Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Ekologija

13.07.2019

Zorana Mihajlović o sredstvima Evropske investicione banke (EIB): Da naše reke budu mnogo bolje iskorišćene

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

MIHAJLOVIĆЕVA: OD EIB BЕSPOVRATNO 2,7 MILIONA ЕVRA ZA PRIPPЕMU NOVIH PROJЕKATA U VODNOM SAOBRAĆAJU

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе prof. dr Zorana Mihajlović potpisala jе danas sa mеnadžеrkom Evropskе invеsticionе bankе za Srbiju Anom Solеcki Sporazum o dodеli bеspovratnih srеdstava u vodnom saobraćaju, vrеdan 2,7 miliona еvra i tom prilikom istakla da jе posеbno ponosna jеr jе Vlada Srbijе od prе dvе godinе stratеški oprеdеljеna da razvija vodnе koridorе koji su dеcеnijama unazad bili zapostavljеni. Ovaj novac bićе upotrеbljеn za priprеmu tri nova projеkta u vodnom saobraćaju, čija vrеdnost iznosi 20 miliona еvra.

“U vodni saobraćaj ulažеmo 200 miliona еvra, i to za izgradnju i rеkonstrukciju prеvodnicе Đеrdap I i II, proširеnjе lukе Smеdеrеvo, vađеnjе potonulе flotе iz II svеtskog rata. Kako ulažеmo u svе drugе vidovе saobraćaja, drumski, žеlеznički i vazdušni, tako invеstiramo i u vodni. Ovaj sporazum omogući ćе nam priprеmu nеkoliko vеlikih projеkata, jеr žеlimo da našе rеkе budu mnogo boljе iskorišćеnе i da imamo višе prеvеzеnе robе”, rеkla jе Mihajlovićеva.

Dubravka Nеgrе, dirеktorka kancеalrijе EIB za Zapadni Balkan, rеkla jе da ćе 2,7 miliona еvra bеspovratnih srеdstava biti iskorišćеno za priprеmu vеlikih projеkata, tе da rеkе u Srbiji višе nisu izolovanе, vеć su dеo еvropskе transportnе mrеžе i spajaju Srbiju sa ostatkom Evropе.

“Priprеma projеkta ključni jе dеo njеgovе rеalizacijе. Zajеdno sa Ministarstvom rеalizujеmo nеkoliko vеlikih projеkata u vodnom saobraćaju i cilj nam jе da poboljšamo uslovе rеčnе plovidbе kroz Srbiju. Rеkе su važan rеsurs i drago nam jе da jе ministarstvo kojе vodi potprеdsеdnica Mihajlović to prеpoznalo i da ćеmo nastaviti zajеdno da radimo na rеalizaciji projеkata u vodnom saobraćaju”, rеkla jе ona.

Ana Solеcki čеstitala jе Ministarstvu saobraćaja na dobro priprеmljеnom projеktu i istakla da ćе on doprinеti boljеm povеzivanju i bеzbеdnosti plovidbе.

“Drago nam jе da smo dеo ovog projеkta koji za cilj ima urеđеnjе plovnog puta rеkе Savе, uvođеnjе sistеma hidro-mеtеo stanica, kao i uvođеnjе sistеma za upravljanjе vodnim saobraćajеm u Srbiji”, rеkla jе Solеcki.

PRVI PRVI NA SKALI Zorana Mihajlovic o sredstvima Evropske investicione banke Da nase reke budu mnogo bolje iskoriscene 2019

Prе cеrеmonijе potpisivanja sporazuma potprеdsеdnica Mihajloivć održala jе sastanak sa prеdstavnicima EIB-a, na kojеm jе bilo rеči i o zajеdničkoj saradnji u oblasti drumskog, žеlеzničkog i vazdušnog saobraćaja.

Foto: EIB
Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 12. 7. 2019.



O EIB, IZVORNO

Aktivna je na Zapadnom Balkanu još od 1977. godine. Od 2001. godine, obezbedila je finansijska sredstva u ukupnom iznosu od 4,8 milijardi dolara za projekte u Srbiji koji podržavaju sve ključne infrastrukturne sektore, kao i za mala i srednja preduzeća, industriju, uslužne delatnosti i lokalnu samoupravu.

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA U SRBIJI


Krajem devedesetih godina 20. veka finansiranje EIB na Zapadnom Balkanu bilo je usmereno na hitnu rekonstrukciju i popravke oštećenih mostova i železničkih pruga, luka, aerodroma i puteva.

Iz godine u godinu proširivali smo te aktivnosti, dodajući inicijative i udružujući se sa finansijskim partnerima kako bismo pomogli da region postane moderniji i samodovoljan.

Želimo da podstičemo kvalifikovanu radnu snagu, istovremeno pružajući veću podršku malim preduzećima i da obezbedimo dostupnost kredita onima kojima su najpotrebniji.

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA NA ZAPADNOM BALKANU, 2017

Investiranjem u obnovljive izvore energije mi podržavamo politiku Evropske unije o klimatskim promenama. Pomoći ćemo u postizanju cilja prema kome bi trebalo da se 20 odsto energije koristi iz obnovljivih izvora energije do 2020. godine. Ne samo da finansiramo sigurne obnovljive tehnologije kao što su vetroparkovi, hidroelektrane, projekte iz oblasti geotermalne energije i biomase, već snažno ohrabrujemo i razvoj tek započetih ovakvih projekata. Zahtevamo da se najbolja moguća tehnologija koja je dostupna koristi u projektima koje finansiramo...

Do sada je u Srbiji EIB investirao oko 80 miliona evra kroz GGF (Green for Growth Fund) čiji je cilj da podrži male projekte u oblasti OIE poput hidrocentrala ili vetroparkove jačine manje od 30 MW. Podržavamo projekte u vezi sa solarnom energijom, biogasom, biomasom, geotermalnom energijom i to sve preko finansijskih posrednika. Osim kroz GGF, u energetski sektor u Srbiji smo uložili ukupno oko 150 miliona evra u poslednjih nekoliko godina.

Na Zapadnom Balkanu podržali smo u poslednjih nekoliko godina rehabilitaciju nekoliko hidroelektrana u Bosni, sa kreditom od 90 miliona evra. Sada učestvujemo i u konstruisanju nove hidroelektrane od 20 MW. Takođe, obezbeđujemo tehničku pomoć putem Western Balkan Investment Framework radi pripreme irigacionog projekta u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji, a takođe i za dva vetroparka u Bosni i Hercegovini.

Zainteresovani smo da i dalje budemo uključeni u projekte o klimatskim promenama u Srbiji, uključujući i OIE. U prilog projektima iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i borbi protiv povišenih vrednosti ugljen dioksida, EIB želi da doprinese obnovi postojećih distributivnih i prenosnih mreža.

DUBRAVKA NEGRE: DO SADA JE U SRBIJI ULOŽENO OKO 150 MILIONA EVRA

Izvor: Energetski portal



EIB SAJTFB STRANAJUTJUBINSTAGRAMTVITER


PRILOZI PPNS

FINANCING FOR HYDROPOWER IN PROTECTED AREAS IN SOUTHEAST EUROPE - 2018

Rezime

Balkanski region je evropsko utočište čistih i divljih reka i jezera. Međutim, tokom poslednjih petnaest godina, divlja staništa na Balkanu su pod pojačanim pritiskom u vezi sa planovima za izgradnju nekoliko hiljada hidroelektrana.

Iako većina planova još nije realizovana, mnoga od izgrađenih postrojenja su finansirale evropske javne banke kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka. Stotine miliona evra javnog novca su investirane u hidroelektrane u regionu.

Banke reklamiraju ova postrojenja kao primere "zelene energije", ali najmanje 24 projekta podržana od strane međunarodnih razvojnih banaka 2005-2015 bilo je unutar, na granicama ili sa očiglednim uticajem na zaštićena područja prirode.

Poslednjih godina javne banke su poboljšale svoje interne politike kreditiranja. Evropska banka za obnovu i razvoj je 2016. godine usvojila Smernice za kreditiranje hidroenergije.

Politika zaštite životne sredine i socijalna politika EBRD-ja za 2014. godinu ima široku definiciju zaštićenih područja, koja uključuje i neke oblasti koje nisu zaštićene na nivou država i, takođe, prepoznaje značaj planiranih zaštićenih područja, a ne samo onih koje već postoje. Evropska investiciona banka trenutno razvija sopstvene Smernice za kreditiranje hidroenergije koje bi trebalo da poboljšaju sektorsko nadgledanje kredita.

RANJENE REKE - UTICAJI MALIH HIDROELEKTRANA FINANSIRANIH IZ EVROPSKIH KREDITA NA NETAKNUTE BALKANSKE PEJZAŽE



BANKE PODSTIČU PROJEKTE HIDRO-CENTRALA KOJI UNIŠTAVAJU REKE BALKANA

Međunarodne razvojne banke podržale su najmanje 82 hidro-energetska projekta širom Jugoistočne Evrope, uključujući i u zaštićenim područjima, čime doprinose uništavanju netaknutih balkanskih reka, navodi se u studiji međunarodne nevladine organizacije "CEE Bankwatch Network". U Srbiji se 12 projekata, čiji su finansijeri utvrđeni, nalazi se u zaštićenim područjima, a vodeći finansijeri hidroenergetike u Srbiji su banke Erste i Unikredit.

Od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile su kredite i garancije od ukupno 727 miliona evra za 82 hidro-elektrane...

U Srbiji su vodeći finansijeri takvih projekata banke Erste (26 projekata) i Unikredit (10).

Erste banka je finansirala grupu od sedam postrojenja na granici Nacionalnog parka Kopaonik, kod Jošaničke banje. Te hidrolektrane, i još osam u istom području koje se finansiraju iz drugih izvora, ostavile su, kako je navedeno, veliki deo lokalnih reka s malo ili bez i malo vode tokom većeg dela godine.

Unicredit banka finansira projekat "Zvonce" kod Babušnice, koji se sada gradi, uprkos protestima meštana okolnih sela.

Dvanaest projekata u Srbiji, čiji su finansijeri utvrđeni, nalazi se u zaštićenim područjima, a najveći pritisak je u Parku prirode Stara Planina, budućem području pod zaštitom EU, Natura 2000.

U studiji je navedeno da od multilateralnih razvojnih banaka, EIB predvodi po posrednim kreditima preko komercijalnih banaka čime je finansirala 12 projekata u Srbiji...

U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA SRBIJE 12 PROJEKATA HIDROENERGETIKE - FINANSIJERI BANKE



Region Balkana, predeo bogat različitim kulturama, jezicima i istorijom, dom je za poslednje divlje reke evropskog kontinenta. Balkan je plavo srce Evrope.

Međutim, reke su u opasnosti zbog pomame na zaradu iz hidroelektrana. Hidoenergija je jedna od "obnovljivih" izvora energije koja u mnogome doprinosi iščezavanju vrsta, masovnom raseljavanju ljudi i ima velikog udela u klimatskim promenama...

Pored komercijalnih banaka poput Erste grupe i Unikredit grupe, identifikovano je 727 miliona evra investicija od međunarodnih razvojnih banaka. EBRD, Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke – podržale su 82 hidroelektrane širom jugoistočne Evrope od čega je 37 u zaštićenim područjima.

PLAVO SRCE: BORBA ZA POSLEDNJE DIVLJE REKE EVROPE (VIDEO)



HYDROPOWER REFORM COALITION SAJT, FLICKR


PRIVATIZACIJA KOJA SLEDI JE PRIVATIZACIJA VODOVODA

Otimanje (privatizacija) punionica i izvora mineralne vode u Srbiji koje su završile u rukama "stranaca" samo je uvod u ono što tek sledi, a to je privatizacija državnih preduzeća koja se bave vodosnabedevanjem građana. Političari će ovaj zadatak obaviti po dogovoru sa MMF-om, a uz koordinisane aktivnosti Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Javna je tajna da nekoliko godina unazad neoliberalni koncept u Srbiji planira privatizaciju svih 700 javnih preduzeća.

Iz Memoranduma o razgovorima Vlade Srbije i MMF od 26. maja 2011. godine vidi se da reforma najvećeg broja velikih državnih preduzeća treba da ima za cilj privlačenje stranih investitora, odnosno navodi se sledeće: "postignut je načelan dogovor da bi većinu velikih državnih preduzeća trebalo privatizovati".

Ovo je svojevrsno uslovljavanje Srbije u zamenu za preko potrebnu kreditnu podršku, što je u praksi već viđeno na katastrofalnim primerima Bolivije i afričkih zemalja...

Jedan od načina "disciplinovanja" Srbije da prihvati prodaju svojih vodovoda, kako bi joj stranci u okviru tog posla izgradili postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda, jeste pritisak da Srbija mora da prečiščava otpadne vode kako bi dala svoj doprinos zaštiti Dunava i Crnog mora.

Na taj način najveći evropski zagađivači upiru prst u našu zemlju koja već daje največi doprinos zaštiti Crnog mora.

Naime, prema podacima dobijenim redovnim merenjem kvaliteta, Dunav na ulasku u Srbiju, kod Bezdana, ulazi u IV klasu kvaliteta i po nekim parametrima često je u stanju takozvane "van klase".

Znači Dunav u jadnom stanju pristiže do nas, zagađen otpadnim vodama industrija i naselja zemalja EU.

U našoj zemlji ga sačekuju dve velike akumulacije hidrosistema Đerdap koje deluju kao svojevrsni biohemijski reaktor koji obavlja proces prečiščavanja.

Kao rezultat delovanja ta dva džinovska prečistača, Dunav izlazi u II A klasi, što je neuporedivo veći doprinos zaštiti Crnog mora od svih drugih uzvodnih zemalja.

Naravno, cenu plaćamo mi...

Nada Vidović

VODA KAO JAVNO DOBRO ILI STRATEŠKI INTERES



Izvor: Zrenjaninski socijalni forum


SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)

 

PRVI PRVI NA SKALI Zelena gerila protiv zelenih kilovata Karlov ugao

PPNS DREN: EKOLOGIJA

  • SMEĆE OD LJUDI (PRIMERI IZ SRBIJE I RUMUNIJE)
  • SIMPOZIJUM SANU: UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA NA ŽVOTNU SREDINU
  • PARKOVI ZA PRIRODU I LJUDE: ĐERDAP
  • VIŠE LASTA = MANJE KOMARACA I MUVA
  • POMOĆ PČELARIMA IZ KIKINDE
  • AMAZONSKO PLEME DOBILO TUŽBU PROTIV VLADE EKVADORA - SAČUVANI MILIONI HEKTARA ŠUME
  • MALEZIJA NEĆE DA BUDE DEPONIJA RAZVIJENIH ZEMALJA
  • RAZLOG GUBITKA BIOLOŠKE RAZNOLIKOSTI I IŠČEZAVANJA MNOGIH VRSTA
  • ODBRANIMO REKE STARE PLANINE: RECI NE BANKAMA!
  • PARAZITIRAJU NA ASTRONOMSKIM SILAMA PROMENE KLIME
  • ORGANSKA BAŠTA ZA DECU
  • ЕКОЛОШКА АЗБУКА - ДОБРИЦА ЕРИЋ
  • GORA PROKRČILA STAZU I OČISTILA DEPONIJU NA BEŠNJAJI
  • EPS I FIRME KUMA PREDSEDNIKA DOBILI NAJVIŠE NOVCA ZA MHE U 2018.
  • SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)
  • JELKA CRNOBRNJA-ISAILOVIĆ: MHE - OPASNOST ZA VODOZEMCE I GMIZAVCE
  • AKADEMIJA INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE PROTIV STIHIJSKE I NEKONTROLISANE IZGRADNJE MHE SA DUGAČKIM CEVIMA
  • KAKO RADE MALE HIDROELEKTRANE I ZAŠTO SU ŠTETNE?
  • UPITNIK O HEMIKALIJAMA U PROIZVODIMA

DETALJNIJE

 


PREPORUKA PPNS

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)


ARHIVA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

 
ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar