Prof. dr Koviljko Lovre, doc. dr Tatjana Brankov: ’Predavanje’ pokreta Srbija bez GMO ostatku sveta

GM SISTEMI ISHRANE I NJIHOV EKONOMSKI UTICAJ (IZVOD)

Ogromna kampanja "Srbija bez GMO" traje već nekoliko godina. Stav javnosti prema GMO je krajnje negativan. Osim uočenih rizika i koristi, nedostatak poverenja u institucije ima direktan uticaj na spremnost da se prihvati transgena hrana u Srbiji. Analiza je pokazala da u Srbiji postoji veliko interesovanje potrošača za organske proizvode. Želja za održavanjem ličnog zdravlja i životne sredine je glavni motiv za veliko interesovanje potrošača za organske prehrambene proizvode. Na krilima želje da se sačuva "ono što je ostalo", građani Srbije ujedinjeni su po pitanju otpora prema GMO. Takav stav stvara probleme za političku elitu koja je, izložena čestim izborima, odložila odluku o izmeni rigoroznog Zakona o GMO-u nekoliko godina, uprkos pritisku SAD, STO i EU. Srbija je veoma dobar primer važnosti društvenih pokreta u odnosu na pitanje GMO.

Ambivalentan stav srpske vlade je odraz želje političke elite da se pridruži STO i na taj način obezbedi značajno poboljšanje zaštite prava intelektualne svojine i reviziju zakona u skladu sa TRIPS standardima. To je dokazano u nedovoljno efikasnom uništavanju ilegalnih plantaža GMO-a, kako su mediji često izveštavali. S druge strane, Srbija promovisala proizvodnju organske soje potpisivanjem deklaracije Dunavska Soja 2013. Ova ambivalentnost je odraz konkurentskih uvoznih i izvoznih interesa, jer poljoprivrednici i trgovci žitaricama nisu ujedinjeni po tom pitanju.

U Srbiji poljoprivreda doprinosi više u BDP nego u Brazilu, Rusiji, Južnoj Africi, SAD i Španiji, ali manje nego u Indiji i Kini. Srpska poljoprivreda donosi manje prihoda po radniku nego brazilska, ruska, južnoafrička, američka i španska poljoprivreda. Uopšteno govoreći, najjača strana srpskog sistema ishrane je bezbednost hrane, diverzifikacija ishrane i nizak stepen siromaštva (0,1%), dok je najveća slabost BDP po glavi stanovnika.

Podaci ukazuju na neadekvatnu državnu zaštitu domaće proizvodnje od nepoštene konkurencije stranih proizvođača nakon liberalizacije tržišta.

Od 2013. i potpisivanja deklaracije o Dunavskoj soji, Srbija je značajno povećala izvoz soje i sojinog ulja, i po prvi put od 2010.-2011. proizvela u 2016. više sojine sačme nego što je konzumirano u zemlji. U 2016. Srbija je zauzela 16. mesto u proizvodnji soje u svetu, a 29. u proizvodnji sojine sačme.

Gore navedeno znači da je Srbija na putu postizanja stabilne samodovoljnosti kako za trenutni nivo stočarske proizvodnje tako i za projektovano povećanje. Zahvaljujući potvrdi da proizvedena soja nije GMO, srpski izvoznici postali su međunarodno konkurentniji.

Za razliku od Kine i Rusije, Srbija se ne suočava sa hitnom potrebom za GMO sojom za ishranu stoke. Spor oporavak sektora nakon kolapsa 90-ih omogućio je dva paralelna procesa: povećanje produktivnosti stočnog fonda i povećanje proizvodnje soje bez GMO. Drugim rečima, mudro vođena, Srbija može poboljšati svoju poziciju na međunarodnom tržištu kao proizvođač ne-GMO hrane. Ovo je potkrepljeno proizvodnjom kukuruza koji nije GMO. Srbija je jedan od vodećih svetskih izvoznika kukuruza, koja se 2015. nalazila na osmom mestu, posle SAD, Brazila, Ukrajine, Argentine, EU, Rusije i Paragvaja. Uzimajući u obzir da su SAD, Brazil, Argentina i Paragvaj proizvođači transgenog kukuruza, može se primetiti da je Srbija četvrti najveći izvoznik kukuruza koji nije GMO. Kukuruz je vodeća srpska poljoprivredna izvozna roba, uglavnom se izvozi u susedne mediteranske i severnoafričke zemlje. Zahvaljujući ne-transgenim karakteristikama, pronašao je nova tržišta u Južnoj Koreji i Japanu poslednjih godina.

Politika o GMO u Srbiji je u skladu sa poljoprivrednim ciljevima kako bi se postigla stabilnost prihoda proizvođača i povećala konkurentnost. Ograničena područjem, Srbija ne može da se takmiči sa najvećim svetskim proizvođačima na osnovu ekonomije obima, ali može da se takmiči u malim segmentima kao što je hrana koja nije GMO.

Iako izmene Zakona o GMO-u još uvek nisu završene, a nastaviće se nakon sledećih izbora (...), dobro organizovan društveni pokret u maloj zemlji poput Srbije "održao je predavanje" ostatku sveta.

Doc. dr Tatjana Brankov-Papić
Prof. dr Koviljko Lovre

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA

GALERIJA PPNS: SRBIJA BEZ GMO - KRAGUJEVAC 2019

GALERIJA PPNS: SRBIJA BEZ GMO - KRAGUJEVAC 2019 II

GALERIJA PPNS: SRBIJA BEZ GMO - BEOGRAD 2019

GALERIJA PPNS: SRPSKI ANSAMBL SMILJE

GALERIJA PPNS: MARŠ PROTIV BAJERA - HAMBURG 2019

ARHIVA PPNS

2018.

2017.

2016.

TRIBINA O GMO I MARŠ PROTIV MONSANTA U KRAGUJEVCU

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

PREPORUKA PPNS