Predavanje "Heraldika Obrenovića od pseudoheraldizma do savremene evropske heraldike" Predraga Jakovljevića biće održano u Konaku kneza Mihaila Obrenovića (prizemlje) u četvrtak 16. marta od 18 časova i 30 minuta.
O PREDAVANJU
Jedna od definicija kaže da je heraldika pomoćna istorijska nauka koja proučava postanak i razvoj grbova, njihovih elemenata i obeležja, kao i njihovu pripadnost i upotrebu. Definicija kao definicija, trudi se da sve osobine sabije u jednu rečenicu, a to je kod heraldike daleko od mogućeg. Iako predstavljena kao pomoćna istorijska nauka, heraldika je mnogo više, ona je oblast/tematika za sebe.
U heraldici postoje striktna pravila, koja se moraju poštovati ako se nešto želi nazvati grbom, u suprotnom to je ništa više do slikovne predstave ili lep motiv. Heraldičkih pravila ima mnogo, a da bi grb bio heraldički ispravan osim njihovog poštovanja, mora da osim svoga izgleda ima i tačan opis, odnosno blazon.
O upornosti kneza Miloša da Srbiji pribavi državna znamenja dosta je pisano i dosta se zna. Iako Drugi srpski ustanak nije ostavio značajnije heraldičke spomene, izuzev potencijalnih tema koje će u heraldičkom smislu početi da se koriste tek znatno kasnije, tradicija i simbolika krsta sa ocilima bila je već tako solidno uspostavljena kroz ustaničku simboliku, amblematiku i heraldiku Srpske pravoslavne crkve, da se o drugim rešenjima i mogućnostima, izgleda, nije ni razmišljalo.
Kneževski pečat Milošev iz vremena njegove prve vladavine uspostavlja jedinstvo između državnog i ličnog heraldičkog znamenja.
Pored dinastičkog grba, sa izmenama koje je uneo knez Mihailo, Obrenovići su koristili grbove sa politički-programskim karakterom. Da li su grbovi bili u službenoj nameni, to nije bilo poznato.
Heraldika Dinastije u periodu od proglašenja obnove Kraljevine do nasilne smene dinastija 1903. godine pokazuje da su Obrenovići zadržali osnovne elemente svog dinastičkog grba iz perioda kneževine, ali su ga prilagodili novoj državnoj heraldici, i to tako što je uroboros zadržan uz štit sa nacionalnim grbom, koji je zbog toga dobio standardizovanu ovalnu formu, na grudima dvoglavog orla. Sprovedena je i korekcija u pogledu regalija.
Osim državnosti koju su Obrenovići darivali Srbiji, što je neosporno najveći doprinos ove dinastije, oni su državnu heraldiku podigli na nivo zakonom i ustavom propisanog i zaštićenog heraldičkog znamenja države.
Predrag Jakovljević od Obrenovića je rođen u Kragujevcu, 23. juna 1970. godine.
PREDAVAČ O SEBI
Prva je Glava i Starešina Kraljevske Kuće Obrenović, a po zanimanju inženjer mašinstva i kvaliteta. Pokrovitelj sam Fondacije "Srpski kraljevski grbovnik", a između ostalog i član nekoliko inostranih heraldičkih udruženja. Oženjen sam i ponosni otac malih blizanaca, sina Jakova i ćerke Marte.
Komentara: 0