Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Kragujevac bez GMO

12.09.2017

Centar za strna žita: Sramna odluka grada, očekujemo revidiranja

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sport/loncar-poziva-u-skolu-kosarke-kkk-radnicki.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Da je bilo pameti, sve je moglo da se reši i funkcionisali bi sa 20 radnika. Mislim da Grad nije interesovala sudbina naše ustanove, već samo 55 hektara elitnog zemljišta koje su dobili, kaže v. d. direktora Centra za strna žita Blagoje Kovačević


Odlukom Gradskog veća, koju je potvrdila Skupština grada Kragujevca, 44 od ukupno 45 zaposlenih u Centru za strna žita proglašeno je tehnološkim viškom. Ova odluka doneta je u okviru mera racionalizacije i smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru.

Po planu gradske vlasti u ovoj ustanovi, sa tradicijom dužom više od sto godina, trebalo bi da ostane samo jedan radnik, v. d. direktora Blagoje Kovačević. Međutim, on objašnjava da nema nameru da sam sedi u ovoj ustanovi i nada se da vlast neće tako lako moći da sprovede u delo ovakvu, po njegovim rečima, sramnu odluku.

Da li ovakva odluka Skupštine grada znači i zvanično zatvaranje Centra za strna žita?

- Apsolutno znači. Jedan čovek koji ostane ne može ništa da radi. On bi verovatno trebalo da organizuje proces zatvaranja, da podeli rešenja prekobrojnima i obezbedi socijalni program. Mislim da će Centar za strna žita da pripoje Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj. To je partijska ustanova koju su osnovali i verovatno će tog jednog zaposlenog koga ostave da prebace u svoju ustanovu da bi mogli da koriste rezultate oplemenjivanja i naše sorte, jer oni drugačije ne mogu da zarade. Od kad su osnovani nisu ni dinar zaradili.

Povodom odluke Skupštine grada pisali ste i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da li ste dobili odgovor i da li ste očekivali da se nešto promeni?

- Pisali smo ne samo predsedniku, već i premijerki Ani Brnabić, Ministarstvima privrede, poljoprivrede, nauke i tehnološkog razvoja. Nikakav odgovor nismo dobili, osim što smo nezvanično saznali da je Ministarstvo privrede poslalo pismo gradu. Otvoreno pismo poslali smo i na 130 adresa medija u zemlji. Nažalost, mogu na prste jedne ruke da se nabroje oni koji su ga objavili. Znali smo da pismo neće ništa promeniti, naročito posle uvreda izrečenih na Skupštini i načina na koji su diskutovali gradonačelnik Radomir Nikolić i Damjan Srejić, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu. Imali su zaista sraman nastup, ali to više govori o njima nego o nama.

Kada je Grad preuzeo Centar za strna žita, preuzeo je i sva materijalna dobra koja ste posedovali, ali i sve obaveze prema radnicima i dobavljačima. Šta je od tih obaveza do sada ispunjeno?

- Glavne obaveze su bile 33 zaostale plate radnicima i dug prema Poreskoj upravi za PDV, koji nismo mogli da plaćamo od 2009. godine jer smo bili u blokadi. Posle preuzimanja, na Đurđevdan 2016. godine, sve je počelo dobro, isplaćene su plate za dva meseca, to su bila dugovanja za 2013. godinu i onda se stalo. U julu prošle godine zamolio sam gradsku vlast da sednemo i pronađemo rešenje, ali oni su nas ignorisali, pa smo rešili da plate naplatimo sudskim putem. Svi smo tužili i dobili sve do dinara. Samo za sudske troškove, takse, kamate i advokate, grad je platio 25 miliona dinara. Dakle to je novac koji su platili građani Kragujevca preko naših plata, samo zato što nisu želeli da se dogovore.

Posle tužbi, od februara redovno nam isplaćuju zarade, pre nekoliko dana primili smo julsku platu. Tako da se radnicima što se tiče neto zarada ne duguje ništa, ali im se duguje za poreze i doprinose za četiri godine. Od novca koji je otišao na kamate i advokate, mogli smo da platimo poreze i doprinose bar za dve godine.

S obzirom da je Grad preuzeo zemljište i da je oprema Centra prodata za namirenje dugovanja, da li ste nešto proizvodili za ovih godinu i po dana?

- Iako smo bez mehanizacije, osnovna sredsta su nam motika i budak, mi smo na terenu sa kooperantima zasejali sorte Centra na 12,5 hektara. To je ono što smo proizveli ove godine, dok su naše sorte iz prethodnih godina pokrile 100.000 hektara u Srbiji, što je više od 20 posto ukupne površine koja se seje u zemlji. Takođe, prošle godine smo obnovili kolekcije svih kragujevačkih sorti, ručnom setvom, a na polju preko puta Upravne zgrade proizveli smo linije za super elite. To je predosnovno seme, koje omogućava da proizvodnja na terenu može da traje i narednih godina.

Kada vas je preuzeo Grad dug je bio 1,5 miliona evra, plate su kasnile skoro tri godine, da li je tada bilo predloga kako bi Grad rešio tu situaciju?

- Razgovarao sam sa gradonačelnikom pre preuzimanja i napravili smo plan funkcionisanja Centra sa 20 zaposlenih. Sa trenutnih 45 ne možemo da zaradimo i to jeste činjenica. Tržište je poremećeno, gotovo svi veliki kombinati sa kojima smo sarađivali su propali ili prešli u privatne ruke, nemamo kome da prodamo proizvod, narod nema para da kupuje, sve je to išlo zajedno sa krizom. Ipak, sa 20 ljudi mogli bismo da radimo. Ne bismo mogli sami da se izdržavamo prve godine, ali već sledeće bismo zaradili svoje plate.

Da je bilo pameti sve je moglo da se reši, desetak zaposlenih bi otišlo dobrovoljno. Zatim, imamo sedam naučnih radnika, pet doktora nauka i još dvoje će to postati do kraja godine, koji će najverovatno raditi po projektu i država bi finansirala njihove plate. Za ostalih 13 mogli bi sami da zarađujemo. Čak i da ljudi ne odu dobrovoljno, mogli bi da se proglase tehnološkim viškom. Mogu da razumem da nas im 45, pa da višak bude 15 radnika, ali nikako ne mogu da razumem da višak bude 44 zaposlenih.

Ipak, i pre preuzimanja od strane grada nije bilo idealno u Centru. Još 2009. ste palili diplome i tada su vam plate kasnile deset meseci?

- To je tačno, ali sve je to počelo još 1998. godine od renoviranja Upravne zgrade, povodom stogodišnjice postojanja Centra. Ogromne pare su date za renoviranje, a napravljena je katakomba. Mi smo tada, kao i svi centri u zemlji bili u okviru Insituta Srbije, koji je i doneo odluku o renoviranju. Do raspada Insituta je došlo 2006/07. godine i mi od njih nikada ništa nismo dobili samo taj dug, koji je vremenom narastao na 22 miliona. Mogu da kažem da smo srećni što smo sindikalnom borbom uspeli da opstanemo do 2017. godine u tim uslovima, jer je bilo planirano da nas ugase još 2009. godine.

Iz ove perspektive da li vam je bilo bolje pod okriljem grada ili države?

- Kada smo postali gradsko preduzeće mislio sam biće nam lakše zbog komunikacije. Međutim, za godinu i po dana gradonačelnik me nije nijednom primio, iako sam to tražio najmanje 50 puta. Za isti taj period imao sam od pet do deset sastanaka sa državnim sekretarima koji su bili zaduženi za nauku. Jeste Beograd dalje, ali su oni imali više razumevanja. Država nas je pomagala, pa smo od 2009. godišnje dobijali 30, 40 miliona i sa sredstvima koje bismo sami zaradili uspeli da u periodu od dve godine redovno isplaćujemo plate. Na žalost, politika komanduje državom i mi smo uvek bili u procep jer se gradska i republička vlast nisu podudarale. Sada je prvi put tako i mislili smo da će to da pomogne. Nažalost, samo je pomoglo gradu da lakše dobije zemljište.

Kako funkcioniše centar od odluke koju je donela Skupština?

- Radimo normalno kao da se ništa nije desilo. Laboratorija radi, ispitivanje kvaliteta semena radi, svi dolaze na posao i obavljaju svoje aktivnosti. Sad je priprema za setvu, sejali smo na našem imanju bez dozvole gradske uprave, na njivi iza Upravne zgrade. Na našem zemljištu niče korov, a mogli smo sve te površine da zasadimo i da imamo korist od toga. Od grada smo tražili dozvolu da sejemo, ali smo uvek dobijali objašnjenje da dolaze investitori. Evo prošlo je godinu i po dana, niko od tih investitora se nije pojavio.

Grad je dobio elitno zemljište i nadam se da će tu nešto da se gradi, da bi se mladi ljudi zaposlili, ali niko neće da dođe na livadu. Potrebno je urediti infrastrukturu, dovesti struju, vodu, kanalizaciju, pa tek onda možemo da govorimo o investitorima.

Vidite li budućnost ustanove na čijem ste čelu?

- Gradska vlast je rešila da sprovede ovu odluku, ali mislim ili se bar nadam da to neće tako lako da se desi. Imamo naučne radnike pri Ministrastvu nauke, potrebno je napraviti sistematizaciju za svakog pojedinačnog radnika, pa mislim da će doći do revidiranja ovakve odluke, da će određeni broj ljudi ostati i nadam se uspeti da sačuvaju ono što je decenijama stvarano. Razgovarao sam sa radnicima da preduzmemo neke akcije, mada vidim da je sindikat potpuno neaktivan, ljudi nisu motivisani. Plaše se da ih ovakva situacija i neplaćeni doprinosi ne ostave u raskoraku i da ne mogu posle ni da se prijave na Nacionalnu službu za zapošljavanje.

Foto: M. Jevtović
V. Glišić
Izvor: Pressek


ARHIVA PPNS

7. 4. 2016.

Prenos osnivačkih prava nad ’’Centrom za strna žita’’ d.o.o. Kragujevac je jedini način da grad Kragujevac, kroz vršenje osnivačkih prava, pomogne ovom privrednom društvu koje je od velikog značaja za Grad i region i predstavlja važnu naučnu instituciju u ovoj oblasti.

Radomir Nikolić

ODLUKA O PRIHVATANJU OSNIVAČKOG UDELA-PRAVA NAD CENTROM ZA STRNA ŽITA KRAGUJEVAC

25. 2. 2016.

Razlog za donošenje ove odluke sadržan je u potrebi osnivanja privrednog društva “Centar za razvoj poljoprvrede“ D.O.O Kragujevac, kao jednodomno društvo, sa ciljem unapređenje razvoja poljoprivrede, racionalno korišćenje privrednih resursa, zaštita postojećih prirodnih resursa, podsticanje udruživanje poljoprivrednika, edukacija, poljoprivrednih proizvođača, poboljšanje bezbednosti poljoprivrednih proizvoda, ispitivanje kvaliteta semena, hrane i biljaka, podrška istraživačkim poduhvatima iz oblasti poljoprivrede.

ODLUKA O OSNIVANJU PRIVREDNOG DRUŠTVA "CENTAR ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ" D.O.O KRAGUJEVAC 

29. 4. 2015.

Na licitaciji za bagatelnih 2,8 miliona dinara (ras)prodata su tri traktora, dva kombajna, više freza, sejačica, tanjirača, rasturača mineralnog đubriva i druge mehanizacije kragujevačkog Centra, čime je ta naučnoistraživačka ustanova dovedena u bezizlaznu situaciju.

USTANOVA VRAĆENA VEK UNAZAD

30. 1. 2015.

Iako trogodišnji program za oporavak kragujevačkog Centra za strna žita traje još punu godinu, nadležno ministarstvo izbrisalo ovu ustanovu iz ovogodišnjeg budžeta i tako obnovilo strepnje zaposlenih za njihovu dalju sudbinu i sudbinu 116 godina stare firme sa epitetom najstarije institucije ove vrste na Balkanu.

GASI LI SE CENTAR ZA STRNA ŽITA KRAGUJEVAC!? 


PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO

PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar