Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Događaji

13.07.2016

SKC: Izložba ’Transformacije, tradicionalno-moderno’

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo/za-srbiju-bez-gmo-mars-protiv-monsanta-2017.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Izložba "Transformacije, tradicionalno-moderno", autorki Katarine Lončarević i Jelene Ruvidić otvorena je u Galeriji Studentskog kulturnog centra u utorak 12. jula, a publika će moći da pogleda radove do 15. avgusta. Izložbu će otvoriti prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Morfološke odrednice društva su okosnice dizajna tradicije i mentaliteta ljudi posmatrano kroz vreme i prostor. Projekat predstavlja autorsko višeslojno iznivelisano istraživanje prostora kroz istorijsko sagledavanje savremenih tendencija. Lokacija kao reper istorijske okosnice nacionalnog karaktera, predstavlja centar istraživanja i njene uspele ili neuspele poduhvate za konceptualno iznošenje značaja koje plato treba da zaokruži svojim sadržajem.

Obrađivana celina sa sobom nosi obležje srpskog naroda na nacionalnom i lokalnom nivou. Podloga koju sa sobom nosi sam prostor sa pripadajućim postojećim objektima je polazište oblikovnog pristupa arhitektonskog rešenja.

Problematika pristupa izrade idejnog rešenja Svetosavskog platoa, podrazumeva eksplikatornu obradu prema:

  • vizuri
  • zakonitostima prostorno postojećih odrednica
  • bihevioralnom odnosu korisnika u novokreiranom prostoru

Istražuje pretpostavku analogije iznalaženja materijalizacije prostornosti prema definisanom predumišljaju željenog osećaja posetioca kao korisnika prostora.

Rad se referentno odnosi na nesvesno kao princip, neinvazivnu metodu kreiranu prema bihevioralnom pristupu izradi rešenja koja pored formalnih prostornih odrednica (prostorne komunikacije između postojećih i novokreiranih objekata javne namene) koje determinišu kretanje i odmorišta treba da rezultira osećajem uzvišenosti, poštovanja i rasterećenosti.

Asocijacije na prostor su direktan pokazatelj kvaliteta javnog prostora, da li su pozitivne ili negativne određuje da li je prostor dovoljno životan i atraktivan ili ne. Plošnost današnjih standarda u arhitekturi je karakteristična zbog oslabljenih potreba za materijalnošću. Prirodni materijali, kamen, cigla i drvo, dopuštaju vidu da prodre ispod površine materijala i kao takvi imaju mogućnost izražavanja sopstvene vremešnosti i istorije.

Simplifikovanim prikazom shvatanja lepote i karaktera vere kao konstitucije ličnosti, u predloženom arhitektonskom rešenju se primenjuje navedeni osnov materijalizacije kao prikaz koncepta početne ideje. Formom se naglašava strogost i značaj objekta u kome se vernik ili posetilac nalazi, te pročišćenjem od suvišnih sadržaja utiče na osećaj religioznosti i kontemplacije.

Korišćenjem navedenih principa pri projektovanju se doprinosi iskonskom povezivanju sa prirodom čoveka i osećaja prijatnosti u smislu iskustveno poznatih elemenata. Nasuprot tome prefabrikovani materijali, staklena fasada objekata, uglačani metali i plastične mase, imaju tendenciju da prezentuju tvrdu podlogu gde upotrebljeni materijali ne naglašavaju godište, ili istoričnost koji su deo prostora. Ovakvi objekti sa sobom ne nose dimenziju vremena, i mentalno ne naglašavaju proces starenja objekata.

BIOGRAFIJE

d.a. Katarina Lončarević

Rođena 19. februara 1978. u Kragujevcu. Diplomirala na Faklutetu primenjenih umetnosti 2002. godine, odsek: Unutrašnja arhitektura - Univerzitet umetnosti u Beogradu, gde od 2014. godine pohađa doktorske umetničke studije na Odseku za primenjenu umetnost i dizajn. 2007. godine na Ekonomskom fakultetu/HEC Pariz/Univerzitet u Beogradu stiče zvanje executive master/magistar ekonomskih nauka - poslovno upravljanje.Od 2006. godine je zaposlena na FILUM-u isprva kao asistent, zatim kao docent od 2008. godine.

d.a. Jelena Ruvidić

Rođena 25. marta 1975. u Valjevu. Diplomirala na Faklutetu primenjenih umetnosti 2000. godine, odsek: Unutrašnja arhitektura - Univerzitet umetnosti u Beogradu, gde od 2014. godine pohađa doktorske umetničke studije na Odseku za primenjenu umetnost i dizajn. 


STUDENTSKI KULTURNI CENTAR SAJT, FB PROFIL/STRANATVITER 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - UKINUTE EMISIJE

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar