Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Ekologija

08.07.2019

Zelena gerila protiv zelenih kilovata

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/reklamne-usluge.html

IZGRADNJA MINI-HIDROELEKTRANA U SRBIJI

Do aprila 2019. izgrađeno je 125 mini-hidrocentrala, ali je izdato 1.700 dozvola za izgradnju na 600 lokacija

Izgradnja mini-hidroelektrana širom Srbije izazvala je dva paradoksa – prvi je da je borba protiv njih ujedinila vlast i opoziciju, makar i u Vlasotincu. Drugo, hidro borci za zaštitu životne sredine pretvorili su se u gerilce koji spasavaju reke od korporativnih ekologa i njihove zelene energije.

Kako se ideja o spasu planete od zagađenja pretvorila u Srbiji u grčevitu borbu za očuvanje reka koje nakon izgradnje MHE bivaju upakovane u cevi? Naime, betonske brane se postavljaju čak i u male potoke, pa potpuno narušavaju izgled prirode i ne samo to – već tako ugrožavaju biljni i životinjski svet. Cevi, mreže i beton menjaju pejzaže i isušuju korita reka i potoka. Dok voda obrće turbine i profite, meštani se organizuju i bune tražeći da im se vrati priroda koju su im oduzeli neki novi ekolozi. U takvom okruženju se proizvodi najprirodnija struja, ali je problem što tamo prirode više nema.

Ideja o zelenoj energiji uvezena je iz Evropske unije i to kao preporuka da se što veći udeo struje proizvede iz obnovljivih izvora. I tu nema ništa sporno, kao što nema ništa sporno ni u planu naše države da do sledeće godine 27 odsto električne energije proizvede po receptu EU. Paradoksalno, ali nisu sporni čak ni investitori koji grade u zaštićenim područjima, jer su pre toga u većini slučajeva pribavili sve dozvole i ni u jednom zakonu za sada ne piše da malim hidroelektranama nije mesto u zaštićenim sredinama.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže za „Politiku” da su neophodne izmene zakona koji će zabraniti građenje MHE u tim područjima.

– Mini-hidroelektrane čine štetu biološkoj ravnoteži, naročito na malim vodotokovima koji su gotovo potoci, i smatramo da treba zabraniti njihovu gradnju u najvrednijim područjima u Srbiji. I mnoge zemlje u svetu i u okruženju odustale su od njihove gradnje. Ministarstvo priprema izmenu Zakona o zaštiti prirode, kojima predlažemo zabranu izgradnje u zaštićenim dobrima. Ideja je da oni koji su u skladu s propisima tu već izgradili MHE nastave da rade, ukoliko su gradnju obavili na tehnički ispravan način, a ako nisu, da to isprave. Oni koji tek žele da grade mogli bi to i dalje da rade u nezaštićenim područjima – objašnjava Trivan.

Dok čaršija šapuće da je svaka bitka izgubljena, jer se ministar neće zamerati moćnim ljudima iz senke koji su već izgradili MHE, deo stručne javnosti izmenu zakona komentariše kao populističku i nepotrebnu. Naime, zakon predviđa da investitor, kako bi izgradio mini-hidrocentralu, pre toga mora da izradi studiju procene uticaja na životnu sredinu. A nju potom da odobri stručna komisija Trivanovog ministarstva.

Da li je onda ministar istinski zabrinut za prirodu ili je to način da se dodvori eko-gerili? Možda je odgovor u slučaju koji se odigrao prošle godine na reci Visočici. Resorno ministarstvo je povuklo prethodno datu saglasnost s jedne takve procene pošto je utvrdilo da je investitor „zaboravio” na neke zaštićene vrste. Slučaj je preko Upravnog suda stigao na Kasacioni koji je Trivanovom ministarstvu dao za pravo.

Do aprila 2019. izgrađeno je 125 mini-hidrocentrala, ali je izdato 1.700 dozvola za izgradnju na 600 lokacija. Najugroženije je područje Kopaonika, gde u slivu reke Jošanice pa do Ibra ima njih 17. I, sudeći prema urbanističkim planovima i energetskim programima, tu neće biti kraj. Nije pošteđen ni sam prostor nacionalnog parka. A na Staroj planini planirana je izgradnja oko pedesetak MHE. Upravo su meštani obližnjeg sela Rakita, boreći se protiv investitora koji uprkos rešenju o zabrani radova nije uklonio cevi, postali simbol sveopšte borbe protiv otimanja reka.

Razlozi za tako veliko interesovanje potencijalnih investitora je brz povratak uloženog novca i zarada. Jer, cena od oko dvanaest evrocenti za kilovat-čas, koju državni elektrodistributer plaća vlasnicima manjih hidroelektrana obezbeđuje dobar profit. Istovremeno, kilovat-čas struje koja nije zelena košta upola manje – 6,3 evrocenta. Tu razliku, kroz račune za struju, plaćaju potrošači u Srbiji.

Uz to, brz je povratak uloženog novca. Jedan od investitora, s kojim smo razgovarali ali uz uslov da ostane anoniman, kaže da se investicija isplati za oko pet godina.

– Gradnja košta oko 2.500 evra po instalisanom kilovatu, a povlašćena cena struje koju nam država plaća traje 12 godina. U medijima smo predstavljeni kao najveći kriminalci, a za sve imamo dozvole nadležnih organa, od Zavoda za zaštitu prirode do Ministarstva energetike – ističe naš sagovornik.

Iako zelena struja ne mora da stigne samo iz reka, već je mogu proizvesti vetroparkovi, biomasa, sunce... u Srbiji preovlađuje interesovanje baš za mini-hidroelektrane. Imajući u vidu proračune stručnjaka koji tvrde da je količina struje koju one mogu proizvesti tek tri odsto, postavlja se pitanje da li je reč o javnom ili privatnom interesu u čijem je središtu profit. Međutim, u Ministarstvu energetike nismo mogli da dobijemo odgovor na pitanje kolika je godišnja zarada vlasnika MHE, a koliko procenata struje oni proizvedu.

Zakonske nedorečenosti, neusklađenost propisa, sumnje da su MHE tu isključivo zbog interesa moćnika bliskih vlasti od pitomih ljubitelja pitome prirode napravili su eko-ratnike koji ne veruju u zelenu energiju. Odatle, valjda, i komentar jednog od njih: „Tesla je rekao kako, a mi bismo naopako.”

Trivan: Ne postoji potpuno čist energetski izvor

Američka uprava za energiju je pre dve godine prvi put od 1984. izdala saopštenje u kojem su obavestili javnost da je struja iz obnovljivih izvora nadmašila onu koju proizvode nuklearne elektrane. Ovaj rezultat ostvaren je gradnjom novih vetroparkova i solarnih farmi, a ne gradnjom MHE. Na takav trend ukazuje i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

– Hajde da prvo smanjimo ukupnu potrošnju energije, a da ne remetimo trenutni komfor i za to postoji mnogo različitih načina. To je prvi korak. Drugi korak je postavljanje solarnih panela jer nam je sunce jedini nepresušan izvor energije, a biomasa, šuma i poljoprivreda su najveći potencijal za proizvodnju zelene energije. Treba napomenuti da ne postoji potpuno čist energetski izvor, već se moraju razmotriti svi negativni uticaji na životnu sredinu, počev od proizvodnje resursa do njegovog odlaganja, i izabrati najbolji – ističe Trivan.

Foto: Aleksandar Jovanovi Ćuta
Višnja Aranđelović

PRVI PRVI NA SKALI Zelena gerila protiv zelenih kilovata Karlov ugao

MINISTAR TRIVAN PROTIV MINI-HIDROCENTRALA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA

Ministar Srbije za zaštitu životne sredine, Goran Trivan je izjavio da se njegov i stav Ministartva poklapaju sa stavovima biologa i ostalih struka koje kažu da su derivacione mini-hidrocentrale na potocima i rečicama štetne po biodiverzitet i biološku ravnotežu. Trivan je u Leskovcu posetio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje se dograđuje i u izjavi agenciji Beta kazao da se „snažno” protivi izgradnji mini-hidroelektrana.

„To nije više pitanje za diskusuju. Takvi objekti čini štetu prirodi i tu nema dileme. Struka je rekla šta misli o tome, između ostalih i Akademija nauka, i mi o tome govorimo već dve godine, govorimo o tome da u zaštićenim područjima ne treba da budu derivacione mini-elektrane”, rekao je ministar.

Na pitanje da li kao ministar može da ubedi Vladu Srbiju da donese zakon protiv izgradnje mini-hidroelektrana u zaštićenim prirodnim dobrima, on je odgovorio da se nada da može.

„Kada bude Vlada u prilici da o tome razgovara, mislim da će to podržati, bar se tome nadam”, rekao je Trivan.

Zabranom izgradnje takvih elektrana, dodao je ministar , niko ne bi bio oštećen, a dobitak u vidu zaštite životne sredine bio bi veliki.

„Prvo, one elektrane koje su izgrađene, neće biti srušene jer je ovo pravna država, ali ono što će moći da urade to je da svoju tehnologiju i rad primere onome što su predali kao dokumentaciju nadležnim ministarstvima – energetike i građevinarstva, znači moraju da se upodobe. Neki do sada jesu, neki nisu. Proverićemo sve”, rekao je Trivan.

Rekao je i da će onima koji su dobili dozvole, biti ponuđena zamena lokacije, a oni koji još spremaju dokumentaciju, takođe mogu da biraju neke druge lokacije.

Upitan kada će taj plan početi da se primenjuje, Trivan je kratko odgovorio: „Oni koji budu želeli da grade, moraće van zaštićene zone”.

Izvor: Politika 


PPNS DREN: EKOLOGIJA

  • DA, MOŽDA, NE: OTPAD U SRBIJI - NIZVODNO OD RAJA
  • UPRAVA ZA ZAŠTITU BILJA: TRETIRANJE PESTICIDIMA NIKAD U VREME INTENZIVNOG LETA PČELA; KOROVE NE TRETIRATI HERBICIDIMA
  • SMEĆE OD LJUDI (PRIMERI IZ SRBIJE I RUMUNIJE)
  • SIMPOZIJUM SANU: UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA NA ŽVOTNU SREDINU
  • PARKOVI ZA PRIRODU I LJUDE: ĐERDAP
  • VIŠE LASTA = MANJE KOMARACA I MUVA
  • POMOĆ PČELARIMA IZ KIKINDE
  • AMAZONSKO PLEME DOBILO TUŽBU PROTIV VLADE EKVADORA - SAČUVANI MILIONI HEKTARA ŠUME
  • MALEZIJA NEĆE DA BUDE DEPONIJA RAZVIJENIH ZEMALJA
  • RAZLOG GUBITKA BIOLOŠKE RAZNOLIKOSTI I IŠČEZAVANJA MNOGIH VRSTA
  • ODBRANIMO REKE STARE PLANINE: RECI NE BANKAMA!
  • PARAZITIRAJU NA ASTRONOMSKIM SILAMA PROMENE KLIME
  • ORGANSKA BAŠTA ZA DECU
  • ЕКОЛОШКА АЗБУКА - ДОБРИЦА ЕРИЋ
  • GORA PROKRČILA STAZU I OČISTILA DEPONIJU NA BEŠNJAJI
  • EPS I FIRME KUMA PREDSEDNIKA DOBILI NAJVIŠE NOVCA ZA MHE U 2018.
  • SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)
  • JELKA CRNOBRNJA-ISAILOVIĆ: MHE - OPASNOST ZA VODOZEMCE I GMIZAVCE
  • AKADEMIJA INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE PROTIV STIHIJSKE I NEKONTROLISANE IZGRADNJE MHE SA DUGAČKIM CEVIMA
  • KAKO RADE MALE HIDROELEKTRANE I ZAŠTO SU ŠTETNE?
  • UPITNIK O HEMIKALIJAMA U PROIZVODIMA

DETALJNIJE

 

PREPORUKA PPNS

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)


ARHIVA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

 
ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar