Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Akcije

15.11.2016

Istine i zablude o pravilnoj ishrani - dr Dragan Vasiljević

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Predavanje nutricioniste dr Dragana Vasiljevića "Istine i zablude o pravilnoj ishrani" biće održano u amfiteatru Fakulteta medicinskih nauka u utorak 15. novembra od 19 časova.

Vasiljević je specijalista higijene i medicinske ekologije, subspecijalista za bezbednost namirnica, nutricionista. Član je katedre za ishranu i higijenu na Fakutetu medicinskih nauka. Kao kandidat zaposlenih, imenovan je za rukovodioca Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu.

Podaci o navikama u ishrani stanovništva Srbije ukazuju da više od polovine odraslih (57,2%), u ishrani pretežno koristi beli hleb, a čak 18,3% stanovnika je gojazno. Ono što posebno zabrinjava je činjenica da je sve veći broj prekomoreno uhranjenih među decom i omladinom.

Preporuke za pravilnu ishranu su različite, važno je svakako da ishrana bude raznovrsna, da se voće i povrće svakodnevno unose, da žitarice budu zastupljene u nekoliko dnevnih obroka.

Ugledati se na bebe i vojnike

- Svako kome nije jasno kako preko dana da rasporedi obroke treba da se ugleda na bebe i vojnike. Beba plače na tri-četiri sata jer ne zna da odloži obrok za kasnije. Ona se ponaša nagonski. Vojnik ne plače, ali svaka država sveta vojnika hrani pravilno da bi bio jak, zdrav i izdržljiv - objašnjava dr Dragan Vasiljević (izvor: Alo).

Organizatori predavanja, Centar za stručni i naučno-istraživački rad studenata i Studentski parlament FMN, pozivaju sugrađane da sve nedoumice o tome da li se pravilno hrane pokušaju da reše zajedno stručnjacima poput dr Vasiljevića i prisustvuju predavanju.

OSNOVNO O HRANI

Hrana je sastavljena od mnogih hranljivih materija, koje su svima potrebne za:

  • život,
  • rast i razvoj,
  • održavanje zdravlja,
  • obezbeđivanje energije za rad.
Potrebno je oko 40 hranljivih materija da bi čovek bio zdrav. Osnovne hranljive materije su vitamini, minerali, aminokiseline iz proteina, masti i ugljeni hidrati. Ove materije treba dobiti iz različitih namirnica, jer ne postoji jedna koja sadrži sve potrebne sastojke.u dovoljnoj meri. Zbog toga je neophodno da ishrana bude raznovrsna. Svaka vrsta namirnica je dobar izvor neke materije (na pr. Mleko – proteini, kalcijum, vitamini A i D ).

OSNOVNE PREPORUKE

Najveća greška koju prave osobe koje žele da smršaju je preskakanje obroka. Svaki preskočen obrok znači da će naredni obrok biti veći. Zbog toga je važno da se jede češće po malo – 3 glavna obroka i dve male užine.

Kada je cilj postizanje poželjne telesne mase, najbolji prijatelj u kuhinji je kuhinjska vaga (za merenje količina namirnica), ali i sudovi određenih zapremina.

Supena kašika – 15 ml, kafena kašika – 5 ml, šolja – 250 ml.

Velike količine hrane su nepoželjne u vasoj kući ukoliko želite da se oslobodite viška kilograma. Ovo se posebno odnosi na namirnice koje imaju veliku energetsku vrednost – slatkiši, grickalice i osvežavajuća bezalkoholna pića.

U frižideru ne bi trebalo da se nađu ni majonez, margarin, salatni prelivi na bazi majoneza, senf. Mlečni proizvodi koje treba izbegavati su tvrdi masni sirevi (gauda, parmezan...), topljeni sirevi, pavlaka, sirni namazi, buter.

Mesne prerađevine – kobasice, kulen, suvi vrat, parizeri, viršle, paštete, mesni naresci, čvarci, slanina, svakako nisu dobri saveznici osobi koja ima želju da skine kilograme.

Hleb, testenine i pecivo napravljeni od belog brašna imaju veću energetsku vrednost u odnosu na hleb, testenine i pecivo napravljeni od celog zrna žitarica (crni, polubeli, graham, ražani). Prepečen hleb (tost) ima veću energetsku vrednost u odnosu na svež hleb (oduzeta je voda svežem hlebu, te je na taj način „koncentrisana“ energija). Namirnice od kukuruznog brašna su takođe bogate energijom (proja, kačamak), kokice i pahuljice od kukuruza (corn flakes), kao i mekike, krofne, palačinke, lazanje, pice...

Potrebno je izbegavati alkoholna pića jer imaju veliku energetsku vrednost, sem toga aperitiv „otvara“ apetit...

Šta odabrati od namirnica?

U današnje vreme je mnogo lakše izabrati namirnice koje ne goje jer imaju smanjen sadržaj mlečne masti, bez dodatog šećera i to su:

Žitarice - hleb, testenine i peciva napravljeni od celog zrna žitarica. Količina hleba koja se može pojesti u toku dana je 200 – 250 g (3 do 4 parčeta hleba, raspoređenih na tri glavna obroka). Pahuljice od žitarica (ražene, zobene, ječmene) – 30 do 40 g (2 do 3 supene kašike) uz obran jogurt ili obrano mleko uz dodatak 2-3 naseckana oraha, lešnika ili badema, mogu da budu ukusna užina ili deo večere. Pahuljice od žitarica sa dodatim suvim voćem treba izbegavati jer su takve pahuljice namenjene ishrani dece i sportista.

Povrće – sve vrste povrća, osim krompira i pasulja se mogu koristiti u velikoj količini. Naime, ove dve vrste povrća imaju veću energetsku vrednost, te je njihov unos ograničen. Svo povrće je najbolje koristiti sveže (ukoliko je to moguće), bareno ili dinstano na vodi. Dodavanje zaprške, pavlake ili jaja je nepoželjno u pripremanju variva. Takođe, prženje (pomfrit) i pohovanje povrća treba izbegavati (pohovan patlidžan, pohovane tikvice, musake...).

Voće – pojedine vrste voća imaju veći sadržaj šećera, te je neophodno da se ove vrste voća unose u manjoj količini. Banane, grožđe, smokve, suvo voće imaju veći sadržaj šećera u odnosu na druge vrste voća. Voće je uvek bolje koristiti sveže. Ako je voće sa ljuskom koja se može jesti (jabuke, kruške, breskve, kajsije, nektarine, šljive) najbolje je da se voće dobro opere i da se jede zajedno sa ljuskom (zbog materija koje sadrži, a koje regulišu stolicu). Kompoti i suvo voće imaju veću energetsku vrednost u odnosu na sveže voće.

Mleko i mlečni proizvodi – neophodni su u ishrani ljudi jer se kalcijum najbolje usvaja iz ovih namirnica. Neophodno je da se unose obrani mlečni proizvodi – na tržištu postoje obrani mlečni proizvodi sa 0,1% mlečne masti, 0,9% ml.masti, 1,6% ml.masti, 2,8% ml.masti, 3,2% ml.masti i 3,5%ml.masti. Što je manji procenat mlečne masti, energetska vrednost mlečnog proizvoda je manja.

Meso, ribe, jaja – birati posna mesa, pre svega mesa pernatih životinja (piletina, ćuretina). U zavisnosti od lipidnog statusa osobe koja je na redukcionoj dijeti, upotreba svinjskog i junećeg mesa je ograničena (zbog sadržaja zasićenih masnih kiselina). Koliko je mesa potrebno u toku dana – 80-100 g. Od mesnih prerađevina mogu se koristiti salama od pilećeg belog mesa, ćurećeg belog mesa i stišnjena šunka (30-40 g).

Sve morske ribe (osim girica koje zahtevaju prženje) i sve rečne ribe (osim šarana, soma i terpana, manića – veći je sadržaj masti!) su preporučljive, ali barene, pečene u rerni u aluminijumskoj foliji ili na roštilju. Konzervirane ribe se preporučuju u ishrani, ali je neophodno da se dobro ocede od ulja.
Jaja – bareno belance je jedan od najvećih izvora belančevina.

Ulja, masti, slatkiši – najbolji izbor je nerafinisano, hladno ceđeno maslinovo ulje, kao preliv za salatu ili kada je varivo gotovo, par kapi ulja.

Izvor: Institut za javno zdravlje

VIDEO: PREDLOG ZA ZDRAV ŽIVOT

BIOGRAFIJA


ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar