Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Evropa

31.07.2019

Bajer pred lavinom tužbi, dok poslovi sa Monsantom ne idu dobro

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/solidarno-za-miroslava-jovanovica.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Preuzimanje Monsanta je koncernu Bajer donelo mnogo problema. Sve više korisnika sredstva za suzbijanje korova raundap tuži taj koncern i traži obeštećenje zbog bolesti koje, kako se tvrdi, izaziva – glifosat.

Hiljade novih tužbi mogućih žrtava glifosata i loše poslovanje sa farmerima u SAD: koncern Bajern ima sve više problema zbog toga što je preuzeo firmu Monsanto. U protekla tri meseca, Bajeru je u SAD uručeno 5.000 tužbi zbog sredstva za uništavanje korova raundap koje sadrži sporni glifosat. Time se broj tužitelja povećao na oko 18.400.

BAJER MORA DA PLATI ZBOG GLIFOSATA - KAZNA POTVRĐENA, IAKO UMANJENA

Bajer je izgubio prva tri sudska procesa zbog glifosata. Obeštećenja koja mora da plati su velika - delom se radi o visokim dvocifrenim milionskim sumama. Bajer je uložio žalbu i jer i dalje smatra da je glifosat neškodljiv ako se ispravno upotrebljava. Koncern iz Leverkuzena se nada da će sudije koje budu odlučivale na sledećoj instanci drukčije tumačiti stvari od porote.

Glifosat nije jedini problem Bajera. Trenutno ni poslovi sa Monsantom ne idu dobro. Zbog poplava i žestokih kiša na Srednjem istoku SAD kao i suša u velikom delu Evrope i Kanade, bitno se smanjila potražnja za proizvodima te firme. Prezentirajući brojke o poslovanju u drugom kvartalu ove godine, koncern je ostao pri svojoj prvobitnoj proceni obrta u čitavoj godini, ali, uz primedbu da to izgleda "sve ambicioznije.

MONSANTU KAZNA OD DVE MILIJARDE DOLARA - ZBOG GLIFOSATA

Bajer planira da za ovu godinu poveća obrt na 46 milijardi evra kao i porast rezultata kamata, poreza i drugih dodatnih uticaja na 12,2 milijarde. U drugom kvartalu obrt se povećao za više od petine na oko 11,5 milijardi evra, do čega je došlo zbog preuzimanja Monsanta. Kada se uračunaju sve kupovine i prodaje kao i efekti deviznih kurseva, plus iznosi još samo mršavih 0,9 procenata. To što još uvek postoji organski rast, zasluga je pre svega poslova sa medikamentima koji se izdaju na recept.

Najveći rast beleži prodaja sredstva koje sprečava zgrušavanje krvi ksarelto (xarelto) kao i očni medikament ejlea (eylea). Rezultati su pozitivni i kada je reč o lekovima koji se izdaju bez recepta. No, sveukupna zarada koncerna se u drugom kvartalu smanjila za oko polovine i pala na 404 miliona evra. Za to su "zaslužni" i troškovi preuzimanja Monsanta, prodaje firme Dr Šols (Dr. Scholl’s), kao i troškovi prestrukturisanja koncerna zbog kojih su zatvorene i hiljade radnih mesta.

VIDEO:



Izvor: Dojče vele 


PREPORUKA PPNS

Prosečne proizvođačke cene ne-transgenog kukuruza u poslednjih dvadeset godina u Ukrajini (najvećem svetskom izvozniku ne-transgenog kukuruza) bile su niže od prosečnih cena proizvođača transgenih kukuruza tri najveća izvoznika: SAD, Brazila i Argentine.

Takođe, cene kukuruza iz ukrajinskog izvoza su bile niže od prosečnih svetskih izvoznih cena od 2001. godine, a od 2009. godine one su stalno znatno niže od argentinskih i brazilskih cena. Iako manje konkurentna u proizvodnji soje nego u proizvodnji kukuruza, od 2008. godine izvozne cene soje u Ukrajini bile su niže od argentinskih, brazilskih i američkih. Primer Ukrajine pokazuje da je često priča o nižoj tržišnoj ceni za transgenu soju i kukuruz čisto i jednostavno mit. Potpuno drugačija dimenzija problema je dominacija GMO soje i kukuruza na svetskom tržištu. Naše računanje otkriva da tek nešto više od 2% soje i 20% kukuruza dolaze iz zemalja koje ne gaje transgene sorte. Svakako, učešće ne-GMO soje i posebno kukuruza na globalnom tržištu je veće zato što zemlje koje proizvode transgene useve takođe proizvode svoje pandane - konvencionalne useve. Međutim, dominacija GMO nad tržištem je neporeciva.

Istraživanja prikazana u ovoj knjizi pokazuju da se transgenska tehnologija može tumačiti više kao logičan nastavak intenziviranja i industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje nego kao ekološki prihvatljiva tehnologija. Da bi se podržalo ovo tumačenje, zemlje koje proizvode GMO koristile su dva do četiri puta više pesticida (mereno kao upotreba aktivnih sastojaka pesticida u trajnim obradivim površinama) od Ukrajine, zemlje koja ne proizvodi GMO. Najveća razlika između Ukrajine i zemalja koje proizvode GMO odnose se na potrošnju herbicida, dok je najmanja razlika u potrošnji fungicida i baktericida. Znajući da su gotovo sve komercijalizovane transgene kulture stvorene da budu tolerantne na određene herbicide ili otporne na insekticide, manje razlike u potrošnji fungicida i baktericida među GMO i zemljama koje nisu GMO su sasvim razumljive.

GM SISTEMI ISHRANE I NJIHOV EKONOMSKI UTICAJ - TATJANA BRANKOV, KOVILJKO LOVRE: ZAVRŠNE NAPOMENE


KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove) 

ARHIVA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

 
ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar