Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Ekologija

10.03.2004

Pun tanjir otrova

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Kolika je i kakva zagađenost životne sredine u kosovsko-mitrovačkom regionu?


Toksičnost piralena se povezuje sa štetnim reproduktivnim i imunološkim efektom, toksičnim efektom na jetru, kožu, digestivni trakt, štitnu žlezdu, bubrege i nervni sistem

Centar za naučna istraživanja SANU realizovaće projekat koji će se baviti stanjem životne sredine u kosovsko-mitrovačkom regionu. Autor projekta dr Miljana Stojanović-Milosavljević nalazi se na terenu i, kako kaže, prva istraživanja vode iz Ibra ukazuju da je zagađena fenolom.

To istraživanje podrazumeva aerozagađenja, ali i higijensku kontrolu uopšte svih vodotokova u Kosovskoj Mitrovici i okolini. Uzimaju se uzorci iz levih pritoka Ibra, jer su desne nedostupne iz razloga bezbednosti. Naš uzorak vode odnosi se na zadnje mesto dostupnosti, a to je Zupče, sledeće dostupno mesto sa desne strane je na jedan kilometar od ušća Sitnice, a to je ulaz kod "Trepče".

U Zavodu za zaštitu zdravlja u Kosovskoj Mitrovici, gde se i obavlja ovo istraživanje, detektovani su fenoli u jako visokim koncetracijama, pa je opasnost od ugrožavanja podzemnih voda ogromna u čitavom regionu gde Ibar prolazi. To znači da opasnost počinje od sela Rudare, koje je prvo na udaru, pa dalje nizvodno. Inače, zabeleženo je prisustvo fenola u vodi od 2,4 mikrograma po litru do 43,7, što je već za zabrinutost. Kod "Trepče" je zabeleženo prisustvo od 16 mikrograma, a te vrednosti stalno variraju, jer se uzima 15-16 uzoraka sa raznih mesta. Najniža dozvoljena granica za fenol je 0,1 mikrolitar, i sve preko toga je opasnost za stanovništvo u snabdevanju vodom za piće.

Moje istraživanje obuhvata reku Ibar do Leška, ali je jasno da se on tu ne zadržava, već teče dalje prema Srbiji. Fenol ima veliku filtracionu moć i prodire u zemlju, što preti da ugrozi podzemne vode. U svim bunarima i izvorima koji su u blizini Ibra opasnost od zagađenja fenolom visi kao Damoklov mač.

Ovo istraživanje se obavlja na samom izvorištu i može da bude veliko upozorenje svima onima nizvodno, a pre svega Kraljevčanima, da ne čekaju da se fenol pojavi, već preventivno da deluju. Jasno je da fenol dolazi iz kosovskih elektrana, iz Obilića, pa je neophodno kontaktirati i Unmik, koji je odgovoran. Sada je situacija takva da mi možemo samo da konstatujemo da fenola opet ima, ali ne možemo ništa sami da uradimo.

Dr Miljana Stojanović-Milosavljević, zaposlena u Vojsci SCG, prošle godine odbranila doktorsku disertaciju na Biološkom fakultetu BU na temu "Pravci kretanja polihrolovanih bifenila u vodama nakon NATO bombardovanja", na području Kragujevca. Gospođa Milosavljević objašnjava da je tokom bombardovanja raketiran i razoren veliki broj industrijskih postrojenja iz kojih su prodrle toksične i opasne materije u velikim količinama.

Pošto je tokom bombardovanja bilo i velikih požara i uz to snažnih eksplozija, jedan deo tih toksičnih materija izazvao je i aerozagađenja, a jedan deo se raspršio po okolnom zemljištu. Treći deo se izlio u zemlju i preko kišne kanalizacije ili prirodnog dreniranja otišao u vodotokove. Na kraju sve je to završilo u vodama. Ti i drugi opasni otrovi su izuzetno hemijski stabilni, imaju veću molarnu masu od vode, pa uvek padaju na dno. Svojim prisustvom u vodi i zemljištu "prirodno" se uključuju u lanac ishrane.

Piralen se taloži u vodi kojom se hrane sitne biljke i životinje, njih, naravno, prema nemilosrdnom zakonu prirode jedu krupne ribe, ptice, a krajnji konzument je uvek čovek. Tragično je što će ovi prosuti otrovi biti decenijama sastavni deo naše ishrane, jer rastvaranje piralena, prema dosadašnjim naučnim saznanjima, traje više od sto godina.

Inače, kako tvrdi dr Milosavljević, toksičnost piralena se povezuje sa štetnim reproduktivnim i imunološkim efektom, zatim toksičnim efektom na jetru, kožu, digestivni trakt, štitnu žlezdu, a ponekad bubrege i centralni i periferni nervni sistem. Zato je i konstatacija da tokom NATO bombardovanja nisu korišćena konvencionalna hemijska sredstva mora uslovno da se uzme. Međutim, sudeći prema količinama izlivenih toksičnih materija, toksičnosti i stabilnosti velikog broja hemijskih jedinjenja i supstanci, kao i stvarnih šteta i trajnih efekata na životnu sredinu, jasno je da se može uslovno govoriti i o hemijskom ratu.

Poštovanje propisa

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 500 miliona ljudi u svetu godišnje oboli od bolesti vezanih za vodu za piće. Oko 10 miliona ljudi (više od polovine su deca) godišnje umre zbog zagađenja vode, dok nedostatak vode za piće povećava smrtnost trovanja hranom.

- Ako bi se dva puta mesečno uzimali uzorci podzemnih voda i zemljišta sa prostora koji je bombardovan, tačno bi se utvrdio nivo do kojeg su prodrli otrovi. Posle je moguće biološkim metodama ispitati uticaj piralena u plodovima biljaka (voće i povrće), kao i veterinarskim pregledima životinja sa istraživanog područja. Jedino se tako može utvrditi šta je najbezbolnije za uzgajanje ili šta ne treba gajiti i zabraniti - upozorava dr Milosavljević.

Često smo svedoci informacija i žučnih rasprava u javnosti o ispravnosti odnosno neispravnosti vode za piće u Srbiji. Veliki broj uzoraka vode za piće u Srbiji ne odgovara važećim Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće zbog odstupanja najčešće više hemijskih parametara. U Evropi propisi koji regulišu ispravnost vode za piće ne samo da se strogo poštuju, već se i pooštravaju.

Guljšen Reufi Prlinčević
Foto: Nebojša Raus

Izvor: Glas javnosti

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar