Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Ekologija

22.11.2017

Srbija mesto za spaljivanje toksičnog otpada iz EU?

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html



EKOLOŠKI POKRET KOSJERIĆ: NE SPALJIVANJU


Količina generisanog opasnog otpada (otpadna ulja i masti, akumulatori, sijalice, itd.) iznosila je 15,88 tona. Sve količine generisanog opasnog otpada u 2015. godini su predate ovlašćenim operaterima na dalji tretman.

IZVEŠTAJ O DRUŠTVENO ODGOVORNOM POSLOVANJU I ODRŽIVOM RAZVOJU 2015.

Izvor: Titan

PRILOG O2



FB ALBUM


Titan-Cementara Kosjerić, osnovana je 1976. godine. Zahvaljujući visokom kvalitetu cementa i profesionalnom odnosu prema kupcima brzo je obezbedila sigurnu poziciju na tržištu Srbije, Crne Gore i Hrvatske.

Kao pouzdan i transparentan korporativni partner, Cementara ostvaruje svoje poslovne ciljeve na etičan i društveno odgovoran način, doprinoseći kvalitetnijem životu cele zajednice. Prioriteti održivog razvoja: bezbednost zaposlenih, zaštita životne sredine i saradnja sa lokalnom zajednicom, daju dugoročne rezultate, koji kompaniju svrstavaju u red najboljih u industriji i vode stalnim unapređenjima. Kompanija je, prva u Srbiji, 2011. godine dobila Dozvolu za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja životne sredine (IPPC).

Idući u korak sa najnovijim svetskim trendovima, TITAN Cementara Kosjerić sistematičnim i proaktivnim društvenim angažmanom potvrđuje da se zasluženo nalazi među pionirima održivog razvoja i društveno odgovornog poslovanja u Srbiji.

Visoki renome odgovornog poslovanja kompanije ogleda se u pokretanju i podršci inovativnih i naprednih projekata i programa, usmerenih na zajednički identifikovane potrebe lokalne zajednice i svih zainteresovanih strana, podižući na taj način opšti kvalitet života sadašnjih i budućih generacija.

Za više informacija o Titan-Cementari Kosjerić posetite sajt ili Titanov info centar u glavnoj ulici u Kosjeriću (Karađorđeva 54), gde može da se preuzme sve referentne publikacije kompanije.

Izvor: Opština Kosjerić 

PRILOG: TV LAV

Možemo li verovati tvrdnjama sa cementare kako će tehnologija spaljivanja biti najsavremenija i najbezbednija - nemačka, koja se i tamo primenjuje? Naravno da ne možemo i za to ne treba biti nikakav tehnolog ni veliki stručnjak, dovoljno je malo zdrave pameti.

Za tu tvrdnju iskoristićemo upravo njihov najjači adut koji stalno ponavljaju po brifinzima svih vrsta, čuvenu spalionicu Spittelau, koja se nalazi u centru Beča i koja je svojevrsno remek delo arhitekture. Zaista deluje fascinantno, ali je manje poznato da su je dugo vremena zvali i „Cirkus“ jer je radila samo povremeno, kao predstava za korumpirane političare i eventualno naivne, kojima je trebalo da se uvali spaljivanje otpada. Svojevremeno je i kod nas dovođen nekakav vajni profesor Mašinskog fakulteta (nije zaslužio da mu upamtim ime), naravno za debeo honorar, koji nam je opisivao svoje umetničke impresije, umesto onoga što mu je struka. (ko ne zna kako izgleda Spittelau , evo mu ovde)

Međutim, istorija te trovačnice sa plavim dimnjakom i zlatnom kupolom govori nam nešto sasvim drugo. Iako je uvek imala najsavremeniju tehnologiju, nekoliko puta su izbijali požari i havarije sa teškim zagađenjem okoline. Zbog protesta građana više puta je bila pred zatvaranjem, ali je zbog atraktivnog dizajna opstala do danas. Poslednje renoviranje i modernizacija bili su 2015. i to je poslednja reč čuvene nemačke tehnologije.

Ta tehnologija je na slici, pa iako je na nemačkom, prevod nije potreban, jer je, što kaže, „nacrtano“.

PRVI PRVI NA SKALI Srbija mesto za spaljivanje toksicnog otpada iz EU

Idemo s leva na desno:

  1. Kamioni dovoze otpad u skladište gde se priprema za sagorevanje.
  2. Otpad ulazi u komoru za sagorevanje gde se dobija neka energija uz 220kg toksične šljake po toni.
  3. Dim ulazi u komoru sa platnenim filterima i aktivnim ugljem gde se odvaja pepeo 16kg po toni. Ovaj pepeo je izuzetno toksičan. Cementara planira i njega i šljaku u cement. Preporuka: kupujte „Dalmacijacement“, oni su se od ovoga odbranili.
  4. Iz ove prelazi u komoru gde se vrši ovlaživanje dima i tu se kroz filter presu odvaja nekakav „filter kolač“ od 1kg po toni. Zvuči malo, ali na količinu... ko zna kakva je to otrovčina i šta sa njom rade?
  5. Dođosmo do glavnog - komora za denitrifikaciju i uništavanje dioksina. 

Tu se nalaze najsavremeniji, izuzetno skupi filteri koji bi, teoretski, trebalo da zaustave i dioksine. Na izlasku lepog plavog dimnjaka postavljena je 2015. najsavremenija, ponovo izuzetno skupa, oprema za merenje čistoće vazduha po kojoj je sve u granicama prihvatljivog. Na eventualnu havariju i ne pomišljajte.
Ali, tu nije kraj. Upravo ti filteri predstavljaju najveći problem. Periodično moraju da se menjaju i kao ekstremno toksični imaju poseban tretman. Tretiraju se kao nuklearni otpad. Bečka spalionica ih pakuje u specijalne kese i odvozi i skladište u starim nemačkim rudnicima soli na dubini od 1,5 kilometar (prikazani na slici dole desno). Normalno da je i to izuzetno skupo, a izazvalo je i protest kod lokalnog stanovništva.

Moja pitanja glase:

  • Da li iko veruje da će cementara „Titan“ ugraditi nešto i približno slično ovome, kada se već toliko kune i obećava tu najnoviju nemačku tehnologiju i spalionicu koja radi usred Beča? 
  • Ako nekim slučajem misli, gde planira da skladišti ove filtere sa dioksinom kada Srbija nema skladišta takve namene?

Zoran Gavrilović

PRILOG: DOBRA ZEMLJA 

Skandal  - da li se u Srbiji spaljuje toksični otpad iz EU!!??



NASTANAK I RAZVOJ CEMENTNE INDUSTRIJE SRBIJE

  • Kako je sve počelo
  • Prva polovina 20. veka
  • Druga polovina 20. veka
  • 21. vek

Izvor: Cementna industrija Srbije 

EKOLOŠKI POKRET KOSJERIĆ FB PROFIL/GRUPA, JUTJUB 


PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar