Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Događaji

28.11.2018

Kragujevački orkestar: Harmonija među nama

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/trazi-se-biljana-djoric.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://tijana.rs/ https://www.nestalisrbija.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Koncert "Harmonija među nama" u organizaciji Kragujevačkog orkestra, pod dirigentskom palicom Nemanje Mitraševića, biće održan u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji u nedelju 2. decembra od 20 časova.

Na programu su:

  • Betoven - Uvertira Koriolan
  • Betoven - Uvertira Egmont
  • Šubert - Nedovršena simfonija

Prodaja karata:

  • Parter/balkon I front: 600 dinara
  • Balkon I strane (leva i desna): 400 dinara 
  • Balkon II: 200 dinara

Prodajna mesta: Kafe Sputnik, Oblomov

Informacije na telefon: 063 1404 930

Jedna od Šekspirovih najsnažnijih tragedija je "Koriolan" (Coriolanus), priča o rimskom generalu koji je uništen njegovim prekomernim ponosom.

Nakon odlučne pobede nad Volšćanima, starim italijanskim narodom, vojskovođa i general Koriolan odbija konzulat Rimu jer se od njega zahteva da se ponizi pred građanima. Uznemireni njegovom arogancijom, ljudi ga proteruju iz Rima.

Ali general pokušava da se osveti: on odlazi u egzil i svoje bivše neprijatelje Volšćane vodi u odsudnoj bici protiv Rima Kad general Koriolan kao ratnik postaje neobuzdan, njegova žena, majka i sin izlaze da ga mole kako za njihovu tako i za i spas Rima.

Godine 1807. kompozitor je pisao uvertiru na adaptaciju ovoh dela bečkog pisca pesnika Hajnriha Jozefa fon Kolina, koji je imao uticaj na bečkom Imperijalnom pozorištu i koji je napisao sopstvenu verziju tragedije.

Struktura i muzičke teme prate dramaturgiju vrlo jasno. Glavna tema u ce-molu predstavlja Koriolanovo rešenje i ratne tendencije (napad na Rim). Tri masivna tona C koji eksplodiraju u nasilnim akordima otvaraju ovo delo; oni su razdvojeni dramatičnim pauzama, što je važan gradivni element u celini.

Betoven tim postupkom predstavlja portret titanskog, ali ipak konciznog junaka pod kontrolom volje i besa. Beskrajni temperament Koriolana dalje je objašnjen smislenom, uvek modulirajućom glavnom temom koja sledi. U krajnjem kontrastu je nežna druga tema u Es-duru, koja predstavlja ženske molbe ratničke žene i majke da se odustane.

Zatim sledi "masovni" povratak u ce-mol, treći i završni deo, Betoven ovde oslikava sudbinu heroja; muzika Koriolana se iznenada raspada u tišinu koja simbolizuje njegovu smrt, završavajući sa tri skoro nečujna tona C.

Trajanje: cca 8’

U svojoj drami Egmont, Gete (1787) povezuje borbu grofa Egmonta (1522-1568) protiv despotskog vojvode od Albe. Egmont je poznati flamanski ratnik, a vojvoda od Albe predstavlja napadače iz Španije. Iako pod pretnjom hapšenja Egmont odbija da pobegne i odustane od svog ideala slobode. Zatvoren i napušten zbog kukavičluka svog naroda, uprkos očajnim naporima svoje gospodarice Klaren, osuđen je na smrt.

Tako se, s obzirom na njen neuspeh i očaj, Klaren završava svoj život. Predstava završava na poslednjem pozivu junaka da se bori za nezavisnost. NJegova smrt kao mučenika, pojavljuje se kao pobeda protiv ugnjetavanja.

Egmont je politički manifest u kome je Egmontova želja za pravdom i nacionalnom slobodom suprotstavljena despotskoj nadležnosti vojvode od Albe. To je i drama sudbine u kojoj flamanski plemić, sa fatalizmom, prihvata teške posledice njegove ispravnosti i iskrenosti.

Kada je 1809. godine Burg-teatar iz Beča zatražio od Betovena, velikog obožavatelja Getea, da sastavi muziku za oživljavanje predstave, kompozitor je to prihvatio sa velikim entuzijazmom. Podsetio je teme bliske njegovim političkim preokupacijama, već izraženim u njegovoj operi Leonore (preimenovana u Fidelio, u definitivnoj verziji 1814) i u njegovoj gore pomenutoj uvertiri Koriolan (1807).

Iz gore navedenog sonatna forma sadrži u svojim delovima programnost pa su delovi oblika odvojene različitim metrom i tempom.

  • Sostenueto ma non troppo - The Prison / U zatvoru
  • Allegro - The Fight / Borba
  • Allegro con brio - The Victory / Pobeda

Trajanje: cca 9’

Postavlja se pitanje: zašto je simfonija nedovršena? Kratak odgovor je da niko ne zna, ali naravno ima mnogo teorija.

Nakon što je u oktobru 1822. završio dva stava svoje osme simfonije, Šubert je skicirao još oko 130 taktova, a onda je samo stao. Predpostavke o tome zašto ga nije završio su najčešće je da se nakon ozbiljne bolesti nije osećao dovoljno dobro, ili je prosto zaboravio na to, bio je prezauzet komponovanjem drugih dela
U svakom slučaju, njegov opus je opterećen "nedovršenim" ovakvim i onim, tako jednostavno gubitak interesa izgleda dovoljno fer jer je svoje ranije simfonije komponovao sa prekidima. Ostale simfonije napuštene su i ranije u procesu kompozicije.

Svi ovi neuspešni projekti ukazuju na rastuće nezadovoljstvo Šuberta simfonijskom formom. Očigledno, on se zalagao za nešto u mnogo većoj meri od njegovih prethodnih napora. Bio je i obeshrabren Betovenovim zapažljivim primerom, on je jednom izneo: "Ko može učiniti bilo šta posle njega?" Tražio je svoj umetnički odgovor na Betovenove simfonije - odgovor koji bi se podudario sa Betovenom po obimu i dramatičnoj energiji, ali i bez ikakvog direktnog stilskog uticaja.

Allegro moderato

Muzika zvuči "čudno" od samog početka. Umesto samouverene teme, izjave ili energije na koju bi trebalo početi klasične i rano romantične simfonije, ova simfonija se otvara duhom, uz muziku koja zvuči kao povratak iz sna. Pianisimo u violončelama i basovima funkcioniše kao uvod u drugi muzički spektar, prva tema simfonije, izvođenje melanholije u oboi i klarinetu.

Šubertova orkestracija signalizira drugačiju duhovnu dimenziju u ovoj muzici: tromboni, poslednji put korišćeni u Betovenovoj 5 simfoniji.

Andante con moto

Drugi stav, u E duru, takođe je, kao i prvi, u trodelnom metru, što pojačava čudan osećaj jedinstva oba stava. Postoje specifične tematske veze između njih, a u većoj meri stavovovi su skoro kao negativi slike jedni druge:

  • ključna prva temu u Allegro-u, naspram glavnog pianisima koji otvara melodiju u Andante-u 
  • glavna druga tema u prvom stavu naspram druge ključne melodije u drugom stavu.

Trajanje: cca 29’

- Harmonija, to je reč koja mi odzvanja u glavi… Ne radi se o tome šta traje večno. Radi se o pojedinačnim glasovima koji se na trenutak slažu i taj trenutak traje kao kratak uzdah, ali je taj trenutak izvanredan. I zato je muzika izvanredna.

DIRIGENT NEMANJA MITRAŠEVIĆ SA KRAGUJEVAČKIM ORKESTROM PRIPREMA SPEKTAKL



ARHIVA PPNS

NEMANJA MITRAŠEVIĆ ZA PPNS: SVE JE VREDELO TRUDA!



W. A. MOZART - REQUIEM KRAGUJEVAC ORCHESTRA & KRAGUJEVAC CHORAL SOCIETY



ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar