Uvedenim standardom treba potvrditi kako je soja, osim što nije genetički modifikovana, uzgajana u dunavskoj regiji.
U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet genetički modifikovanih organizama, ali se proizvodi sa tim sastojcima slobodno prodaju na tržištu Srbije. Najviše je reč o uvoznim proizvodima životinjskog porekla, pa je zato u Srbiji, kao i Bosni i Hercegovini, počelo izdavanje sertifikata "Dunav soja", koji garantuje da se ne prodaje GMO.
Al Džazirina ekipa posetila je kompaniju Animal Komerc gde podsećaju da će organizam preraditi sve, ali će u njemu ostati tragovi onoga što je pojedeno. Kokoškama će se zadržati u mesu ili jajima, što će, dalje, u sebe uneti ljudi.
- Svako jaje koje izađe iz ovog centra je zdravo jaje, koje isključivo ne sadrži GMO, uverava Bojan Mirkić iz te kompanije.
To im je i potvrđeno sertifikatom "Dunav soja", čime su postali prva kompanija u Srbiji sa tom oznakom.
Poštovanje strogih uslova
- Ovo nije nešto što je obavezno, što lanci traže. Ovo je stvar koju smo mi uveli. U Srbiji nije dozvoljen promet GMO, ali se to ne može garantovati za robu iz uvoza. Ovom prilikom možemo da kažemo da sva roba koja se nalazi na policama je sa genetički nemodifikovane sojom, dodaje Mirkić.
To je jedini sertifikat kojim se u Srbiji, kao i BiH sme označiti da proizvod ne sadrži GMO, jer zakon zabranjuje proizvođačima da ističu ima li ili nema GMO sastojaka.
- Evropa uvozi soju, i to najvećim delom GMO koju uvozi iz prekookeanskih zemalja, tako da je preko 85 odsto proizvoda životinjskog porekla, mesa, mleka, jaja u Evropi hranjeno GM hranom. Takvi proizvodi se nalaze rame uz rame sa našim domaćim proizvodima u supermarketima i mi zaista ne možemo da napravimo razliku bez bilo kakvih oznaka kvaliteta, ukazuje Jovana Đisalov iz organizacije "Dunav soja".
Standard treba da potvrdi kako je soja, osim što nije genetički modifikovana, uzgajana u dunavskoj regiji. To znači i da su proizvođači koji su ga dobili ispoštovali stroge uslove i da je hrana koju proizvode visokog kvaliteta.
- Sa jedne strane, štitimo naše domaće poljoprivredne proizvođače genetički nemodifikovane soje i industriji dajemo mogućnost da istakne, da označi kvalitet koji ima, ali i potrošačima dajemo mogućnost izbora ukoliko žele da se opredele za proizvode koji su strogo kontrolisani, dodaje Đisalov.
Proizvodnja i promet GMO zabranjena je u Srbiji i nadležni kažu da se to neće menjati.
- Za nešto duže od mesec dana počeće žetva soje i iz njenih mahuna će se vaditi zrna koja sigurno nisu genetički modifikovana, a to garantuje zakon koji zabranjuje promet i uzgoj takve vrste soje. Ako Srbija želi da bude članica Svetske trgovinske organizacije, moraće da dozvoli i promet genetički modifikovane soje, javio je Al Džazirin reporter Marko Subotić.
"Konzumira se decenijama"
- Jedina zaštita u tom slučaju mogu biti carinske barijere, tvrdi profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, borac protiv GMO. Nedavno je izabran za poslanika, pa će, kaže, tu borbu preneti i u Skupštinu Srbije.
- Možemo da tražimo dodatna ispitivanja zdravstvene bezbednosti proizvoda koji su na bazi genetički modifikovane soje, a koje se uvoze kod nas, i na taj način praktično da usporavamo, otežavamo, onemogućavamo plasman tih proizvoda na naše tržište, što je potpuno legitimno, objašnjava Ševarlić .
Pojedini genetičari ipak tvrde da GMO nisu štetni za ljude, da se na pojedinim tržištima decenijama konzumira takva hrana i da nema dokaza da negativno utiče na zdravlje.
Komentara: 0