Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

M. M. Ševarlić

30.06.2018

Rekvijem za srpsku malinu

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://www.frka.info/prijava http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Dosije Vremena

HOĆE LI IH JOŠ BITI: MALINE U SRBIJI

Iskusni malinar Božo Joković iz Severova kod Arilja, razočaran dvodnevnim stopiranjem otkupa maline i ponovnim smanjenjem otkupne cene na prvobitno ponuđenih omalovažavajućih 50 dinara po kilogramu, pozvao mobu i iskrčio čitav hektar svog malinjaka. Istovremeno, u beogradskim hipermarketima maloprodajna cena 125 grama prvih svežih malina bila je 320 dinara (bez PDV), odnosno 51,2 puta veća po kilogramu malina (2.560 d/kg − bez PDV). To znači da proizvođač malina učestvuje u maloprodajnoj ceni svežih malina (bez PDV) sa svega 1,95%, a ostali nepoljoprivredni privilegovani učesnici "u lancu od malinjaka do hipermarketa" sa 98,05%.

Malina (Rubus idaeus L.) je višegodišnja biljka iz, što ni mnogim poljoprivrednicima nije poznato, porodice ruža (Rosaceae). Gaji se u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Listopadna je grmolika biljka koja u drugoj godini donosi plodove. Plod divlje (šumske) maline je izrazito aromatičniji nego od kultivisanih malina. Plod maline je zbir gusto sklopljenih koštuničavih crvenih (retko i žutih) plodića slatkastog i sočnog ukusa, koji sazreva tokom dužeg perioda vegetacije zbog čega se bere u nekoliko probirnih berbi, što poskupljuje berbu i onemogućava jednovremeno mehanizovano branje. Medonosna je biljka i daje do 250 kg visokokvalitetnog meda po hektaru malinjaka. Listovi se mogu koristiti za čaj, a presovanjem semenki (kao "otpada" u proizvodnji sokova) dobija se ulje za zaštitu kože od UV zračenja. Malina spada u najzdravije namirnice. Energetska vrednost 100 g maline je 130 kJ (30 kalorija), a sadrži 1 g proteina i 5,5 g ugljenih hidrata, bez masti. Bogata je antioksidantima: 10 puta više nego paradajz, a nekoliko puta više nego brokoli i kivi. Plod maline sadrži oko 80% soka koji ima oko 2% jabučne i limunske kiseline, malo mravlje kiseline, voćnog šećera, mineralne materije (0,1% gvožđa, 0,5% Ca i 0,5% Mg), vitamine (17-53 mg C, ...), tannin i pektin.

POČETAK I USPON SRPSKOG MALINARSTVA

Malina se kao baštenska kultura u Srbiji gaji od 1880-ih i služila je za jelo u svežem stanju i pripremu sirupa, slatka i džema. Robna proizvodnja u malinogorju Čačka i Valjeva započeta je 1920-ih, a 1938. godine izvezeno je prvih 25 vagona maline (sorte valjevka i gradina) iz Valjeva. U Brankovini je 1962. godine organizovana i prva privredno-turistička manifestacija "Dani maline"! Te godine je u valjevskom kraju proizvedeno čak 400 vagona maline, koju su zadruge otkupljivale po 80 dinara tadašnjih, a istovremeno su se u Srbiji pojavili i prvi tranzistori po ceni od 16.000 dinara za koje je trebalo prodati 200 kg malina! Otkupljivači su "zakidali" na meri obračunavanjem veće "tare" drvenih gajbica za 200-250 grama od njihove stvarne težine. Ubrzo su toj valjevskoj zadružnoj podvali seljaci uzvratili "kontrom" potapajući drvene gajbice u kace sa vodom da se preko noći natope i na vagi budu teže barem 300 grama!

Bilo je to zlatno doba za proizvođače, otkupljivače (zadruge) i od države aminovane malobrojne izvoznike svetski kvalitetnih tadašnjih sorti maline vilamet (Villamette) i miker (Meeker) – dominantno preko (odavno već rasčerupanog i uništenog YU export-import giganta) Geneksa. I već tada su "snalažljiviji" otkupljivači u burad i cisterne sa pulpom od maline, po starom dobrom srpskom prevarantskom običaju, dodavali i autohtonu jabuku budimku samlevenu na prekrupačima za kukuruz, hvaleći se polupijani u seoskim kafanama da im se noću u zadružnom magacinu "blizni" preko dana otkupljena količina malina od seljaka!

Imajući u vidu već 40-godišnji značaj maline za ukupan srpski izvoz, neshvatljivo je da malina nije bila statistički značajna za srpsku poljoprivredu sve do 1959. godine kada je prvi put evidentirano 2.041 ha malinjaka, sa prosečnim prinosom od 1.847 kg/ha i ukupnom proizvodnjom od svega 3.770 tona maline u Srbiji – od čega je proizvodnja maline u Vojvodini bila na nivou statistički beznačajne greške (svega 20 ha sa prinosom od 1.538 kg/ha i proizvodnjom od 40 tona maline ili 1,06% od ukupne proizvodnje maline u Srbiji)!

Tokom 1980-ih valjevski malinari dobijaju veliku regionalnu konkurenciju od proizvođača maline u području Arilja, gde je ubrzo izgrađena i tadašnja najveća zadružna hladnjača u Jugoistočnoj Evropi (10.000 t). Istovremeno, ekspanziji malinarstva na području Rasinskog okruga doprineli su zadruga "Kopaoničanka" u Brusu i "Vino Župa" u Aleksandrovcu.

Svetsku "granicu snova" malinari Srbije postigli su 1989. godine kada su površine pod malinjacima dostigle oko 10 hiljada hektara, a proizvodnja malina približno 60.000 tona, sa prosečnim prinosom višim od 5 t/ha.

U 1990. godini naša malina je činila 43% ukupnog uvoza maline u Evropi, a izvozili smo po ceni od 3,5 nemačkih maraka za ekstra kvalitetnu malinu.

I pored smanjenja površina pod malinjacima i proizvodnje maline u godinama dezintegracije ex YU i ekonomskih sankcija (1991-1995), NATO bombardovanja SRJ i eutanazije zemljoradničkih zadruga kao otkupljivača i povremenih problema sa postsocijalističkom "elitom" otkupljivača i hladnjača, seljaci i otpušteni radnici iz propalih firmi tokom tranzicione privatizacije − koji su živeli ili su se vratili na svoja imanja u selima, poštujući višegeneracijsko iskustvo "use i u svoje kljuse", potražili su spas u malinarstvu i uspeli da "iseku granu na kojoj sede"!

Naime, prema podacima RZS, u poslednjoj deceniji (2007–2017) površine pod malinjacima povećane su sa 11.049 na 20.194 ha odnosno za 10.812 ha ili za čak 1,98 puta, dok je proizvodnja maline povećana znatno manje /sa 76.991 na 113.172 tone odnosno za 32.751 tonu ili za 1,43 puta – jer je prosečan prinos malina istovremeno smanjen sa 7,0 na 5,6 t/ha odnosno za -1,9 t/ha ili za -38%! Povećanjem površina sa ekstenzivnijom proizvodnjom malinari su dvostruko "pucali u sopstvene noge": prvo, povećanjem konkurentnosti sa sopstvenom ponudom maline na već saturiranom tržištu plasmana maline u Evropi i vanevropskim uvoznicama maline, i drugo, nižim prosečnim prinosom za čak 38% smanjili su rentabilnost sopstvene proizvodnje i konkurentnost u odnosu na druge rastuće izvoznike malina najviše iz Poljske, zatim iz Ukrajine, ali i iz zemalja okruženja (BiH, Bugarska i Makedonija).

Posebno je dinamičan razvoj malinarstva u periodu 2005–2017. godine u ravničarskoj Vojvodini gde su malinjaci povećani sa 270 na 1.023 ha odnosno za 753 ha ili za čak 3,8 puta, dok je proizvodnja maline u njima povećana sa 554 na 6.559 tona odnosno za 6.005 tona ili za čak 11,8 puta – jer je prosečan prinos malina istovremeno povećan 2,1 na 6,4 t/ha odnosno za 4,4 t/ha ili za čak 212,5%!

EPOHA PROBLEMA SRPSKOG MALINARSTVA

Zbog naglo povećane proizvodnje i početka YU krize, već 1991. godine nastaju prvi problemi sa otkupom i izvozom maline, koji su kulminirali naredne godine čak i obustavom otkupa maline kod pojedinih otkupljivača.

U megainflatornoj 1993. godini otkup maline bio je po ceni od 13.000.000 dinara za kilogram, što je odmah po naplati konvertovano kod uličnih dilera u jednu nemačku marku! Ipak, već u narednoj 1994. godini otkup maline bio je u paritetu "0,8 litara jestivog ulja ili 1,1 kilogram šećera, odnosno 2,4 kilograma đubriva KAN ili 0,6 litara nafte".

U 1995. godini Zavod za poljoprivredu u Valjevu formirao je pet novih matičnih zasada vilameta.

Čak i u vreme NATO bombardovanja i ekonomskih sankcija Saveta bezbednosti UN Srbija je, preko susednih zemalja koje su "uzimale pikslu od 10%" malinu izvozila i u evropske zemlje koje su nas bombardovale! Nekom rat, a nekom brat!

Usled nedovoljno kontrolisanog uvoza sadnica, 2004. godine ispoljili su se problemi sušenja malinjaka i tada je organizovan prvi protest malinara ispred Vlade Srbije sa zahtevima "stabilna otkupna cena od 1,28 evra za prvu klasu, da se malina proglasi za strateški proizvod, da se osnuje Nacionalni savet za malinu i da zaštitna cena bude jedan evro".

U 2009. godini malinare je zadesila velika afera sa uvozom 10.000 zaraženih sadnica malina, zbog čega je taj spor u vrednosti od 240.000 evra dospeo i na sud.

KAKO OPSTATI U MALINARSTVU SRBIJE?

Srpsko malinarstvo je i danas jedan od najvećih neto izvoznika iz Srbije sa rekordnim izvozom od 100.136 tona malina u vrednosti od 252.743.000 evra u 2015. godini i najveći poslodavac u Srbiji (oko 58.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uzgaja malinu na 25.670 ha u 2018. godini!), koji je za razliku od malobrojnih domaćih i svih favorizovanih inostranih poslodavaca decenijama diskriminisan od strane države.

A kad oni budu prisiljeni da napuste svoja brda i sela, niko nikada ni sa kakvim tadašnjim podsticajima neće privoleti čak ni prvu generaciju gradskih potomaka sadašnjih seljaka da se vrati na pradedovska ognjišta. Očigledno je da demografska devastacija hiljade sela, ne samo u istočnim, južnim i zapadnim delovima centralne Srbije već i u ruralnim područjima Vojvodine, još uvek nije "upalila crvenu lampicu" u glavama naših državnika i kreatora politike razvoja poljoprivrede i sela. Ili su i oni samo puki izvršioci globalističkih naloga o demografskom inženjeringu i naseljavanju ešalona migranata iz država "arapskog proleća" i eliminisanja tradicionalnog proruskog i pravoslavnog "remetilačkog faktora u srcu Balkana?"

IZLAZNE STRATEGIJE ZA SRPSKO MALINARSTVO

U nedostatku radnika za berbu, malinarstvo u brdsko-planinskom području sa uzgojem "na naslonu / u špaliru" opstaće samo na porodičnim gazdinstvima koja sa dva aktivna člana svog domaćinstva mogu da obave berbu – organskih malina u plastenicima površine 20 do 30 ari i/ili u konvencionalnoj integralno kontrolisanoj proizvodnji malina površine oko pola hektara, uz povremeno angažovanje komšija i rođaka u "špicu" zrenja najvećeg dela prinosa malina.

U ravničarskim krajevima, posebno sa manje kvalitetnim poljskim sortama i drugačijim načinom njihovog uzgoja, opstaće i veći zasadi malina ukoliko poljoprivrednici imaju investicione mogućnosti da obezbede mehanizovanu berbu.

Ali ni ova dva "modela" srpskog malinarstva neće biti dugoročno konkurentni ukoliko se malinari ne udruže i zajedničkom nabavkom repromaterijala, mehanizacije i izgradnjom svojih hladnjača ne smanje troškove proizvodnje, sa jedne strane, a zajedničkim plasmanom pod istom robnom markom i posebno sa geografskom oznakom porekla (GOP) i pratećim sertifikatima kvaliteta izbace ili svedu na najmanju meru posrednike "u lancu od proizvođača do potrošača" i proizvodima viših faza prerade njihove maline masksimiziraju svoje učešće u prodajnoj ceni sveže maline i proizvoda od maline, sa druge strane.

BUMERANG I DOMINO EFEKAT

Svako smanjenje otkupne cene maline uzrokovalo je manja ulaganja u proizvodnju tokom naredne vegetacije. A to je za posledicu imalo manji prinos po hektaru i lošiji kvalitet maline odnosno manji sadržaj skupljeg rolenda a veći jevtinijeg griza u otkupljenoj količini, odnosno manju zaradu hladnjačara i izvoznika, i logično manji eventualni "dodatak" na akontnu cenu malina isplaćenu proizvođačima u vreme otkupa.

Nasuprot tome, porast otkupne cene maline uslovljavao je ulazak u proizvodnju maline sve većeg broja novih proizvođača bez praktičnog iskustva, sa sve većim površinama – neretko i nepogodnog zemljišta i nekvalitetnih sadnica iz proizvodnih malinjaka, što je uslovljavalo smanjenje prinosa i prihoda po hektaru malinjaka svima u lancu od poljoprivrednika do izvoznika.

KONKURENTNOST POLJSKE MALINE

Srpsko malinarstvo počelo je da se suočava sa većim izvoznim problemima prvenstveno zbog favorizovane proizvodnje malina u Poljskoj od strane EU. Iako poljska malina po sortimentu i kvalitetu nije konkurentna srpskoj malini, ona je, posebno na evropskom tržištu, potiskuje zbog cenovne konkurentnosti, koja je rezultat izrazito većih investicionih podsticaja iz EU fondova, većih nacionalnih subvencija za proizvođače i izvoznike maline, jevtinijeg načina uzgoja i, naročito, bolje organizovanosti u reprocelini od proizvođača do izvoznika maline, kao i nacionalno organizovanog naučnog praćenja evropskog i svetskog tržišta maline i proizvoda od maline. Ovome doprinosi i nepisano pravilo da i manje kvalitetna malina iz Poljske ima prednost u nabavci velikih kupaca iz EU, a srpsku malinu nabavljaju u smanjenim količinima kao poboljšivače poljskih malina.

RADNA GRUPA ZA STRATEGIJU MALINARSTVA

Radna grupa za pronalaženje dugoročnijih rešenja u sektoru malinarstva u Srbiji stvorena je posle smanjenja izvoza u 2016. godini i prvih novijih protesta malinara zbog otkupne cene maline u 2017. godini, ali je Ministarstvo poljoprivrede nedopustivo kasnilo sa formiranjem te radne grupe (28. maja 2018)! Zašto je izbor 17 "veličanstvenih" koji bi trebala da daju rešenja za već deceniju nagomilane probleme u srpskom malinarstvu (i to bez ijednog agrarnog ekonomiste u njenom sastavu) čekao praktično početak ovogodišnje berbe i prezauzetost malinara berbom i skladištenjem malina, nerazumljivo je zbog odlaganja pronalaženja pravednijih rešenja za još jednu "berićetnu žetvu" uvećanih prihoda onih koji su bliži kupcima i potrošačima.

Zbog toga i ne čudi izjava "u poverenju" jednog od stručnjaka iz oblasti malinarstva da će se povući iz Radne grupe jer ne želi da učestvuje u grupi "ožalošćenih" na "opelu" srpskom malinarstvu.

Najzad, posebno zabrinjava činjenica da je 18. juna ove godine jedan od iskusnijih malinara, Božo Joković iz Severova kod Arilja, razočaran dvodnevnim stopiranjem otkupa maline i ponovnim smanjenjem otkupne cene na prvobitno ponuđenih omalovažavajućih 50 dinara po kilogramu, pozvao mobu i iskrčio čitav hektar svog malinjaka.

Istovremeno, u beogradskim hipermarketima maloprodajna cena 125 grama prvih svežih malina bila je 320 dinara (bez PDV), odnosno 51,2 puta veća po kilogramu malina (2.560 d/kg − bez PDV). To znači da proizvođač malina učestvuje u maloprodajnoj ceni svežih malina (bez PDV) sa svega 1,95%, a ostali nepoljoprivredni privilegovani učesnici "u lancu od malinjaka do hipermarketa" sa 98,05%!?

Sprem’te se, sprem’te, hladnjačari!

S obzirom na uzročno-posledičnu zavisnost između proizvođača malina, s jedne, i otkupljivača i hladnjačara, s druge strane, ekonomska neodrživost proizvođača malina i eventualno značajnije krčenje malinjaka usloviće i smanjenje obima poslovanja i rentabilnost hladnjača i izvoznika maline iz Srbije.

"Bauk" srpskih malinara kruži regionom, Evropom i svetom

"Bauk" protesta srpskih malinara inspirisao je ne samo malinare u BiH da zbog istih razloga protestuju, već i mnogo brojnije i ekonomski značajnije malinare u Poljskoj!

Molbe za "urgentno pronalaženje rešenja problema srpskih malinara" stižu i od predstavnika otkupljivača malina iz Čilea – mada se njihova proizvodnja vremenski ne podudara sa proizvodnjom malina u Srbiji.

Vrlo je indikativna izjava resornog ministra poljoprivrede da je država obezbedila investitora iz susedne Mađarske koji će sa 10 miliona evra izgraditi fabriku za preradu srpske maline u najvećem ariljskom malinogorju. Zar nije logičnije da su srpski malinari dobili podsticaje od svoje države, koje ona inače izdašno daje inostranim investitorima, da sa tim podsticajnim i sopstvenim sredstvima kao udelničari i budući suvlasnici kooperativnog prerađivača trajno reše problem malinara iz najvećeg proizvođačkog malinarskog regiona u Srbiji? Ili da barem preuzmu iz stečaja "Budimku" u Požegi, višedecenijski tržišno prepoznatljivog prerađivača poljoprivrednih proizvoda u zemlji i inostranstvu.

Foto: Ivica Stošić
Prof. dr Miladin M. Ševarlić Preljinski (BIOGRAFIJA)
Izvor: Vreme  


mms-ppns baner

DEKLARACIJA "MI NE ŽELIMO GMO NA NAŠOJ TERITORIJI!" - AUTOR PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ

 

PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO


PREPORUKA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

ARHIVA PPNS 

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar