Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Korona

08.07.2020

Ćale, ovo je za tebe!

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/internacionalni-festival-kamerne-muzike-convivium-musicum-kragujevac-2020.html

Petar Đurić - FB profil

30. mart 2020.

Фотографија корисника Petar Djuric

Фотографија корисника Petar Djuric

13. april 2020.

Фотографија корисника Petar Djuric


Фотографија корисника Petar Djuric

Slikar Ljubiša Đurić preminuo od posledica koronavirusa


Beta, 14. 4. 2020.

Poznati slikar i umetnik Ljubiša Đurić umro je u Beogradu od posledica koronavirusa, objavila je njegova porodica.

Đurić je poslednjih godina živeo i radio u Beogradu i Parizu, bio je član ULUS-a, SULUJ-a i udruženja francuskih umetnika "La maison des artistes", i ostavio trag na srpskoj i evropskoj umetničkoj sceni.

Za svoje bogato umetničko stvaralaštvo ostvojio je mnogobrojne nagrade i priznanja, među kojima nagradu "Cvijeta Zuzorić", Nagradu grada Beograda, prvu nagradu Cetinjskog salona i druge.

Ljubiša Đurić bio je osnivač jedinog simpozijuma za dizajn nakita u Srbiji "MajdanArt", a kao glavni dizajner nakita u "Zlatari Majdanpek" radio je više od 30 godina i dizajnirao više od 200 kolekcija nakita.

Đurić je rođen 1949. u Majdanpeku, završio je Višu pedagošku školu u Beogradu, a zatim diplomirao i magistrirao u klasi profesora Dragana Lubarde na Akademiji likovih umetnosti u Beogradu 1985. godine. Studirao je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu.

Priredio je brojne samostalne i bio učesnik na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Poslednjih godina radio je na ciklusima pod nazivom "Rađanje".

Sećanje na Ljubišu Đurića (1949–2020)

Politika, 11. 6. 2020.

Humanista i umetnik, avangardan i svoj

Erudita, školovao se u Beogradu i Parizu, gde je i živeo, ali njegovo srce je pripadalo rodnom gradu Majdanpeku



Ljubiša Đurić (Foto: Porodična arhiva)

Podneblje Karpatskih planina iznedrilo je maestralnog umetnika sa rukama koje zrače kosmičku energiju. Humanista koji je snagom svoje moći i volje pomagao ljudima širom sveta, nesebično je slao svoju energiju, usmeravao i emitovao je i kroz zid. Bio je čovek „stena” da je hteo mogao je da „ruši” planine. Rastao je u zlatnoj dolini reke Pek, gde se vekovima ispiralo zlato i upijao nektar poljskog cveća. Kosmopolita nemirnog duha, šarmom i dobrotom osvajao je ljude. Erudita, školovao se u Beogradu i Parizu, gde je i živeo, ali njegovo srce je pripadalo rodnom gradu Majdanpeku. Pregalac i borac za ljudska prava i pravdu, a krivde je bilo svuda, on je prkosio snagom svoje eruptivne ličnosti i nosio pobede.

Nakon završene likovne akademije magistrirao je u Beogradu, u klasi prof. Dragana Lubarde na odseku za crtež. Bio je prvi stipendista „Titovog fonda”. Vrlo brzo dobija prvu nagradu za crtež iz „Fonda za mlade talente”, Moša Pijade, to je bila i otkupna nagrada grada Beograda. Nizali su se uspesi, a i priznanja širom Jugoslavije, koja su ga „odvela” u Pariz na studijsko usavršavanje (1982–1985). Dok je šetao Jelisejskim poljima i Monmartrom sa suprugom istoričarkom umetnosti, Gordanom Đurić, stigla mu je lepa vest, od crnogorskog kolege Luke Lagatora, da je dobio prvu nagradu na Salonu umetnosti u Cetinju (1983).

I pored toga što su mu bila „otvorena vrata” Trijumfalne kapije, on se vraća rodnom gradu. Postao je glavni dizajner „Zlatare Majdanpek” i osnivač „Majdanarta” međunarodnog simpozijuma zlatarstva. Bio je dizajner zlatnog, srebrnog i unikatnog nakita. Uradio je više od 200 kolekcija za sajmove u Italiji, Francuskoj, Holandiji (Vičenca, Firenca, Milano, Pariz…) njegove kolekcije promovisale su se širom sveta. Bio je kulturni radnik i tvorac galerije „Sklonište slobodnog duha”. Pedagoški radnik i prvi profesor nakita u jedinoj školi za „Umetničke zanate” u Šapcu. Uvek inovativan učestvovao je na formiranju novih „Tehničkih škola za nakit” u Beogradu.

U likovnoj umetnosti dao je veliki doprinos ostavivši neizbrisiv trag, avangardan i samosvoj. Priredio je brojne samostalne izložbe i bio učesnik na mnogim kolektivnim u zemlji i inostranstvu. Njegova dela nalaze se u mnogim javnim i privatnim kolekcijama. Bio je počasni član Ulusa, član Suluja i udruženja francuskih umetnika „La maison des artistes” Pariz. Njegov stvaralački opus je veliki i raznovrstan. Radio je razne vrste dizajna, pa i dizajn za parfeme unikatno oslikane u Parizu. Radio je reljefe, posebno kolekciju posvećenu Vuku Karadžiću u bakru i mesingu, zatim sakralne kolekcije za sasude i nakit u zlatu i srebru za Srpsku pravoslavnu crkvu. Rođeni vajar sa istančanim taktilnim osećajem, za materijal oduševljavao je svog profesora Koku Jankovića. Radio je biste, mozaike, instalacije.

Izuzetno intrigantna vizuelno efektna, nadasve duhovita i istinita je instalacija pod nazivom „Crni paun uhvaćen u kricima laži”, nagrađena prvom nagradom na „Decembarskom salonu umetnosti”, Ulum 2007. godine. Bio je dobitnik mnogih priznanja u zemlji i inostranstvu, ali je uvek govorio da mu je najdraža prva nagrada za crtež na „Prolećnom salonu umetnosti” u Cvijeti Zuzorić u Beogradu. Bavio se multimedijalnom umetnošću.

Njegov poslednji umetnički projekat, ciklus „Rađanje” (2013–2020) gde dominira jaje, crno ili belo u kontenplaciji sa monumentalnim asanlaž kompozicijama u redi mejd stilu, obišao je svet i našu zemlju.

„Rađanje” je filozofska priča, kao provokacija i asocijacija na Maljevičev suprematizam. Crno i belo je konstanta provokativnog čina rađanja života i ideje o umetnosti, i uopšte. „Rađanje” poziva na različito tumačenje, od religioznog do filozofskog i svakodnevnog banalnog. On se oslanja na kolektivno iskustvo, na različite kulture prožete mitom o jajetu. Samo jaje je princip reda iz koga potiču sve razlike. Njegova ideja je, da sve sadrži seme suprotnosti, koje poredi sa jajetom, simbolom prostora u vremenu i središtu sveta. Sublimisanje te ideje je prisni odnos sa arhetipskim i nosi ciklični proces stvaranja, rađanja i ne može se zaustaviti. Đurić ideju rađanja naglašava stilizovano linijama i ne zatvara priču o krhkosti jajeta i života, već naprotiv otvara i domaštava radove. Koristi jedinstvene simetrične elemente kontrastnog naboja, i postiže intelektualni sklad. „Rađanje” služi da intrigira o aktuelnom trenutku u našoj kulturi i obrazovanju.

Svojim idejama gledao je samo u budućnost. Vizionar koji je snagom svog talenta osvajao galerije širom sveta, bio je čovek za 22. vek.

Odneo ga je kovid, nevidljivi dželat, pokosio smrtnom tišinom. Večna mu slava!

Gordana Margi, istoričar umetnosti


"Ćale, ovo je za tebe jer si umro, a nije bilo respiratora"

N1, 8. jul. 2020.

Reporterka televizije N1 zabeležila je ispred Skupštine Srbije potresnu ispovest Petra Đurića, sina poznatog majdanpečkog umetnika Ljubiše Đurića, koji je preminuo od korone. On je, odgovarajući na njeno pitanje zašto ne odustaje od protesta, rekao da je tu zbog oca koji je preminuo u Zemunskoj bolnici jer nije bilo respiratora.

Novinarka N1 Jelena Zorić anketirala je učesnike protesta ispred Skupštine Srbije, pitajući ih oko ponoći zašto ne odustaju od protesta, kada joj je prišao Đurić i u prenosu uživo odgovorio da je tu zbog oca koji je nedavno preminuo.

“Suzavac, bojeva municija, pendreci, sve protiv goloruke omladine. Ćale, ovo je zbog tebe, koji si umro a nije bilo respiratora, ćale, mnogo te volim. I za mog sina koji se rodio”, ispričao je mladić u dahu novinarki N1.

Na njeno pitanje od čega je umro njegov otac, mladić je odgovorio:

“Nije bilo respiratora, i dan danas nisam dobio testove da je umro od korone. Znači, nije bilo respiratora u Zemunskoj bolnici, a na sva usta su pričali da mi poklanjamo respiratore. Znam da bi bio ponosan na mene”, ispričao je mladić za N1.

Grafika: Covid19.rs


ARHIVA PPNS

DR GLIGIĆ: VIRUS SE PRENOSI KAPLJIČNO, ALI I VAZDUHOM - OŽIVLJAVA U NOSU, USTIMA ILI OČIMA (VIDEO, 29:34)


O KORONA VIRUSU, OTKRIVENOM 1965. GODINE - PROF DR. STEVAN BALJOŠEVIĆ I PROF. DR DRAGAN DELIĆ 


KAKO UBLAŽITI ANKSIOZNOST POVODOM KORONAVIRUSA

 

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020



STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar