Prinos soje u svetu, koji bi trebalo da dostigne istorijski maksimum od 280 miliona tona, mogao bi prvi put u poslednjih četvrt veka da zadovolji potražnju.

Tako bi se konačno uspostavila ravnoteža na tržištu.

Soja se u svetu gaji na 100 miliona hektara površine, na četvrtom mestu iza pšenice, kukuruza i pirinča.

Najveći proizvođač su SAD, sa proizvodnjom od 85 miliona tona na površini od 30 miliona hektara. SAD, Brazil i Argentina zajedno daju 80 odsto ukupne svetske proizvodnje soje, uglavnom GMO sorte.

Evropa je mali proizvođač soje, sa udelom od svega dva odsto u svetskoj proizvodnji. Najveći uvoznici soje u svetu su Kina, EU i zemlje jugoistočne Azije. Kina je ubedljivo najveći uvoznik, ali ne i proizvođač, iako je to bila pre 1940. godine.

Kinezi troše dve trećine ukupne svetske proizvodnje soje.

Paradoksalno je to da je trenutni rast tražnje soje u Kini rezultat veće potrošnje mesa u ishrani stanovništa, posebno srednje klase, jer se ta poljoprivredna kultura sada sve više traži zbog stočne hrane, ali i za proizvodnju ulja.

Brazil je zbog rasta cena soje, koji je uslovila veća tražnja od ponude, krčio godišnje na destine hiljada hektara šuma radi povećanja površina za setvu soje.

Zahvaljujući rekordnoj proizvodnji soje u SAD i Argentini i odličnoj žetvi u Brazilu, kineske potrebe za sojom biće ove godine u potpunosti piodmirene, što se već sada odražava na pojeftinjenje ove uljarice.

Izvor: gdeinvestirati.com


Privremeni sajt KRAGUJEVAC BEZ GMO od 31. maja 2014. godine ima novu, trajnu adresu. Ubuduće, aktuelnosti o GMO pratite na portalu PRVI PRVI NA SKALI, po odeljcima ● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (na srpskom, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)