Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Evropa

24.08.2019

Italijanskom paradajzu se vraća ugled

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/reklamne-usluge.html

HIDROPONSKA FARMA VRAĆA UGLED ITALIJANSKOM PARADAJZU

Usred toskanskih vinograda, najveća hidroponska farma u južnoj Evropi želi da vrati boju italijanskom paradajzu otrovanom skandalima mafijaške infiltracije, zagađenja i eksploatisane radne snage. Sfera Agrikola, koju je 2015. pokrenuo Luiđi Galimberti, uzgaja biljke bez pesticida u ekološkim plastenicima i omogućava pčelama da rade većinu posla.

Ta farma je jedan od odgovora na apele Ujedinjenih nacija o potrebi da se nađu načini kako da se nahrani stalno rastuće stanovništvo sveta.

Galimberti uverava da njegova farma proizvodi jedan kilogram paradajza ili salate sa utroškom samo dva litra vode, dok se za uzgajanje u polju troši čak 75 litara po kilogramu roda.

Uz to, 90 odsto od ta dva litra vode potiče iz sakupljanja kišnice.

Farma se oslanja na biološku kontrolu, prirodne organizme za borbu protiv insekata i bolesti.

sfera agricola

"Pčele koristimo za oplodnju cveća i puštamo niz insekata-grabljivaca da se boru protiv insekata koji ugrožavaju plod", rekao je Galimberti za AFP i dodao da je to ojačalo i širi, lokalni ekosistem.

Platformama sa solarnim pogonom, radnici farme se kreću napred-nazad između biljaka, lagano podižući gornje grane da bi ih pričvrstili kako bi pomogli da paradajz sazri.

Malo dalje, mini-salate koje rastu na polistirenskim pločama koje lebde nad ogromnim "umivaonicima", svetlucaju pod podnevnim suncem. Ispod dasaka njihovi dugi beli koreni uranjaju direktno u hranljivi i oksigenizovani rastvor.

U budućnosti se farma, koja, posle pet miliona evra u 2018. godini, ove godine planira da udvostruči promet na 10 miliona evra, nada da će proširiti asortiman proizvodnje na kupus, spanać, tikvice, paprike, plavi patlidžan...

Investitori i banke dali su 20 miliona evra za kupovinu i postavljanje 13 hektara plastenika u kojima radi 230 ljudi koji proizvode tokom cele godine.

Ugled italijanskog paradajza, posebno konzerviranog, pokvario se poslednjih godina, delom i zbog obelodanjivanja katastrofalnih uslova rada hiljada stranaca na poljima na jugu zemlje.

To su mahom Afrikanci smešteni u skromnim naseljima, koji za mizernu nadnicu lome leđa da bi pokupili "crveno zlato", namenjeno policama supermarketa širom sveta.

Skandali sa zagađenjem u nekim regionima, poput Kampanje kod Napulja, ali i mafijaška infiltracija u prehrambenu industriju - čiji je godišnji promet procenjen na 24,5 milijardi evra po poslednjem izveštaju agencije udruženja poljoprivrednika Koldireti - dodatno su zamaglili sliku.

Pored pristojnih radnih uslova za svoje zaposlene, Sfera Agrikola računa na povratak nekadašnje slave italijanskog paradajza s tri sorte koje su poljoprivrednici i distributeri zanemarili.

"U poslednjih 50 godina, tržište se naglo razvijalo, ali samo pod uticajem distribucije i trgovine. Gajen je paradajz s ljuskom koja će duže izdržati na tezgama, da se plod ne bi raspadao kao zreo", rekao je Galimberti.

sfera agricola

Zahvaljujući kockama kamene vune, sredstvu hidroponske proizvodnje koje oponaša tlo i podržava korenje, "biljka je zaštićena i možemo koristiti i starije i slabije sorte", dodao je on.

"Naš paradajz ima tanju ljusku, što znači da se mora odmah konzumirati", rekao je on. "Ali ima bolji ukus!".

Galimberti planira da u narednih deset godina izgradi 500 hektara hidroponskih staklenika, da bi postao vodeći u tom sektoru u čitavoj Evropi.

Ali čak i u Italiji, on ima jake, iako veoma male konkurente, jer "skoro svako ima nekoga u porodici ko uzgaja paradajz, ili komšiju, ili bar bakicu u susedstvu".

Italija najveći proizvođač paradajza (2015)

Na 52% poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji u 2014. su gajene kulture dok je proizvodnja proizvoda životinjskog porekla zauzela 43%, pokazuju novi podaci Evropske statističke službe. Vodeći proozvođači cerealija u EU su Francuska i Nemačka, Poljska predvodi u proizvodnji jabuka, a Italija paradajza, Nemačka proizvodi najviše mleka i svinjetine a Francuska govedine.

Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u EU je 392,28 milijardi evra pri čemu je vrednost proizvodnje Francuske 70,5 milijardi, Nemačke 51 milijardu, Italije 48,3 milijarde, Španije 41 milijardu, Britanije 30,5 milijardi.

Foto: Sfera Agricola
Izvor: Beta 


PREPORUKA PPNS

Prosečne proizvođačke cene ne-transgenog kukuruza u poslednjih dvadeset godina u Ukrajini (najvećem svetskom izvozniku ne-transgenog kukuruza) bile su niže od prosečnih cena proizvođača transgenih kukuruza tri najveća izvoznika: SAD, Brazila i Argentine.

Takođe, cene kukuruza iz ukrajinskog izvoza su bile niže od prosečnih svetskih izvoznih cena od 2001. godine, a od 2009. godine one su stalno znatno niže od argentinskih i brazilskih cena. Iako manje konkurentna u proizvodnji soje nego u proizvodnji kukuruza, od 2008. godine izvozne cene soje u Ukrajini bile su niže od argentinskih, brazilskih i američkih. Primer Ukrajine pokazuje da je često priča o nižoj tržišnoj ceni za transgenu soju i kukuruz čisto i jednostavno mit. Potpuno drugačija dimenzija problema je dominacija GMO soje i kukuruza na svetskom tržištu. Naše računanje otkriva da tek nešto više od 2% soje i 20% kukuruza dolaze iz zemalja koje ne gaje transgene sorte. Svakako, učešće ne-GMO soje i posebno kukuruza na globalnom tržištu je veće zato što zemlje koje proizvode transgene useve takođe proizvode svoje pandane - konvencionalne useve. Međutim, dominacija GMO nad tržištem je neporeciva.

Istraživanja prikazana u ovoj knjizi pokazuju da se transgenska tehnologija može tumačiti više kao logičan nastavak intenziviranja i industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje nego kao ekološki prihvatljiva tehnologija. Da bi se podržalo ovo tumačenje, zemlje koje proizvode GMO koristile su dva do četiri puta više pesticida (mereno kao upotreba aktivnih sastojaka pesticida u trajnim obradivim površinama) od Ukrajine, zemlje koja ne proizvodi GMO. Najveća razlika između Ukrajine i zemalja koje proizvode GMO odnose se na potrošnju herbicida, dok je najmanja razlika u potrošnji fungicida i baktericida. Znajući da su gotovo sve komercijalizovane transgene kulture stvorene da budu tolerantne na određene herbicide ili otporne na insekticide, manje razlike u potrošnji fungicida i baktericida među GMO i zemljama koje nisu GMO su sasvim razumljive.

GM SISTEMI ISHRANE I NJIHOV EKONOMSKI UTICAJ - TATJANA BRANKOV, KOVILJKO LOVRE: ZAVRŠNE NAPOMENE


KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove) 

ARHIVA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

 
ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar