Sport klub: Gocin put kojim se ređe ide

Ona je koraÄala putem kojim se reÄ‘e ide. Hitro, poletno, posveÄ‡eno, borbeno. Stazom do zvezda, gde stanuju legende. Ostavila neizbrisiv trag, kojim Ä‡e da hodaju neki novi klinci, ulicom sa njenim imenom... Gordana BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡ (1974- 2009), legendarna košarkašica Crvene zvezde, reprezentacije Jugoslavije i brojnih, najboljih evropskih klubova.

Tragom vesti da je opština Herceg Novi dobila saglasnost od Vlade Crne Gore za davanje naziva ulici, po imenu istaknute liÄnosti – košarkašice Gordane BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡, pre isteka zakonskog roka (pre navršavanja 20 godina od smrti) moÅ¾e se doÄ‡i do jednog zakljuÄka… Bila je toliko talentovana, sposobna i hrabra da je u mnogim vaÅ¾nim Å¾ivotnim stvarima stizala do cilja pre roka. Ali, naÅ¾alost, prerano je završila i Å¾ivotni put…

Pre vremena i preko reda je postala vanserijska igraÄica, sasvim zasluÅ¾eno i logiÄno. Prvi put je stala meÄ‘u obruÄe sa svega sedam godina, a veÄ‡ sa 16 je bila prvotimka Crvene zvezde, da bi sa 25 zapoÄela inostranu karijeru. Igrala je u elitnim evropskim timovima do 33. godine, ali i stigla da stekne diplomu na Višoj trenerskoj školi. Uvek Å¾eljna novih uspeha, izazova, nije Äasila Äasa, u letu i naletu je osvajala trofeje, nizala pobede, sportske i Å¾ivotne…

Igrom sluÄaja, jedan drugi znameniti Å¾itelj Herceg Novog, Zuko DÅ¾umhur, knjiÅ¾evnik, slikar i putopisac, u decembru prošle godine dobio je spomen ploÄu u ovom lepom primorskom gradu. Poznata je njegova filozofska i sarkastiÄna misao: ‘Bog je Äoveku izbrojao taÄno odreÄ‘en broj koraka, a on trÄi da ih što pre potroši.’

A Goca je hitala kroz Å¾ivot puna planova, elana, ljubavi i optimizma, nije znala da joj je surova sudbina namenila tako malo koraka i vremena… Njeno veliko sportsko srce je iznenada prestalo da kuca, kada je imala svega 35 godina i kada se posle blistave sportske karijere radovala porodiÄnom Å¾ivotu, sinu Vuku i suprugu Zoranu i buduÄ‡em trenerskom poslu.

Zato Å¾enska košarka, srpska, regionalna i evropska, nesmanjenom jaÄinom tuguje i posle 11 godina i pet meseci od Gocinog iznenadnog odlaska. I kako vreme odmiÄe, tako svi postaju sve više svesni njene veliÄine i znaÄaja njenih dostignuÄ‡a, teško dostiÅ¾nih.

Njen lik i delo ostaju za primer i za seÄ‡anje, a na tom planu se posebno trudi Ana JokoviÄ‡, potpredsednica KSS, zaduÅ¾ena za Å¾ensku košarku, koja je organizovala brojne akcije da se saÄuva uspomena na Gocu.

„Rasla sam i stasavala uz Zvezdine igraÄke i ljudske veliÄine poput Goce BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡, Lare MandiÄ‡, Mensure HadÅ¾iÄ‡, Daliborke VilipiÄ‡ i ostalih, bile se moji uzori u svemu. To je za mene bila neprocenjiva škola, mnogo sam nauÄila od njih. Goca je bila posebna po mnogo Äemu, sjajna igraÄica, veliki borac, divna osoba i drugarica, uvek pouzdana i spremna u svemu da pomogne. Divila sam se njenom ponašanju i odnosu prema treninzima i utakmicama, bila je vrhunski profesionalac, maksimalno posveÄ‡ena košarci“, istiÄe Ana JokoviÄ‡ za Sport Klub.

SeÄ‡anje:#NDD pre 8 godina, u svojoj 36-oj godini, preminula Gordana BogojeviÄ‡, udata KovaÄeviÄ‡. ðŸ˜¢ Košarkašica posebnog talenta i lucidnosti, odigrala 105 utakmica u dresu reprezentacije... pic.twitter.com/pYCE67SpXj
— MijailoviÄ‡ S. (@slaxkg) December 5, 2017

Potpredsednica KSS je imala znaÄajan doprinos i u donošenju odluke crnogorskih vlasti da ulica u Herceg Novom ponese ima Gordane BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡.

„Poslali smo dopis KSS, sa obrazloÅ¾enjem kakve zasluge ima Goca i zašto zasluÅ¾uje da ulica u Herceg Novom nosi njeno ime, ali cela inicijativa je pokrenuta u Crnoj Gori od strane nadleÅ¾nih i naravno, porodice, pre svega, od supruga Zorana. A KSS je to, naravno, svesrdno i zvaniÄno podrÅ¾ao. I u Srbiji, gde je roÄ‘ena, minulih godina je dobila posthumne poÄasti, a uskoro pokreÄ‡emo u Kragujevcu jedan lep projekat u znak seÄ‡anja na Gocu, o kojem Ä‡emo javnost blagovremeno obavestiti. Na našu veliku Å¾alost, Goce nema, ali priÄa o njoj mora da Å¾ivi“, dodala je JokoviÄ‡eva.

^{ARHIVA PPNS: ULICA GORDANE BOGOJEVIÄ† KOVAÄŒEVIÄ† USKORO U HERCEG NOVOM}

Gordana BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡ je roÄ‘ena 20. maja 1974. godine u Kragujevcu. Sa sedam godina je napravila prve košarkaške korake u klubu MedvešÄak Zagreb, a po povratku u rodni grad trenirala je u RadniÄkom. Njen vanserijski talenat nije mogao da ostane neprimeÄ‡en i sa 16 godina je na poziv trenera Zorana KovaÄiÄ‡a ÄŒivije prešla u Crvenu zvezdu.

Istovremeno je zaigrala i za kadetsku reprezentaciju Jugoslavije, sa kojom je 1990. godine osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Portugaliji.

U klubu sa Malog Kalemegdana je provela šest sezona i osvojila srca mnogih ljubitelja Å¾enske košarke, a posebno poklonika crveno-belih. Svi su prepoznali njen predan rad, upornost, poÅ¾rtvovanost, nesebiÄnost i veštinu na terenu. I vitešku borbenost, koja je bila u potpunoj suprotnosti sa njenim deÄjim, blagim i ljupkim likom. Sa Zvezdom je osvojila Äetiri šampionske titule i tri nacionalna kupa. Kao kapiten je 1994. godine proglašena za najbolju sportistkinju SD Crvena zvezda.

Å½KK Crvena zvezda 1991, Gordana BogojeviÄ‡, AnÄ‘elija Arbutina
^{Foto: KSS/Nebojša ParaušiÄ‡}

Tih zvezdanih dana u Zvezdi sa setom i ljubavlju se seÄ‡a i Daliborka VilipiÄ‡, centar tadašnje ekipe Crvene zvezde i Gordanina saigraÄica i u reprezentaciji.

„Provele smo zajedno dve divne sezone u Crvenoj zvezdi, prve godine smo osvojile domaÄ‡i kup, a druge, drÅ¾avnu titulu u Äuvenom finalu sa Hemofarmom. I generacijski smo se poklopile, Goca, Lara MandiÄ‡ i ja smo bile nerazdvojne i na terenu i van njega. Igrale smo u Zvezdi, u reprezentaciji, na SP u Kini 2002. godine, pa na EP 2003. godine. Mnogo toga smo prošle zajedno i uverila sam se u njene kvalitete. Bila je sjajna, profesionalac od glave do pete i predivna kao Äovek. Njen karakter se video na terenu. Posle zajedniÄkog igranja sretale smo se po Evropi na utakmicama Evrolige i radovale se svakom susretu„, priÄa za Sport Klub, Daliborka Dada VilipiÄ‡, koja sada sa velikim uspehom radi kao trener u Košarkaškoj Akademiji u PeÄuju.

Veoma emotivan momenat je Dadin i Gocin poslednji susret, svega nekoliko meseci pre Gocine smrti.

„Krajem leta 2009. godine spremala sam se da nastavim karijeru na Kipru i došla sam u Igalo na oporavak i pripreme kod poznatog fizioterapeuta Minje Buluta i naravno, javila sam se Goci da se vidimo. Došla je odmah, divno raspoloÅ¾ena, dovela je preslatkog sinÄiÄ‡a Vuka, koji je tad imao dve godine. Iz nje je zraÄila sreÄ‡a, dugo smo priÄale, evocirale uspomene. Delovala je zadovoljno i ispunjeno, ko bi pomislio da Ä‡e za dva meseca da nas napusti. Zaista, tuÅ¾no i pretuÅ¾no… Eto, kad bolje razmislim, moÅ¾da sam ja i poslednja iz te naše generacije, koja se videla sa njom“, sa uzdahom dodaje Daliborka VilipiÄ‡.

Posle igranja u Crvenoj zvezdi Gordana je sa okosnicom prvog tima crveno-belih prešla u panÄevaÄki klub Profi D i osvojila nacionalno prvenstvo i kup. A posle godinu dana provedenih u PanÄevu, odluÄuje se za prelazak u vršaÄki Hemofarm, sa kojim je osvojila niz šampionskih titula i Kupova.

Internacionalnu klupsku karijeru je zapoÄela 1999. godine, kada je postala prvotimka ekipe Brno, šampiona ÄŒeške. Sa Brnom je 2000. godine prigrlila titulu prvaka drÅ¾ave i izborila plasman na fajnal-for Evrolige. Naredne sezone se iz ÄŒeške preselila u Italiju, obukla dres renomiranog kluba, Koma, 2000. godine. Posle takmiÄarske godine na Apeninima odlazi u redove slovaÄkog RuÅ¾omberka, višestrukog evropskog i drÅ¾avnog prvaka. Sa ovim timom je uspela da se plasira na još jedan F4 Evrolige i 2002. godine osvoji drÅ¾avno prvenstvo i kup.

Zatim, prelazi u tim maÄ‘arskog šampiona Šoprona, Äije boje je branila tri sezone u Evroligi i maÄ‘arskom prvenstvu. Posle toga, 2005. godine igraÄku karijeru nastavlja u poljskom prvaku, Gdinji, sa kojom je takoÄ‘e igrala u Evroligi i u nacionalnom prvenstvu. Potom je bila Älanica šampiona Italije i Španije, ekipa Skia i Valensije.

U to vreme je bila jedina igraÄica u Evropi koja je u kontinuitetu odigrala 10 godina u Evroligi, najjaÄem evropskom takmiÄenju. I to kao Älanica sedam vrhunskih evropskih klubova iz šest razliÄitih drÅ¾ava. To je najbolji pokazatelj da je bila jedna od najboljih i najuspešnijih evropskih igraÄica, jer retko ko je imao privilegiju da igra Äitavu deceniju u Evroligi u društvu najkvalitetnijih svetskih košarkašica.

^{Foto: Ilija IviÄ‡, Gordana BogojeviÄ‡ (KSS/Nebojša ParaušiÄ‡)}

I još jedan detalj u prilog neverovatnog Gocinog kvaliteta i talenta. Inostrani angaÅ¾man su uvek lakše nalazile visoke igraÄice, a bekovi su tek poÄeli da se prodaju devedesetih godina i to samo oni vrhunski. I taj podatak dovoljno govori kakva je igraÄica bila Gordana BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡.

U isto vreme bila je standardna reprezentativka Jugoslavije, tokom 13 godina je prošla sve nacionalne selekcije. Ostala su upamÄ‡ena njena uÄešÄ‡a na SP u Kini 2002. i na EP u GrÄkoj 2003. godine, ali i Å¾al zbog propuštene šanse za osvajanjem odliÄja na tok kontinentalnoj smotri, odrÅ¾anoj u Pirgosu i u Patri. Nacionalni tim SR Jugoslavije po imenima fantastiÄnih igraÄica vaÅ¾io je za drim-tm (Gordana BogojeviÄ‡, Biljana StankoviÄ‡, Ana JokoviÄ‡, Gordana Grubin, Slobodanka TuviÄ‡, Lara MandiÄ‡, Hajdana RadunoviÄ‡, Ljubica DrljaÄa, Daliborka VilipiÄ‡, Milka Bjelica, Ivana MatoviÄ‡, Katarina ManiÄ‡), ali sreÄ‡a mu nije bila naklonjena.

Kako god, medalje nisu uvek nuÅ¾no odraz kvaliteta i pored (nezasluÅ¾enog) posrtanja jugoslovenskog nacionalnog tima, Gordana BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡ je iz sezone u sezonu dobijala sve bolje i jaÄe ponude najkvalitetnijih klubova Starog kontinenta, što svedoÄi koliko je bila cenjena na košarkaškoj planeti.

Svi su znali da Ä‡e dovoÄ‘enjem Goce u tim dobiti pouzdanog i poÅ¾rtvovanog borca, igraÄicu lake i precizne ruke, mudrog i nesebiÄnog kreatora igre i sjajnu liÄnost za harmoniju kolektiva.

Zbog svega toga, Gocina ulica u Herceg Novom imaÄ‡e jasan putokaz. Kako se postaje profesionalac, as i nadasve, Äovek. Neka ta ulica bude jednosmerna, ili dvosmerna, svejedno, pokazivaÄ‡e pravi pravac.

BiÄ‡e to glavna ulica u srcima svih, koji su voleli i poštovali Gordanu BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡.

Više od deceniju u A reprezentaciji

Kao vrhunska i prekaljena evroligaška igraÄica dostojno je reprezentovala svoju zemlju i nacionalnu košarkašku organizaciju na najveÄ‡im takmiÄenjima. Reprezentativna karijera Gordane BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡ poÄela je u kadetskoj selekciji Jugoslavije, sa kojom je 1990. godine osvojila srebrnu medalju na EP u Portugaliji, a potom se okitila i bronzom na juniorskoj Balkanijadi.

Posle toga je dobila poziv selektora seniorske reprezentacije, koja uprkos visokom kvalitetu, teških, kasnih devedesetih godina nije uspela da osvoji medalju na velikim takmiÄenjima.

Gordana je kao najmlaÄ‘i Älan seniorske reprezentacije bila na pripremama nacionalnog tima 1992. godine, kada je stigla vest da jugoslovenska selekcija zbog sankcija ne moÅ¾e da uÄestvuje na Olimpijskim Igrama u Barseloni. Ostao je Å¾al što nije ostvarila san da uÄestvuje na najveÄ‡oj planetarnoj sportskoj smotri, ali pamte se njena uÄešÄ‡a na SP u Kini 2002. i na EP u GrÄkoj 2003. godine. Od reprezentacije se oprostila 2003. godine, posle 13 godina reprezentativnog staÅ¾a u svim selekcijama, od Äega je, sa manjim pauzama, 11 provela u seniorskoj.

Odlazak posle blistave karijere

Gordana BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡ je roÄ‘ena u Kragujevcu 20. maja 1974. godine. PoÄela je kao sedmogodišnje dete sa bavljenjem košarkom u zagrebaÄkom MedvešÄaku, zatim je igrala u kragujevaÄkom RadniÄkom, Crvenoj zvezdi, panÄevaÄkom Profi D, vršaÄkom Hemofarmu.

Bila je Älanica sedam najboljih evropskih ekipa, Äeškog Brna, italijanskog Koma, slovaÄkog RuÅ¾emberoka, maÄ‘arskog Šoprona, Äeške Gdinje, italijanskog Skia i španske Valensije. Blistavu igraÄku karijeru okonÄala je 2007. godine i završila studije na Višoj trenerskoj školi.

Preminula je 5. decembra 2009. godine od posledica srÄanog udara, u 36. godini. Iza sebe je ostavila supruga Zorana, tada dvogodišnjeg sina Vuka, majku Leposavu, oca Zorana, sestru Vesnu i brojne roÄ‘ake i prijatelje.

Sahranjena je na gradskom groblju Savina u Herceg Novom.

Posthumna priznanja i seÄ‡anja

Godinu dana posle Gordanine smrti KSS je ustanovio „Memorijal Gordane BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡“, koji je svake godine odrÅ¾avan u jednom od gradova u Srbiji, u Äijem klubu je igrala. Tako je prvi Memorijal igran 21. decembra 2010. u Vršcu, a narednih godina u Beogradu i Kragujevcu…

Sportska dvorana u Kragujevcu, ranije poznata pod nazivom „Park“, dobila je 2012. godine ime „Gordana Goca BogojeviÄ‡“, a na ulazu je otkrivena spomen ploÄa u njenu Äast.

NaÅ¾alost, neki nesmotreni mediji ovu halu ponekad nazovu starim imenom, kao što je nedavno bio sluÄaj prilikom vakcinisanja stanovništva protiv koronavirusa u tom prostoru. Tada je javno protestovala proslavljena kragujevaÄka košarkašica, Vesna DespotoviÄ‡, vlasnica olimpijske bronze iz Moskve 1980. godine, koja je uz potpredsednicu KSS, Anu JokoviÄ‡, bila jedan od pokretaÄa odavanja te poÄasti prerano preminuloj košarkašici.

„Srce me zaboli svaki put kada Äujem hala „Park“. Verovala sam da Ä‡emo saÄuvati seÄ‡anje na našu Gocu ako jedan sportski objekat nosi ime po njoj, ali ljudi svakodnevno tu halu pogrešno zovu, što je uvredljivo za celu sportsku zajednicu, a prvenstveno za Gocinu porodicu“, izjavila je DespotoviÄ‡.

MVP igraÄica Å½enske košarkaške lige Srbije ubuduÄ‡e dobija priznanje koje nosi ime "Gordana BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡"https://t.co/MSOwHNY2tK pic.twitter.com/qFEa5UV1GI
— Košarkaški savez SRB (@KSSrbije) January 13, 2017

Od takmiÄarske sezone 2016/2017. priznanje najkorisnije igraÄice Prve Å¾enske lige Srbije (MVP) nosi naziv „Gordana BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡“.

Nedavno je stigla vest da Ä‡e i ulica u Herceg Novom da dobije Gocino ime, a Ana JokoviÄ‡ je najavila da Ä‡e uskoro u Kragujevcu biti upriliÄen još jedan vid seÄ‡anja na legendarnu Gordanu BogojeviÄ‡ KovaÄeviÄ‡.

Nina SpasojeviÄ‡ RadojeviÄ‡
Izvor: Sport klub, 30. 4. 2021.

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020