Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Korona

29.03.2020

O korona virusu, otkrivenom 1965. godine - prof dr. Stevan Baljošević i prof. dr Dragan Delić

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Prof. dr Dragan Delić

- Ne verujem u holivudske produkcije, priče ludog naučnika.

Priroda je jedna velika laboratorija. U prirodi se dešavaju neke stvari koje mi znamo i koje mi ne znamo. Mikroorganizmi su brojni, raznovrsni, otporni i prilagodljivi. To je protivnik koga što više poznajem sve više respektujem. Oni se prilagode, kao što mi hoćemo da se prilagodimo novonastalnoj situaciji. I oni pokušavaju da prežive.

Na sreću, većina njih je potpuno nezainteresovana za nas u ovom trenutku. Veliki broj mikroorganizama pomaže nam, recimo organima za varenje, stvaraju vitamin K, učestvuju u digestiji, varenju. Mali procenat, od hiljadu mikroorganizama jedan je patogen za čoveka.

Nemoj da činimo neke stvari koje će pomoći tim mikroorganizmima da postanu patogeniji.

ZDRAVLJE TV - O KORONA VIRUSU, 28. 2. 2020.



- Taj virus je nama poznat, nije to nešto nepoznato - 1965. godine je otkriven. Mi znamo da on daje infekcije gornjih disajnih puteva. To su infekcije koje su dobroćudne, samoograničavajuće, dođu, traju i prođu - kao prehlada.

Međutim, nešto se desilo sa tim virusom, to je ono što je suština medicine, virusologije, mikrobiologije. Mikroorganizmi imaju osobinu da se menjaju. Nešto što je bilo dobroćudno može tokom vremena da postane maligno, preteško, da mu poraste virulencija. To je pokazao SARS 2020. godine, tada je bilo 2.000 inficiranih, 750 preminulih, skoro 10 odsto. Posle toga, 2013. godine dešava se druga stvar, to je MERS u Saudijskoj Arabiji, smrtost je išla preko 30 odsto. Virus je prešao sa slepih miševa, preko kamila na čoveka.

Sedamdeset odsto "naših" virusa su životinjskog porekla. Oni se menjaju, prave greške prilikom svoje replikacije, a da nemaju mehanizme da te greške isprave. Mi moramo da računamo da se ti mikroorganizmi menjaju, tim promenama on može izgubiti na virulenciji ili pak dobiti. Ovde korona virus dobija.

Dva puta smo mi opomenuti da se nešto dešava sa korona virusom - ništa nije urađeno posle toga. Zašto se nije nastavilo sa istraživanjem novih antivirusnih lekova i vakcinama? Da to imamo u ovom trenutku problem bi bio mnogo manji. 

UTISAK NEDELJE, 20. 3. 2020.



EPIDEMIJA KORONAVIRUSA ĆE TRAJATI TRI, ČETIRI MESECA, ZAVRŠIĆE SE DO VIDOVDANA

Virus koji je nazvan Kovid-19, inače poznat kao korona, postoji više od 50 godina izgubljen u literaturi u velikom broju virusa i nije bio poznat kao izazivač teških bolesti, rekao je u intervjuu za Kosovo Onlajn doajen jugoslovenske i srpske infektologije prof. dr Stevan Baljošević, uz napomenu da očekuje da će ova epidemija kod nas ukupno potrajati tri do četiri meseca i da će joj kraj biti do Vidovdana.

Dr Baljošević je redovni član Akademije medicinskih nauka u Beogradu, svojevremeno je radio kao profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, bio je upravnik Infektivne klinike Kliničkog centra Priština do 1999. godine i prvi čovek Unicefa u Jugoslaviji. Govoreći o aktuelnoj pandemiji koronavirusa objašnjava da je on nekada izazivao male prehlade koje su se brzo završavale.

"Sada se pojavio i naišao je na osetljive organizme koji nisu imali imunitet prema njegovim delovima, ono što mi u medicini zovemo antigenima, naročito kod starije populacije, kod koje su izraženiji faktori rizika, poput hroničnih bolesti, kao što su bolesti bubrega, pluća, dijabetis, bolesti srca, maligne i niz drugih", kaže Baljošević.

Da li sociodemografske i kulturološke karakteristike naše populacije mogu uticati na tok epidemije?

Pre nego što odgovorim na pitanje, podsetio bih da je pre 100 godina bila velika epidemija sa 20 miliona umrlih u svetu, od takozvanog španskog gripa. Da ne bismo išli toliko daleko u prošlost, mada to nije mnogo, 100 godina, ljudski vek, pre 10 godina jedna poznata epidemija je došla iz Azije, svinjski grip, koja takođe nije poznavala granice i za šest meseci je umrlo milion ljudi u svetu. Takođe su poznate druge epidemije takozvanog hongkonškog gripa. Ne postoje razlike niti granice između bilo kakvih kulturoloških, genetskih ili drugih osobina ljudskog roda za nastanak epidemije ili pandemije. Podsetiću vas, takođe, da je u 19. veku naš poznati vladar u to vreme Miloš Obrenović preduzeo rigorozne mere da zaustavi kugu koja je dolazila iz Turske preko turskih vojnika. Na granici blizu Kruševca u Ražnju napravio je pravi logor, to bi se reklo sada karantin, i bez obzira što su tu bili i bolesni Srbi iz južnog dela Srbije pod turskom vlašću, graničari su imali naredbu da nemilosrdno ubijaju svakog ko je hteo da dođe iz zaraženih krajeva i tako spasio ostatak populacije. Da ne navodim dalje kako se suzbijaju ovako teške epidemije, reći ću kako naš narod kaže: „Na ljutu ranu, ljut lek“.

Kada sagledate karakteristike epidemija u čijem suzbijanju ste učestvovali i tadašnji zdravstveni sistem i sve to uporedite sa trenutnim stanjem, karakteristikama koronavirusa, preduzetim merama prevencije na suzbijanju pandemije, kakav ishod predviđate?

Moje iskustvo pokazuje da ove akutne bolesti, pod tim podrazumevam i izazivače bolesti, zahtevaju veliki broj žrtava u samom početku. A kada se ljudsko društvo organizuje, lekari, kada bude poverenja, dovoljno lekova, kada budu sanitetske mere preduzete, kada neophodna izolacija bude završena kako treba, onda dolazi do isčezavanja virusa. Prvih šest nedelja su kritične, a zatim počinje ljudski rod da se dobro organizuje, da se suprotstavlja, da suzbija izazivača bolesti i da dolazi do izlečenja. Prema tome, ova pošast, kako je nazivaju, a ja ću reći teška bolest, pandemija koronavirusa, će se završiti otprilike za tri do četiri meseca. Već smo mesec dana progurali i ja se nadam da ćemo se čuti za naš veliki praznik Vidovdan i da ćemo se možda i videti i da se tako pokažemo kao borci koji su preživeli i pobedili jednu takvu bolest.

Koji je vaš savet kolegama u profesionalnom i naravno ljudskom smislu, šta mogu očekivati kao iznenađenje ili poteškoću, gde da traže rešenje?

Samo se treba dobro organizovati. U vremenima krize, mi shvatimo koliko zavisimo jedni od drugih i kada primetimo da nam neki stručnjak nedostaje ili ekspert, onda se setimo svih onih koji su bili u prošlosti. Imamo veoma cenjene ljude, sa autoritetom u profesiji i u društvu. Ovoga puta želim da pomenem ljude koji rade u Kliničkom centru Kosovska Mitrovica i u Gračanici, veoma sposobne lekare, koji znaju kako diše taj narod. Medicina je jedna, nema ograničenja, i zahteva timski rad, isključivo timski rad.

Na šta biste skrenuli pažnju kada je u pitanju tretman pacijenata zaraženih koronavirusom?

Mnogo se govori o respiratorima, to su aparati koji zaista pomažu, ali pre toga treba napraviti trijažu. Nisu svi pacijenti, možda jedan od hiljadu ide na respirator, za koji je potrebno posebno obučavanje. I takvog eksperta imamo, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini dr Saša Pavlović, koji se usavršavao u najboljim institutima u zemlji i inostranstvu iz anesteziologije i reanimatologije i kao takav se pokazao i u Beogradu, Prištini i Mitrovici i svuda gde je bio u inostranstvu. Kada govorimo o tretmanu treba reći ovo što sam već naveo timski rad, više lekara, ne samo infektolog, nego i pulmolog, kardiolog, imamo stručnjaka koji znaju mnogo toga i to treba iskoristiti. Specifičnih lekova naravno nema, ali kad se svi udruže, pokažu svoje znanje i rade zajedno, uspeh je zagarantovan.

Koja je vaša poruka?

Život je u celini posmatrano privremen i u jednom trenutku, kada napravimo bilans, ne smemo da zaboravimo, jedina sigurnost u našem celokupnom životu je nesigurnost. I virus će proći i mnogi planovi će nam se promeniti, ali moramo da budemo borci, moramo da poštujemo ono što smo u životu stekli i oni što su nas stvorili, a mi našim potomcima ostavljamo naša dela.

Izvor: Kosovo onlajn, 28. 3. 2020.



Foto: Profesori Radoslav Katanić i Stevan Baljošević u Prištini


PRVI PRVI NA SKALI/KORONA
 


#OSTANIKODKUĆE!
#ОСТАНИКОДКУЋЕ! 


ARHIVA PPNS

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE: POZITIVNI REZULTATI - KRAGUJEVAC 13, ARANĐELOVAC 7, 29. 3. 2020.

PRODUŽENA SAMOIZOLACIJA I ZABRANA KRETANJA VIKENDOM; ZATVARAJU SE SVE PIJACE; PENZIJE NA KUĆNU ADRESU; VLADA OBJAVILA PREPORUKU, EPARHIJA SAOPŠTENJE



DANICA GRUJIČIĆ: SAMO MAKSIMALNA DISCIPLINA I ŠTO VEĆA IZOLACIJA MOGU DOVESTI DO KRAJA EPIDEMIJE

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC: PRAKTIČNO UPUTSTVO ZA NASTUPAJUĆE DANE (VIDEO)



MALAGURSKI UKRATKO: LAŽNE VESTI O KORONA VIRUSU

HEMIJOM PROTIV VIRUSA KOVID-19: NAJEFIKASNIJI U PREVENCIJI SAPUN I 70% ETANOL

OGRANIČITI I USPORITI VRH EPIDEMIJE

RESPIRATORNA HIGIJENA

PRVI PRVI NA SKALI Kultura kijanja i kasljanja

 

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020



STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar