Izbegavam da koristim termin "superfood", ali maline o kojima ćemo danas govoriti su zaista supersupersuperfood (nije greška u kucanju). Porodici Rosaceae pripadaju mnoge zdrave i divne vrste voća (jabuke, kajsije, višnje, breskve, kruške, šljive, jagode), pa se tu naravno nalaze i maline. Postoji više vrsta malina različitih boja, ali najčešće se gaji crvena, Rubus ideaus. Kao i u slučaju duda, plod maline se sastoji iz više malih plodova od kojih svaki ima svoju malu semenku. Ne zna se tačko odakle maline potiču, s obzirom da postoje vrste za koje se smatra da potiču iz Aljaske, Azije, Amerike, ali postoje dokazi da je ovo voće počelo da se uzgaja u Evropi pre oko 2.000 godina. Danas se malina uzgaja širom sveta, i to oko 400.000 tona godišnje, a u prozvodnji prednjače Rusija, SAD, Srbija, Poljska i Čile.
Maline imaju divnu boju, aromu i ukus, i zaista su prava poslastica koja je prepuna veoma korisnih hranljivih sastojaka, i zaista mnogo doprinosi zdravlju.
Malina ima malu energetsku vrednost, 52kcal na 100g namirnice, a kako ima i nizak glikemijski indeks, idealna je poslastica za sve koji vode računa o telesnoj masi i unosu šećera. U poslednje vreme je sve više istraživanja uticaja malina na gojaznost i metabolizam masti, pa je posebna pažnja usmerena na vrstu fitonutrijentima iz maline (reosmin ili keton maline). Reosmin može smanjiti aktivnost enzima pankreasa koji učestvuju u metabolizmu masti, pa samim tim mogu smanjiti i varenje i resorpciju masti. Ovo je značajno i za smanjenje rizika od nastanka gojaznosti, ali i inflamacije koja često prati gojaznost. Takođe, fitonutrijenti iz maline blokiraju aktivnost enzime alfa-glukozidaze koji je odgovoran za razlaganje skroba. Blokiranjem ovog enzima, izostaje postrpandijalna hiperglikemija, pa je osobama sa predijabetesom ili dijabetesom lakše da reguliši nivo šećera u krvi.
Malina sadrži veliki broj antioksidanasa i fitonutrijenata.
1. antocijani
cijanidini
pelargonidini
delfinidini
malvidni
2. flavonoli
kvercetin
kempferol
3. flavanoli
katehini
epikatehini
4. tanini
elagitanini
galotanini
proatocijanidini
5. hidroksibenzoične kiseline
elagična kiselina
lambertianin
sangvin
vanilična kiselina
galična kiselina
hlorogenična kiselina
6. hidroksicinamične kiseline
kumarična kiselina
ferulična kiselina
7. stilbenoidi
rasveratrol
Svi ovi antioksidansi postoje i u drugim namirnicama, ali u malinama se nalaze u značajnim količinama, i mogu umanjiti dejstvo slobodnih radikala i nastanak inflamacije. Elagična kiselina iz maline zaslužuje posebnu pažnju, s obzirom da smanjuje aktivnost proinflamatornih enzima, čak i u slučaju Hronove bolesti.
Zahvaljujući svim fitonutrijentima koje sadrži, malina ima veliku ulogu u prevenciji malignih bolesti. Osim uticaja oksidativni stres i inflamaciju, malina ima i neka druga pozitivna dejstva, pa je tako primećeno da elagitanini mogu uticati na smanjenje broja malignih ćelija. Takođe, fitonutrijenti iz maline mogu sprečiti malignu alteraciju ćelija.
Malina je veoma bogata vitaminima, naročito vitaminom C (26,2mg u 100g). Bogata je i vitamin E i A, vitaminima B kompleksa i vitaminom K.
Sadrži i mnogo minerala veoma važnih za organizam, i to kalijum, mangan, bakar, gvožđe i magnezijum. Maline su veoma osetljive pa ih ne možemo dugo čuvati. Birajte pažljivo, uvek uzmite sveže maline, i nemojte ih prati pod jakim mlazom vode jer se lako mogu oštetiti. Pre odlaganja u frižider, uklonite sve maline koje su oštećene ili su plesnjive. Ako želite da jedete maline i zimi, slobodno ih čuvajte i u zamrzivaču.
Maline je, naravno, najbolje jesti sveže, ali ih možete dodavati raznim poslasticama, ovsenoj kaši koju smo probali u petak, jogurtu, tortama, domaćoj čokoladi, sladoledu, šlagu, a možete praviti i sokove. Moja omiljena poslastica iz detinjstva je dobro ohlađena pena od malina koju mi je mama često pravila. Prosto se mikserom dobro umute belanca i šećer (koliko belanaca, toliko kašika šećera), malo limunovog soka, i malina po želji.
Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.
Komentara: 0