U novoj studiji objavljenoj u časopisu Public Library of Science (PLoS), za koji članke pregledaju i odobravaju za štampu naučnici iz iste oblasti, istraživači naglašavaju da postoji dovoljno dokaza da fragmenti DNK poreklom iz obroka nose kompletne gene koji mogu da uđu u ljudski cirkulatorni sistem preko nepoznatog mehanizma

Pitam se da li su naučnici u tim biotehnološkim korporacijama već identifikovali ovaj metod? U jednom od uzoraka krvi relativna koncentracija biljnog DNK je viša od one ljudskog DNK. Studija je bila zasnovana na analizi preko hiljadu ljudskih uzoraka iz četiri nezavisne studije.

Kada su u pitanju genetski modifikovani usevi i hrana, mi stvarno nemamo pojma o tome šta će biti dugoročni efekti na narod. Prva komercijalna prodaja genetski modifikovane hrane bila je pre samo dvadeset godina, 1994. godine. Nema mogućeg načina da naše zdravstvene vlasti mogu da testiraju sve moguće kombinacije na dovoljno velikoj populaciji, tokom dovoljno dugog vremenskog perioda, da bi mogli sa sigurnošću reći da su bezopasne. Genetičar Dejvid Suzuki je nedavno izrazio svoju zabrinutost, rekavši da su ljudska bića deo "obimnog genetskog eksperimenta" tokom mnogo godina, pošto hiljade ljudi nastavljaju da konzumiraju GMO, i to ima smisla.

Napredak u nauci o genomima u proteklih nekoliko godina otkrio je da organizmi mogu da dele svoje gene. Pre toga, mislilo se da se geni dele samo između pojedinačnih članova vrste kroz reprodukciju. Genetičari su obično pratili nasleđivanje gena na ono što bi oni nazvali "vertikalan" način, kao što su uzgajanje mužjaka i ženke - pratite njihove potomke i nastavite putem odatle. Danas, naučnici priznaju da se geni dele ne samo među pojedinačnim članovima jedne vrste, nego takođe i među pripadnicima različitih vrsta.

"Smatra se da je naš krvotok sredina dobro odvojena od spoljnog sveta i digestivnog trakta. Prema standardnoj paradigmi veliki makromolekuli konzumirani sa hranom ne mogu da prođu direktno u cirkulatorni sistem. U toku varenja, smatra se da proteini i DNK bivaju razgrađeni u male sastojke, odnosno amino kiseline i nukleinske kiseline, a zatim apsorbovani složenim aktivnim procesom i distribuirani u različite delove tela kroz cirkulatorni sistem. Ovde, na osnovu analize preko hiljadu ljudskih uzoraka iz četiri nezavisne studije, izveštavamo o dokazima da fragmenti DNK izvučeni iz obroka, koji su dovoljno veliki da nose kompletne gene, mogu da izbegnu razgradnju i preko nepoznatog mehanizma uđu u cirkulatorni system ljudi. U jednom od uzoraka krvi relativna koncentracija biljnog DNK je viša nego ona ljudskog DNK . Koncentracija biljnog DNK pokazuje iznenađujuće preciznu logaritamsko normalnu distribuciju u uzorcima plazme dok je u kontrolnom uzorku krvi bez plazme (krvi iz pupčane vrpce) ustanovljeno da nema biljnog DNK."

Nije to kao da se ljudsko biće pari sa jabukom, bananom ili šargarepom i razmenjuje gene. Ono što su biotehnologija i biotehnološke korporacije poput Monsanta uradili je da su dozvolili prenošenje gena sa jednog na drugo bez ikakvog obzira prema biološkim granicama, ili ograničenjima. Problem sa ovim je da je zasnovano na veoma nestručnjačkoj nauci. Uslovi i biološka "pravila" koja se odnose na vertikalno prenošenje gena, barem ona kojih smo mi svesni, ne moraju neophodno važiti za horizontalno prenošenje gena. Biotehnologija danas se zasniva na pretpostavci da su principi koji upravljaju nasleđivanjem gena isti kada prenosimo gene horizontalno kao što su kada se oni prenose vertikalno. To samo pokazuje da bi GMO trebalo da budu podvrgnuti mnogo većem eksperimentisanju i rigoroznom istraživanju pre nego što nastavimo da ih konzumiramo.

Kako mogu naše zdravstvene vlasti koje upravljaju da ih odobre kao bezbedne? To je skoro kao da su nam rekli da su oni bezbedni, i mi smo im samo verovali, bez dovođenja toga u pitanje. Izgleda da smo mi veoma lakoverna rasa, ali stvari se menjaju i više ljudi počinje da postavlja pitanja u vezi sveta oko sebe.

"Jedna mala mutacija u ljudskom biću može da odredi tako mnogo, poenta je da kada prenesete gen, jedan gen, jedan sićušni gen van jednog organizma, u drugi, vi potpuno menjate njegov kontekst. Ne postoji način da se predvidi kako će se on ponašati i šta će biti ishod. Mi mislimo da mi formiramo ove oblike života, ali to je kao da uzmete Simfonijski orkestar Toronta pripremljen da svira Betovenovu simfoniju, i onda uzmete neke nasumično izabrane bubnjare "odavde" i ubacite ih u Simfonijski orkestar Toronta i kažete: "Svirajte!". Ono što izađe će biti nešto veoma, veoma drugačije. Publicisti kažu da postoji dobra namera iza GMO, ali činjenica te stvari je da je motivisana novcem" - Dejvid Suzuki.

Ja lično verujem da namere idu dalje od novca, ali to je druga priča.

Takođe je prilično jasno da DNK iz hrane može da završi i završava u životinjskim tkivima i mlečnim proizvodima koje ljudi jedu.

Postoje studije koje pokazuju da se, kada ljudi ili životinje vare genetski modifikovanu hranu, veštački stvoreni geni prenose u korisne bakterije u crevima i menjaju njihov karakter. Istraživači izveštavaju da su mikrobi pronađeni u tankom crevu ljudi kojima je urađena ileostomija sposobni da steknu i gaje nizove DNK iz GM biljaka. Genetski modifikovani usevi su ubačeni u hranu za životinje od 1996, i normalno je za njih (životinje) da imaju potpuno GM ishranu. Studije su povezale GMO hranu za životinje sa ozbiljnim upalama želuca i uvećanom matericom kod svinja.

Takođe je važno napomenuti da je prenošenje gena između genetski modifikovanih poljoprivrednih useva i okolnih autohtonih vrsta izazvalo pojavljivanje visoko otpornih vrsta zvanih super korovi. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prenošenje gena i kretanje gena iz GM biljaka u konvencionalne useve ili srodne vrste mogu imati uticaja na bezbednost hrane. "Ovaj rizik je stvaran, kao što je pokazano kada su se tragovi tipa kukuruza koji je odobren samo za upotrebu kao hrana za životinje pojavili u proizvodima od kukuruza za ljudsku ishranu u Sjedinjenim Državama."

Istina je da genetski inženjeri nikada nisu uzeli u razmatranje realnost prenošenja gena kada proizvode ove stvari i uvode ih u životnu sredinu. Kao rezultat toga, mi sada počinjemo da viđamo posledice gena koji su stvoreni genetskim inženjeringom, posebno to kako se oni šire i menjaju druge organizme u različitim okruženjima. Vatrad i saradnici (2004) su otkrili da se transgen otpornosti na herbicide proširio preko polena na područje do 21 kilometra van oboda kontrolne oblasti i oprašio belu puzavu rosulju.

Pre ove godine, vlade su zaključile da nije verovatno da će se desiti prenošenje DNK iz GM useva/hrane. Sada možemo da vidimo da oni nisu u pravu, ili su možda oni već imali saznanja o ovome? Bez obzira na činjenicu da se DNK iz GM hrane može preneti na ljude i životinje, još se veoma malo zna danas, a ono što se zna ne izgleda dobro. Postoje studije koje povezuju GMO i pesticide sa raznim bolestima. Mi smo ih predstavili i pisali o njima na našem sajtu nebrojeno puta, ovo je još jedan članak da dodate rastućoj količini dokaza da sugeriše da treba da zaustavimo proizvodnju GMO dok ne budemo konačno znali da su bezbedni za ljudsku ishranu.
 

Arjun Valia
Prevod: Oksana Grozdanić
Izvor: collective evolution.com