobraćaja bicikala, možemo da prepoznamo zelenu boju u našoj verziji Zelene Agende.

Njena nijansa je siva, mada malo vuče i na tamno sivu, takoreći crnu posebno ako bacimo pogled na „Plan kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd“ usvojen na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 9. juna 2021. godine, tačnije na stranu 153 gde stoji: „Elementni sastav PM10 ukazuje da su koncentracije benzo(a)pirena, mutagenog i izuzetno kancerogenog jedinjenja na svim mernim mestima iznad cilјne vrednosti od 1 ng/m3“. Neprimereno bi bilo ovde dodati bilo koji emotikon sem jednog no i on je neprimeren.

Srećan vam Svetski dan životne sredine!

Tekst je napisan povodom EkoKultArt festivala KRNJART, koji se održava 5. juna na Svetski dan životne sredine, u Krnjači u dunavskom amfiteatru leve obale Dunava (naselje Braća Marić, ul. Igora Vasiljeva, kod rampe).

Autor je član Nacionalne ekološke asocijacije.

Izvori: Ministarstvo ZŽS; Danas, 5. 6. 2022. 

IZ ARHIVE PPNS ðŸŽ™ï¸

UDRUŽENJA GRAĐANA NA PREDSTAVLJANJU NACRTA PLANA RAZVOJA KRAGUJEVCA

PREPORUKA PPNS ðŸŽ™ï¸

SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (VIDEO)