Zadrugarstvo u Srbiji danas može da pospeši ekonomsku održivost seljaka, budući da on bez udruživanja brže propada, a udruživanjem povećava šansu da preživi proces liberalizacije, katastrofalan po srpsku poljoprivredu, smatra prof. dr Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, agroekonomista i narodni poslanik. On podvlači da poljoprivrednici u Srbiji posluju pod uslovima nelojalne konkurencije u odnosu na one proizvođače iz Evropske unije od kojih se uvozi roba sa mnogostruko većim subvencijama i sa mnogo boljim uslovima privređivanja nego kod nas. Rešenje vidi u povraćaju imovine i jasno definisanoj organizacionoj strukturi zadruga.
Zadružno zemljište dato u bescenje
- Zadrugari treba da budu vlasnici zadruga, a zaposleni u zadrugama izvršioci naloga Upravnog odbora koji će činiti isključivo zadrugari, a ne i zaposleni u zadrugama. Neophodno je i da se vrati sva imovina koja je oduzeta od zadruga posle 1. jula 1953. godine, a prema mojim procenama, radi se o barem pet milijardi evra vrednosti zadružne imovine u Srbiji, koja je oduzeta bez naknade u tom periodu, jer u zadrugama nedostaje, prema mojoj računici, samo u periodu od 1960. do 2012. godine između dva potpuna popisa poljoprivrede, preko 400 hiljada hektara zemljišta. Ne tvrdim da je to sve zadružno zemljište, ali evidencija u katastru sigurno može pokazati kako je nestajalo zadružno zemljište i kako je dobar deo tog zemljišta prodat u bescenje za „tepsiju ribe“ tajkunima u procesu privatizacije, zbog toga što su mnoge zadruge u procesu integracije ulazile u razne opštinske i više forme organizovanja poljoprivrednih kombinata, a posle, u periodu tranzicije, devedesetih godina, nije rađen deobni bilans i ta imovina nije vraćena zadrugarima, navodi prof. dr Ševarlić.
Pljačka seljaka kroz zakidanje na agrarnom budžetu
Kako objašnjava, reč je o privatizaciji privatne imovine, jer je zadružna imovina kod nas, za razliku od drugih zemalja, isključivo privatna svojina, budući da su članovi zadruga bili isključivo fizička lica.
- To znači da sva imovina u zadrugama jeste privatno vlasništvo, a privatno vlasništvo je neotuđivo i njihovi naslednici, ili vlasnici, mogu uvek to potraživati. Napravljena je katastrofalna greška što Zakonom o zadrugama iz 2015. godine ili Zakonom o restituciji nije propisan postupak restitucije zadružne imovine. To je još jedna od brojnih pljački seljaka, a druga je zakidanje na agrarnom budžetu, odnosno na minimalnih pet posto budžetskih sredstava. Samo u 2018. godini zakinuto je pet milijardi i 300 miliona dinara na razdelu budžeta Republike Srbije, koji je predviđen za Ministarstvo poljoprivrede, a ako bi se dosledno semantički poštovao Zakon o podsticaju poljoprivredi i ruralnom razvoju, poljoprivrednici su oštećeni u 2018. godini za preko 15 milijardi dinara, a u periodu od 2013. zaključno sa 2018. godinom za oko 70 milijardi dinara. To su otprilike dva agrarna godišnja budžeta, podvlači prof. dr Ševarlić, ukazujući na to da svi govore o tome kako su oštećeni penzioneri, zaposleni u državnim službama, a da niko ne spominje penzionere, koji praktično koliko-toliko održavaju socijalni mir stabilnim cenama primarnih, prehrambenih poljoprivrednih proizvoda, a na drugoj strani imaju povećane dažbine u vidu poreza i doprinosa, kao i cene inputa o kojima niko ne vodi računa.
Vlada protiv referenduma o GMO
Autor je teksta Deklaracije o GMO, koji je, zajedno sa kasnije formulisanim tekstom Deklaracije Zelenih Srbije, usvojen jednoglasno, bez obzira na pripadnost partijama ili grupama građana, u 136 skupština opština i gradova u Republici Srbiji, što čini 80,5 odsto ukupnog broja lokalnih samouprava na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, bez Kosova. Oko sedam hiljada odbornika jednoglasno se izjasnilo protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO.
Govoreći o cenama poljoprivrednih proizvoda, ističe da su one podložne promenama u zavisnosti od ponude, tražnje, uticaja uvozničkog lobija, ali i klimatskih uslova u pojedinim godinama proizvodnje, eventualnog udruživanja, kao i mogućnosti za smanjenje troškova proizvodnje.
- Potrebno je da se poljoprivrednici udruže, pa da onda na određeni način smanje uticaj monopolskog položaja uvoznika i velikih trgovačkih lanaca, ali i da se organizuju u potrošačke zadruge, koje bi onda poslovale sa proizvođačkim zadrugama po principu solidarne proizvodnje i potrošnje. Na taj način bi izbegli trgovinske lance i mogli direktno da snabdevaju potrošače preko zajedničkog umrežavanja proizvođačkih i potrošačkih zadruga. Štitar je, primera radi, selo koje broji preko 2.000 žitelja i verujem da iz ovog sela bar još toliko ljudi živi u drugim gradovima u Vojvodini, Srbiji ili inostranstvu. Dovoljno bi bilo da svako od njih poruči godišnje samo po jednu svinju za zimu da mu pripremi neko od ovih meštana i dobijamo priliv sredstava ili već unapred dogovoren plasman tih proizvoda. Mogli bismo tako da poslujemo i solidarno pomažemo barem naše meštane koji su ostali da održavaju ova sela ili njihovu postojbinu, predlaže prof. dr Ševarlić.
Komentara: 0