Kragujevac – Ostali su milionski dugovi za struju i grejanje, ali Narodni muzej u Kragujevcu opet ima telefone koji rade, i internet. Teška materijalna situacija bila je uzrok mnogih problema u jednoj od najznačajnijih ustanova kulture u gradu, prilike ni sada nisu mnogo bolje, ali će se ipak uraditi neke važne stvari, kako kaže novi direktor muzeja, istoričar Nenad Đorđević.
U razgovoru za „Politiku“, Đorđević najavljuje otvaranje Amidžinog konaka, jedinog preostalog objekta iz doba Miloša Obrenovića, na koji je još pre gotovo 30 godina stavljen katanac. Uprkos tome što su problemi sa prokišnjavanjem i odvodom vode delimično sanirani, ovaj objekat je bio zatvoren za posetioce, toliko dugo da se mlađi Kragujevčani uopšte ne sećaju da je tu nekad bila postavka posvećena osnivaču moderne srpske države.
Uz otvaranje Amidžinog konaka, u Narodnom muzeju najavljuju i „oživljavanje“ Stare skupštine, objekta u kome je pročitana odluka o nezavisnosti Srbije posle Berlinskog kongresa 1878.
– Za petnaestak dana počinje sređivanje Amidžinog konaka, koji će biti otvoren na jesen, sa novom stalnom postavkom o knezu Milošu Obrenoviću. Sada je u toj zgradi iz 1818. pravi lom koji moramo da počistimo. Takođe, moja je ideja da oživimo zdanje Stare skupštine. U tom objektu iz 1859. nalazi se, osim starih klupa, nekakva nedefinisana postavka, napravljena, po svoj prilici, na brzinu i bez ikakvog koncepta. Nova postavka mora da odslikava razvoj moderne srpske države u 19. veku, do odluke o nezavisnosti koju je u Kragujevcu pročitao Jovan Ristić. Zdanje Stare skupštine treba da bude mesto koje će, zašto da ne, posećivati i đaci iz cele Srbije – navodi naš sagovornik.
Skromni dvorski kompleks kneza Miloša Obrenovića na Gospodarevom brdu, na levoj obali Lepenice, činili su Milošev, Ljubičin i Amidžin konak koji je, zapravo, bio stan i – današnjim rečnikom rečeno – kancelarija Sime Milosavljevića Paštrmca, ustaničkog barjaktara i upravnika Kneževog dvora, koga je Miloš Veliki iz milošta zvao – Amidža.
Milošev konak je srušen u bombardovanju, na početku Drugog svetskog rata, a Ljubičin je izgoreo u požaru, sredinom 19. veka. Ostao je samo Amidžin konak, koji danas, sa starom Pridvornom crkvom, na desnoj obali Lepenice, čini Milošev venac. Skupštinsko zdanje je podignuto tek dvadesetak godina pošto je u Kragujevcu donet prvi srpski – Sretenjski ustav, 1835. godine.
– Iako se mnogima čini da ima vremena, već sada moramo da razmišljamo o proslavi dva veka otkako je Kragujevac proglašen za prestonicu, 1818–2018. Taj događaj mora biti dostojno obeležen – poručuje Đorđević, napominjući da je reč o jubileju od nacionalnog značaja.
U kući Svetozara Markovića u centru grada – koja se pod tim nazivom vodi u zvaničnim dokumentima, iako ju je prethodno rukovodstvo muzeja neformalno preimenovalo u kuću prote Miloja Barjaktarevića – biće zadržana postojeća stalna postavka: Gradski život u Kragujevcu u drugoj polovini 19. veka.
– Kada za posetioce otvorimo Amidžin konak i zdanje Stare skupštine, moraćemo da se posvetimo rešavanju problema sa depoima u kojima se čuva arheološka i etnografska građa Narodnog muzeja, koja se danas nalazi u neadekvatnom objektu, u prizemlju i podrumu jedne stambene zgrade. To, međutim, ne možemo sami da uradimo, biće nam potrebna pomoć grada – kaže Đorđević.
Uprkos manjku novca, Narodni muzej u Kragujevcu ove godine će, po svemu sudeći, dati svoj doprinos oživljavanju kulturnog života u gradu. Resursi, očito, nisu mali, potrebno ih je samo adekvatno predstaviti.
Komentara: 0