Sreda 27. jul, 21:00 Kutija šibica Projekcija filma – Puki svedok, Pol Polanski
Dokumentarni film "Puki svedok" bavi se albanskim terorom nad manjinskim stanovništvom na Kosovu, uz prećutnu saglasnost i nemešanje NATO trupa, i prati iskustva i svedočanstva Pola Polanskog, koji je među kosovskim Romima proveo više od 16 godina. Pol Polanski je američki pisac i pesnik, savetnik UNHCR-a za pitanje Roma na Kosovu, i dobitnik Vajmarske nagrade za ljudska prava. Autor ovog filma je nezavisni novinar Milenko Srećković. Svoj filmski prvenac Srećković je, dobro poznat širim levičarskim krugovima kao osnivač Pokreta za slobodu, organizator brojnih protesta protiv privatizacije, i kolumnista „Politike”, snimio sa Polom Polanskim.
Polanski, koji je kao savetnik UNHCR-a za pitanje Roma živeo u njihovim kampovima u Obiliću i kasnije u južnom delu Kosovske Mitrovice, govori o albanskim zločinima i napadima na romske kampove, kao i upornom odbijanju NATO trupa da zaštite ma koju nealbansku etničku grupu. Za rad na Kosovu, Polanskog je nominovao 2004. nemački nobelovac Ginter Gras za Vajmarsku nagradu za ljudska prava, koju je iste godine i dobio, ali sam je vrlo skeptičan prema brojnim „borcima” za ljudska prava koji otvoreno ignorišu zločine nad pripadnicima „nepodobnih” manjina. Sjedinjene Države, u kojima je rođen, napustio je 1964, ne želeći da učestvuje u ratu u Vijetnamu. Bavio se i istorijskim proučavanjem radnih logora za Rome u Češkoj, koje su u Drugom svetskom ratu nacisti samo preuzeli i nastavili da ih koriste za svoje potrebe. Polanski je u celini zgrožen nezainteresovanošću KFOR-a i UN-a da se angažuju u zaštiti kosovskih etničkih manjina od organizovanog albanskog terora. Po njegovoj proceni, broj Roma koji žive na Kosovu sveden je sa nekih 150 hiljada pre 1999. na sadašnjih 20 hiljada. Budući da je ugledni i prevođeni pesnik, njegova svedočanstva o zločinima na Kosovu zabeležena su i u njegovoj poeziji, koju takođe imamo prilike da čujemo u filmu.
Četvrtak 28. jul, 21:00 Letnja scena SKC Koncert: Trio Sveti
Zahvaljujući Ambasadi SAD-a i u saradnji sa Američkim kutkom u Kragujevcu, na letnjoj sceni SKC-a Kragujevac nastupiće Trio Sveti, koji čine Marko Đorđević (bubnjevi), Vasil Hadžimanov (klavijature), Branko Trijić (gitara). Radionica koju će voditi Marko Đorđević biće održana istog dana u Američkom kutku, a koncert na letnjoj sceni Studentskog kulturnog centra počinje u 21 čas.
Markov projekat „Sveti” postoji već više od jedne decenije. Može se opisati kao kombinacija džez muzike sa motivima Balkana, sa tragom zapadnjačkog uticaja po uzoru na Coltrane-a, Zawinul-a, Zappa-u i The Police. Phil Di Pietro (All About Jazz) je rekao: „SVETI je grupa divovskih muzičara.”
„Svojom ispovednom lirikom ili malim životnim dnevnikom, Peneva se zvukovno stapa u duševni šapat; vetra, Sunca i vode gde intenzivnom magijom uspeva zarobiti naš trenutak, dozvoljavajući nam postepeno uplovljavanje u njene emotivne dubine i svetove.
Svaka Iskrina poetska minijatura čini svet za sebe. U određenim okolnostima može odvojeno disati, živeti, finkcionisati, ali ujedno njena pesma čini snažnu, čvrstu kompaktnu celinu pesničke zbirke Negde između.
Samo istinskim čistim umom i srcem pronaći ćemo u ovom poetskom dnevniku utočište ljubavi. Ovo je dnevnik života i jedne ljubavi, o ljubavi. Tu je simbol života i pesničkog postojanja Sunce. Sunce je zaštitni simbol njenog univerzuma, ono je dah njenog postojanja i nadahnuća.
Sudbonosna snaga Iskrine poezije je sposobnost da stvaralačkim umećem preslika emotivno stanje duše i udahne joj život, a čitaoce da podstakne na dublje razmišljanje i pronalaženja samog bitka istine ljubavi i života. Jer male stvari čine život, to nam pesnikinja niže kroz stihove pokušavajući da nam približi vrtloge emocija kroz reč.ˮ
Valerio Orlić
O autoru
Iskra Peneva je rođena 25. juna 1980. godine u Beogradu, gde i radi. Diplomirala je na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Poetične misli objavljuje u dnevnim listovima i književnim časopisima u zemlji i inostranstvu.
Prevođena je na engleski, makedonski, bugarski, albanski, ruski, švedski, islandski, korejski, ukrajinski, vlaški, poljski, slovenački.
Objavljene zbirke poezije: Kutija sa devet strana (2002), Vatra i leptir (2004), Putevi posle (2006, koautorska knjiga poezije)
Dobitnica je više nagrada i priznanja. Saradnik je časopisa Makedonska videlina. Prevodi sa makedonskog na srpski i obratno. Član je udruženja književnika Srbije.
* * *
Sreda 20. jul, 19:00 Kutija šibica Književno veče: Ne veruj rečima, Jelena Milenković Mladenović
Kada se nakon previše rakije Zevs ponovo našao među ljudima, umesto na Olimp aterirao je na Dorćol. Potpomognut savetima svoje vanvremenske družine, sastavljene od različitih i skoro nespojivih istorijskih, mitskih i stvarnih likova, pokušao je da za dvadeset dana promeni životne kurseve jedne kurve, jednog studenta, jednog starca i jedne supruge. Da li je u tome uspeo grčki bog ili oni sami? Da li su uopšte uspeli? Filozofija društva u raspadu sa (ne)realnim mogućnostima da se održi, roman pokušava da dopre do suštine razloga propadanja ličnosti i porodice u modernom načinu borbe za opstanak. Narator filozofira, Zevs se čudi a glavni likovi se lome, strahuju, tonu i oslobađaju se. Prstohvat satire, prstohvat surove realnosti, prstohvat metafore: to bi bili začini kojima se zakuvala ova knjiga. Ako ništa drugo, ostavlja nekakvu aromu u mislima, nakon konzumiranja. I na kraju, kraj je srećan. A Zevs još srećniji jer nije Čovek.
O autoru:
Jelena Milenković Mladenović, rođena 1974. godine u Beogradu, po zanimanju spec. inž. elektrotehnike i računarstva. Zaposlena u Službi za informacione tehnologije Ustanove Studentski centar Beograd. Majka dva sina, udata. Godine 1996. objavila knjigu poezije u izdanju Saveza književnika Jugoslavije. Prvo prozno delo, roman "Ne veruj rečima" objavljen je 2015. godine.
Petak 22. jul, 19:00 Kutija šibica Ciklus Politički film, projekcija sa diskusijom – Krvava nedelja
Krvava nedelja, Irska, 2002, 105 min režija: Paul Greengras igraju: James Nesbitt, Tim Pigott-Smith, Nicholas Farrel
jezik: engleski titl: srpski predstavlja: Tadej Kurepa
Krvava nedelja, poznata i kao masakr u Bogsajdu, je incident koji se odigrao 30. januara 1972. godine u naselju Bogsajd u Deriju, drugom po veličini gradu Severne Irske. Asocijacija za ljudska prava je organizovala marš protiv "zatvaranja ljudi bez sudskog naloga i suđenja" koje je britanska administracija uvela godinu dana ranije. Britanski vojnici su otvorili vatru na protestni marš i ranili 26 nenaoružanih civila od kojih je 13 bilo na mestu mrtvo ili umrlo ubrzo po ranjavanju. Ovo je za posledicu imalo porast uticaja i veliko omasovljenje IRA-e. Krvava nedelja je jedan od najznačajnijih događaja tokom previranja u Severnoj Irskoj.
Barka Dilo je originalan i redak sastav na domaćoj muzičkoj sceni, koji sa sobom nosi istinsku kabaretsku atmosferu kojom pleni. Brojni su nastupi širom Srbije, ali i dalje, po Evropi. Oko 200 koncerata u šest evropskih zemalja dovoljno govore o sviračkom iskustvu i otvorenosti ovog mladog sastava.
Svoju inspiraciju traži u francuskoj šansoni, pridaje veliki značaj rečima (na francuskom, srpskom, engleskom) i traženju poletnih ili melanholičnih melodija. Neodoljivi prizvuk Francuske, brzi balkanski ritmovi i energija benda uvlače publiku u svet Barke Dilo: svet putovanja, poznatih i nepoznatih lica, evropskih gradova, mora, dokova, lutalica, zadimljenih bistroa.
MUZIČARI:
Milan Đorđević Cancur - gitara, prateći vokal
Nikola Dum Dum Radić - vokal, udaraljke
Nenad Šone Dražić - harmonika
Nenad Joli Đorđević - bubnjevi
Uroš Urke Vlajković - kontrabas
Milica Mici Đerić - violina
Traje:
Izložba "Ispod vode - iznad vode / Ljudska figura u pokretu", Milica Jakšić - Kontakt Galerija
Izložba "Transformacije tradicionalno-moderno", Katarina Lončarević, Jelena Ruvidić - Galerija SKC
* * *
Petak 15. jul Kutija šibica u 19:00 Ciklus Politički film, projekcija sa diskusijom – Wasted youth (Grčka, 2011, 122 min)
režija: Arguris Papadimitropoulos, Jan Vogel igraju: Haris Markou, Ieronumos Kaletsanos, Arthouros Kiviliov
jezik: grčki titl: srpski predstavlja: Tadej Kurepa
Film je inspirisan istinitim događajem, incidentom iz decembra 2008. kada je u Atini policajac ubio petnaestogodišnjeg tinejdžera Aleksandrosa Grigopulusa sa nekoliko hitaca u grudi. Ovo je bio povod za ogromnu erupciju narodnog nezadovoljstva i nerede koji su trajali nekoliko nedelja, proširili se iz Atine u mnoge druge gradove i označili početak društvenih previranja u toj zemlji koja i dalje traju.
Dve paralelne priče razvijaju se u toku jednog dana na ulicama Atine, prestonice Grčke, koja je duboko potrešena svetskom ekonomskom krizom i ekonomskim kolapsom zemlje, što se oseća na svakom koraku, u svakom razgovoru.
Haris je tinejdžer koji bleji sa društvom na ulicama, vozi skejt, ide na žurke, pije i juri devojke, i sve to mu je naravno draže nego da nađe posao preko leta. Vasilis je sredovečni policajac koji je frustriran svetom u kome živi, ne uspeva da obezbedi dodatni izvor prihoda za svoju porodicu, otuđen je od žene, ima veoma lošu komunikaciju sa ćerkom, na poslu ga šef tera da radi tri noćne smene za redom... Od početka nam je jasno da će se ove dve priče u nekom trenutku ukrstiti i da to neće izaći na dobro.
Ovo nije priča o jednoj protraćenoj mladosti, ovo je priča o protraćenim mladostima – Harisa, njegove devojke, njegovog oca, njegovih prijatelja, Vasilisa, njegove žene i ćerke, njegove majke, njegovih kolega. O protraćenim mladostima i životima miliona ljudi ne samo u Grčkoj već širom sveta, o ogromnoj većini koja provodi život u grču od neizvesne sutrašnjice, o ljudima koji nisu imali nikakvu šansu u društvu koje se predstavlja kao „društvo mogućnostiˮ.
Ulaz je besplatan!
12. jul - 15. avgust IZLOŽBA ’TRANSFORMACIJE, TRADICIONALNO-MODERNO’
Izložba "Ispod vode ‒ iznad vode / Ljudska figura u pokretu", Milica Jakšić
Izložba "Ispod vode - iznad vode / Ljudska figura u pokretu", autorke Milice Jakšić biće otvorena u Kontakt galeriji SKC u utorak 5. jula u 20 časova. Publika će izložbu moći da pogleda do 29. jula.
Voda simbolizuje život ‒ njegovu iluziju, protok, nestalnost. U prirodu čoveka je usađena težnja za napretkom, da se bude uvek bolji i brži. Ta borba sa vodom stoga je impresivna. Činjenica da su ljudska tela pri plivanju delimično u vodi, a delimično iznad nje (spoj tela i vode), osim mogućnosti umetničkog prikaza raznovrsnih ljudskih pokreta, omogućava i svojevrsni fenomen duple reakcije posmatarača gde svaki prikazani pokret iznad vode rezultira i zamišljenim pokretom ispod vode, odnosno odrazom na vodi.
Postavljene skulpture su, osim u međusobnoj, i u interakciji sa publikom i predstavljaju emocije posmatrača izražene kroz pokret pojedinačne skulpture, tj. pokret koji je posledica emocije i očekivanja posmatrača. Koliko su skulpture posmatrača zarobljene ispod vode (površine), toliko su i konkretne emocije posmatrača zarobljene ispod „voajerskog” izraza lica, ali istovremeno nagoveštene kako plivačkim pokretima iznad površine, tako i bojom nanetom na skulpturu. Koliko je pokret izraz emocija, toliko su i emocije uslovljene pokretom.
Milica Jakšić, (1975) Stara Pazova, diplomirala je keramiku na FPU u Beogradu, Na istom smeru završila je i master studije. Samostalno je izlagala u Staroj Pazovi i Smederevskoj Palanci. Izlagala je na grupnim izložbama u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Portugaliji. Učesnica je Međunarodnih likovnih kolonija u Kikindi, Zlakusi, Krčedinu i Temišvaru. Nagrađena j e 2014. godine Diplomom ULUPDS-a za seriju radova Ispod vode ‒ iznad vode.
Komentara: 0