Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

O GMO

31.03.2017

Hrana budućnosti ili bioterorizam

Prvi Prvi na Skali
http://www.kkkradnicki.com/clanci/kalendar/sezona-20172018.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM

Dr Tatjana M. Brankov Papić
prvo izdanje, 2013.
Izdavač: Službeni glasnik

Autor se prihvatio sigurno najkontroverznije teme s kraja XX i početka XXI veka, teme koja će još godinama biti predmet spora naučnika, javnosti, kompanija i država. U studiji je eksplicitno iskazana zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica primene tehnologije genetskog inženjeringa na čovečanstvo, kao i zbog njene uloge u ponovnom prikrivenom vaskrsavanju eugenike i neodlučnosti državnih institucija širom sveta u odbrani autohtonih vrsta biljaka i životinja. Studija će doprineti i oponentima i proponentima genetski modifikovanog inženjeringa da sagledaju brojne aspekte ove tehnologije, koja vodi ili stvaranju novog života ili samouništenju postojećeg.

Prof. dr Koviljko Lovre

Transgena tehnologija podelila je naučnu i širu javnost na pristalice i protivnike. Prvu grupu karakteriše moć, drugu brojnost. Ovo nije slučajno, i dostiže nivo borbe za Orvelovu državu i protiv nje. Transgena tehnologija je, sada je već sasvim jasno, dobila obeležje jednog od stubova globalizacije i afirmisanja korporacija kao država. Moć transgene tehnologije u promeni sveta koji poznajemo izuzetno je velika i u javnosti nedovoljno poznata. Nadam se da će ova studija dr Tatjane Papić Brankov obogatiti ne samo javnost Srbije već i, kako se to sada kaže, regiona, novim podacima, koji će doprineti boljem razumevanju moderne biotehnologije kao i formiranju ličnog i kolektivnog stava.

Prof. dr Miodrag Dimitrijević


Dr Tatjana M. Brankov Papić

1. Osnovni biografski podaci

  • Ime, srednje ime i prezime: Tatjana (Milan) Brankov
  • Datum i mesto rođenja: 18. jun 1975. godine; Trebinje, Bosna i Hercegovina
  • Ustanova gde je zaposlena: Evropski univerzitet
  • Zvanje/radno mesto: Docent

2. Stručna biografija, diplome i zvanja

Osnovne studije:

  • Naziv ustanove: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
  • Mesto i godina završetka: Novi Sad, 1998.

Magisterijum:

  • Naziv ustanove: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
  • Mesto i godina završetka: Novi Sad, 2000.
  • Naslov magistarske teze: ”Efektivnost azotobaktera u zemljštu pod usevom pšenice”
  • Uža naučna oblast: Magistar poljoprivrednih nauka

Doktorat:

  • Naziv ustanove: Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Subotica
  • Mesto i godina završetka: Subotica, 2008.
  • Naslov disertacije: ”Ekonomske i etičke implikacije difuzije genetski modifikovane hrane”
  • Uža naučna oblast: Doktor ekonomskih nauka

Dosadašnji izbori u nastavna i naučna zvanja:

  • Docent (Evropski univerzitet)


ELEKTRONSKO IZDANJE



ODLOMCI

PREDSTAVLJENA KNJIGA "HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM"

U Klubu-knjižari-galeriji Glasnik 16. aprila predstavljena je knjiga Hrana budućnosti ili bioterorizam Tatjane Papić Brankov. 

O knjizi su govorili Petar Arbutina, urednik, dr Koviljko Lovre, recenzent, i autorka.

Arbutina je konstatovao da se autorka prihvatila sigurno najkontroverznije teme s kraja 20. i početka 21. veka, koja će još godinama predstavljati predmet spora naučnika, javnosti, kompanija i država, jer je bitna za budućnost ljudskog roda, ali i naše planete.

On je ocenio da je Tatjana Papić Brankov napisala knjigu na veoma stručan način, pošto je godinama, sa multidisciplinarnim pristupom, istraživala uticaj moderne biotehnologije na ljude. Tekst je, i osim složenosti tema koje se obrađuju u knjizi, veoma čitljiv i razumljiv za najširi krug čitalaca.

Arbutina smatra da termin „bioterorizam“ nikako nije prejak, jer to jeste ono što se zbiva u globalnim razmerama i da je reč posledicama opasnijim od klasičnog terorizma, jer hrana u kojoj su korišćeni genetski modifikovani sastojci stiže do svakoga.

„Studija je bez sumnje prvi sveobuhvatniji pokušaj da se domaćoj naučnoj, stručnoj i laičkoj javnosti prezentuje kompleksna problematika genetske modifikacije“, istakao je Lovre.

On smatra da autorka eksplicitno iskazuje zabrinutost za čovečanstvo, usled mogućih negativnih posledica primene tehnologije genetskog inženjeringa i uloge ove tehnologije u ponovnom prikrivenom vaskrsavanju eugenike, ali i nezainteresovanosti državnih institucija širom sveta da ustanu u odbranu autohtonih vrsta biljaka i životinja.

Lovre je pohvalio napor autorke da posveti toliku pažnju problemima u vezi sa genetski modifikovanim organizmima, jer je u našim naučnim krugovima ta tema marginalizovana, a postojeća zakonska regulativa je nedorečena.

Autorka je podvukla da glavni argument u prilog tome da je genetski modifikovana hrana put za iskorenjivanje gladi u svetu ne stoji, s obzirom na to da se zna da postoje ogromni viškovi hrane koja nije ravnomerno distribuirana, jer se naučnici nisu potrudili da osiguraju veće prinose pirinča koji je osnovna ishrana u zemljama u kojima je manjak hrane.

Ona je naglasila da se zalaže za to da se svetska javnost informiše o tome kakav je dugoročan uticaj genetski modifikovane hrane na ljude, umesto širenja propagande multinacionalnih kompanija o tome da je ta hrana neškodljiva, jer konkretni laboratorijski testovi pokazuju suprotno.

Tatjana Papić Brankov je naučna saradnica Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu. Diplomirala je zaštitu bilja, ima dva magisterija iz biotehničkih nauka i doktorat iz ekonomije.

Službeni glasnik - Klub čitalaca
17. april 2013.


PREHRAMBENI BIOTERORIZAM

Gajenje GM hrane dovešće do monokulturne proizvodnje, uništavanja biodiverziteta i monopolizacije od strane korporacija celog procesa od proizvodnje do potrošača, rečeno na predstavljanju knjige „Hrana budućnosti ili bioterorizam“ dr Tatjane Papić Brankov

Pitanje genetski modifikovanih organizama (GMO) u ishrani predstavlja jedno od najaktuelnijih globalnih problema oko kojih je javnost, i šira i stručna, podeljena u dva oštro suprotstavljena tabora. Dilema za ili protiv GMO postavlja se i pred građane Srbije, a ovo se pitanje poslednjih meseci postavlja sve češće kako se primiče rok za ispunjavanje uslova za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju i EU po kojima se ne sme zabranjivati trgovina GM proizvodima.

Zbog učestalog pominjanja promene Zakona o genetski modifikovanim organizmima iz 2009. godine koji zabranjuje uzgajanje i promet GMO - posle čega bi u našim prodavnicama mogla osvanuti GM hrana - od posebne važnosti postaje naučna literatura koja razotkriva biotehnologiju, transgene i posledice njihovog korišćenja u ljudskoj ishrani, ali i po životnu sredinu i ekonomiju jedne zemlje.

Propaganda umesto nauke

U knjizi Hrana budućnosti ili bioterorizam u izdanju Službenog glasnika, Tatjana Papić Brankov naučni saradnik na Institutu za ekonomiku poljoprivrede, došla je do zaključka da literatura o GMo najvećim delom predstavlja propagandni materijal biotehnoloških korporacija dok kritička istraživanja ne mogu da se probiju do naučnih časopisa i šire javnosti.

Rezultat mojih višegodišnjih istraživanja je veliko NE genetski modifikovanoj hrani. Kada sam počela rad na doktroskoj disertaciji suočila sam se sa hiljadama stranica teksta o GM, ali sam shvatila da sam u stvari zatrpana propagandnim materijalom kompanija, a da je veoma malo nezavisnih istraživanja. Nalazimo se u toku najvećeg prehrambenog eksperimanta u istoriji, a njegov cilj je dovođenje siromašnih zemalja u vazalski položaj, smatra Papić Brankov.

Ona je došla i do zaključka da multinacionalne korporacije (MNK) neretko sasvim pogrešno interpretiraju naučne rezultate a u skladu sa onim što im odgovara. Tako su nakon ogromnog projekta koji je EU finansirala sa 200 miliona evra od 2001. do 2009. godine i u okviru kog je urađeno 50 studija, a 10 se odnosilo na uticaj GM hrane na zdravlje ljudi, proglasili da je GM hrana bezbedna kao i konvencionalna, iako u tim studijama nije ništa pokazano. Prema rečima autorke, EU je bacila 200 miliona evra a da nije odgovorila na osnovno pitanje.

Studije koje tvrde da je GM hrana bezbedna su uglavnom naručena istraživanja, tvrdi ona.

Slamanje otpora javnosti

Uticaj multinacionalnih korporacija je često veći od uticaja država, pa čak i onih najmoćnijih. Tako je nakon velikog poskupljenja semena soje 2009. godine, Ministarstvo pravde SAD pokrenulo istragu protiv Monsanta kako bi se otkrilo da li zloupotrebljava monopolsku poziciju. Osnovno pitanje je u stvari bilo da li će Monsanto dozvoliti farmerima pristup semenu soje 2014. godine nakon što istekne period patentne zaštite. Cela istraga je okončana tiho, a jedino je Monsanto dao saopštenje da je istraga prekinuta bez rezultata.

U promociji GMO veliku ulogu igraju lobisti, odnosno organizacije koje promovišu genetski modifikovanu hranu, često i uz podmićivanje državnih službenika. Tako često ni restriktivni zakoni ne mogu sprečiti uzgoj i prodaju GM hrane. Primer je Šri Lanka koja je, kako tvrdi Papić Brankov, 2001. godine prva uvela zabranu uzgoja GMO, ali pod pritiskom SAD i STO taj zakon nikada nije stupio na snagu. U 2006. godini usvojen je zakon o uvozu GM hrane, a 2007. o obeležavanju, međutim, danas njihov ministar poljoprivrede otvoreno govori da se ta hrana uveliko koristi i da to nikome ne smeta.

U međuvremenu je popustio otpor javnosti, prestale su sa radom nevladine organizacije koje su se opirale GMO i oni su na široka vrata ušli u zemlju, ističe autorka knjige.

U Srbiji je, za sada, javnost skoro jednoglasno protiv genetski modifikovane hrane, a prema istraživanju odnosa javnosti prema GM hrani koje je obavljeno u periodu od juna do septembra 2011. godine, ovu hranu prihvata svega 15 odsto građana. Najčešći razlozi protiv GM hrane su zabrinutost za zdravlje, etičke dileme i nepoverenje u strane kompanije koje proizvode GM hranu. Prema istraživanju, čak ni niža cena GM hrane u odnosu na običnu ne bi kod velike većine građana bila razlog za kupovinu, uprkos siromaštvu. Ono što je istraživanje pokazalo je i da između 42 i 46 odsto građana nema poverenja u državne institucije za kontrolu hrane.

Tehnologija GMO i profit

Koviljko Lovre, profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici, recenzent knjige ukazuje na probleme koji će nastati u zemljama koje dozvole komercijalno gajenje GM biljaka.

To će dovesti do monokulturne proizvodnje i uništavanja biodiverziteta i monopolizacije celog procesa od proizvodnje, do potrošača, od strane korporacija. U knjizi je plastično opisana agresivnost multinacionalnih kompanija usmerena i na potrošače i na državne institucije i na tržište. Dve organizacije sasvim nevinih naziva rade kao portparoli multinacionalnih korporacija u promociji GMO. To su Institut za odgovorne tehnologije koji operiše u Južnoj Americi i Africi, dok je za evropsko tržište, a posebno za zemlje SSSR zadužena Građanska mreža za poslove sa inostranstvom, navodi Lovre.

Glavna teza zagovornika GM hrane je da nema dokaza da je ova hrana štetna za ljude. Lovre ističe da postoje labaratorijski eksperimenti koji su pokazali štetnost za životnje, pa se pita zbog čega se nešto slično ne bi moglo desiti i ljudima.

Sa pojavom GMO, ponovo su vaskrsnula u SAD društva za eugeniku koja su na vrhuncu bila u nacističkoj Nemačkoj, a koje je tada, a i danas finansira jedna američka fondacija. Na primer, u jednoj južnoameričkoj zemlji gde je kukuruz glavni prehrambeni proizvod plasiran je GM kukuruz u komercijalnu proizvodnju i upotrebu. U jednoj regiji 40 odsto fertilnih žena je postalo sterilno, a tek kada je država podigla ceo problem na viši nivo, kukuruz je povučen iz upotrebe, navodi Lovre.

U knjizi se govori i nacionalnim politikama prema GMO velikih zemalja, ali i Srbije, kao i praksi biotehnoloških korporacija da tuže farmere i teraju ih u bankrot, dok se u sporovima sa državama uvek nagode i plate ogromne odštete.

Kada je genetski modifikovana hrana uvođena, plasiran je mit da će da reši glad u svetu. Tehnologija ima dobar potencijal ali je do sada upotrebljavana u loše namere, samo kako bi korporacije ostvarile što veći profit, zaključila je autorka Tatjana Papić Brankov.

Autor: Miloš Obradović
Izvor: BalkanMagazin, 17. april 2013.


DELOVI IZ KNJIGE

I - DAVLJENJE U LANCIMA ISHRANE-INDUSTRIJA GENETIČKI MODIFIKOVANE HRANE (GMO) PROTIV LJUDSKE CIVILIZACIJE

Genetički modifikovane (GM) biljne kulture proizvodile su se, 2012. godine, na 148 miliona hektara. Uzimajući u obzir jedan od sistema definisanja kontinenata (Afrika, Azija, Evropa, Severna Amerika, Okeanija, Južna Amerika), njihova proizvodnja odvijala se na svim kontinentima, u 29 država. Burkina Faso, Egipat i Južnoafrička Republika (Južna Afrika) proizvode GM kulture na afričkom kontinentu, a bivša Burma (sada Savezna Republika Mjanmar), Kina, Indija, Pakistan i Filipini na azijskom kontinentu. Proizvođači sa evropskog kontinenta su: Republika Češka, Nemačka, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Španija i Švedska.

Na severnoameričkom kontinentu GM biljne kulture proizvode se u pet država: Kanadi, Kostariki, Hondurasu, Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), dok je Australija jedini predstavnik kontinenta Okeanije. Značajan broj zemalja južnoameričkog kontinenta proizvodi ove kulture, a to su: Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kolumbija, Paragvaj i Urugvaj.

Zagovornici transgene tehnologije: naučnici, političari i predstavnici multinacionalnih kompanija tvrde da je transgena hrana jednako sigurna za upotrebu kao i tradicionalna, da ne ugrožava zdravlje i životnu sredinu, da je njena proizvodnja jeftinija i najvažnije, da se rešenje problema gladi nalazi upravo u primeni ove tehnologije.

Ako je to tako, zašto ostatak međunarodno priznatih država sveta članica Ujedinjenih nacija (UN), njih 164, ne proizvodi GM kulture? Kada se uzme u obzir da danas obradive površine pokrivaju oko 1,5 milijardi hektara, onda su GM biljne kulture zauzele 10 odsto raspoloživih obradivih površina. Zašto ne 20 ili 30 odsto?

GM hrana, odnosno hrana stvorena od genetički modifikovanih organizama (GMO) ili hrana sa primesama GMO je uključena u lanac ishrane, uprkos velikim neslaganjima o ekološkim, zdravstvenim i društvenoekonomskim posledicama njene upotrebe.

Nema naučnih saznanja da je genetički inženjering (GI) i u celini transgena tehnologija bez rizika. Stoga, mora se postaviti pitanje kako je i zašto nesigurna, nedovršena, tzv. prljava tehnologija, ušla u naše živote, kako su GM biljke dobile dozvolu za uvođenje u životnu sredinu i kako su plasirane na tržište?

Džordž Buš ponudio gladnima GMO hranu

Od prve primene GI (genetičkog inženjeringa) na prehrambenim usevima američki državni aparat je, želeći da zadrži poziciju svetskog lidera u poljoprivredi, podržao biotehnološku industriju.

Predsednik SAD Džordž Buš je predložio 23. maja 2003. Inicijativu za suzbijanje gladi u Africi korišćenjem GM hrane. Istovremeno je optužio Evropu zbog „neosnovanog i naučno neutemeljenog straha" od nove hrane koji ometa napore za suzbijanje gladi. Izrazio je snažno uverenje da će GM stvorene biljke ostvariti veći prinos, da će se izvoz SAD povećati i da će se stvoriti bolji svet.

Njegova retorika nije novost. Naprotiv, ona je prelazila sa predsednika na predsednika, a američkom narodu je prenošena putem redovnih vesti i reklama. Iako je bilo diskretnih nagoveštaja u predizbornoj kampanji Baraka Obame da treba izmeniti zakone o bezbednosti hrane, nastavljena je ista politika podrške transgene tehnologije. Paradoksalno, prva dama SAD Mišel Obama, takođe slično prethodnicama, sa TV ekrana, nam pokazuje svoju baštu sa organski uzgojenim biljkama!

Poruke američkih predsednika sastavni su deo opšteg plana multinacionalnih kompanija da preuzmu kontrolu nad svetskim rezervama hrane. To je jasno izneseno na Konferenciji biotehnološke industrije u januaru 1999. godine. Tada je predstavnik Anderson konsaltinga objasnio kako je njegova kompanija pomogla kompaniji Monsanto u stvaranju tog plana.

Najpre su od Monsanta zatražili da im otkrije viziju idealne budućnosti za petnaest do dvadeset godina. Direktori Monsanta su opisali svet u kome je 100 odsto komercijalnog semena GM i patentirano. Kompanija Anderson konsaltingje, krenuvši od te vizije, razvila strategiju za njeno ostvarenje i predočilaMonsantu korake i procedure koje je neophodno preduzeti da bi zauzeli industrijsku dominaciju.

Kako bi sprovele svoju strategiju i preuzele kontrolu nad semenom, biotehnološke kompanije su preuzele 23 odsto semenskih kompanija. Monsantoje ostvario dominantan položaj zauzevši 91 odsto tržišta GM hrane. Iako je GM hrana ušla u naše živote i u lanac ishrane, ipak, industrija nije ostvarila cilj preuzimanja svih zaliha prirodnog semena, zahvaljujući otporu javnosti širom sveta.

Američki izvoz GM soje i kukuruza je opao, a gladni afrički narodi nisu prihvatili američku pomoć u hrani. Verujući da je otpor Evropske unije osnovna prepreka otvaranju novih tržišta, SAD su 13. maja 2003. podnele tužbu protiv EU, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, optužujući je da restriktivnom politikom o GM hrani narušava međunarodne ugovore. Na dan slanja tužbe, ministar za trgovinu SAD, R. Zelik je izjavio: „Sveobuhvatna naučna istraživanja dokazala su da je biotehnološki proizvedena hrana zdrava i bezbedna".

Predstavnici industrije od početka ponavljaju ovu rečenicu, i to je njihova ključna pretpostavka. Međutim, ta pretpostavka nije istinita. Mogući razorni efekti novih GM organizama na životnu sredinu i zdravlje ostaju, petnaest godina nakon komercijalizacije prve transgene biljke i dalje otvorena pitanja, predmet debate vlada, naučnika i šire javnosti. Vodećih jedanaest molekularnih biologa je objavilo 1974. godine otvoreno pismo u kojem mole svoje kolege da uvedu dobrovoljni moratorijum na sprovođenje visokorizičnih eksperimenata sa rekombinantnom dezoksiribonukleinskom kiselinom (DNK).

Sledeće godine, sto četrdeset biologa iz sedamnaest zemalja sveta sastalo se uAsilomaru (Kalifornija) kako bi razmotrili opasnosti ovih eksperimenata na okolinu i zdravlje. Pobedio je finansijski interes...

Nekoliko biologa i ekologa su, godinama, izražavali svoju zabrinutost u vezi sa novom tehnologijom. Takvo stanovište, neretko ih je koštalo karijere. Priča o Arpadu Puctaiu mesecima je punila naslovne strane evropskih novina.

Otkrivši nestabilnost GM hrane i mogućnost oštećenja imunog sistema, mozga, jetre, testisa, želuca i creva i potencijalnu kancerogenost preporučio je temeljnije ispitivanje GM hrane pre tržišnog plasmana. Nakon 35 godina rada u Institutu Rovet (Aberdin, Škotska), iznenada je suspendovan uz višemesečnu zabranu javnog govora! Prema nekim navodima Bil Klinton je u telefonskom razgovoru sa Tonijem Blerom zatražio suspenziju ovog naučnika i zatvaranje daljih istraživanja.

Za razliku od Amerike, u kojoj je vladala potpuna medijska blokada po svim kontroverznim pitanjima u vezi sa GMO i čiji su građani tek 1999. godine, kada je slučaj Star Link kukuruza izazvao prekid izvoza i masovni povraćaj izvezene hrane, saznali da svakodnevno jedu GM hranu, priča o A. Puctaiu pala je na plodno tle u Velikoj Britaniji. Britanska javnost je već bila uzdrmana zbog bolesti ludih krava koja je prouzrokovala smrt nekoliko ljudi, uprkos ranijim uveravanjima vlade da opasnost ne postoji.

Mediji su podivljali. U trećoj sedmici februara 1999. godine napisano je više od 19.000 novinskih članaka o GMO. U aprilu iste godine britanska prehrambena industrija je popustila pod pritiskom potrošača. Unilever, najveći proizvođač hrane u Engleskoj je najavio kako će ukloniti GM sastojke iz svojih proizvoda koji se prodaju širom Evrope, Nestle je istu stvar objavio sledeće sedmice, kao i veliki lanci supermarketa Tesko Sejnsberi,Sejfvej i Samerfild.

I Mekdonald i Burgerking su najavili povlačenje GM soje i kukuruza iz svojih namirnica u evropskim trgovinama. Na kraju u GMO taboru nije ostala nijedna velika maloprodajna kompanija i sve one koje su prešle u drugi tabor su potrošile milione dolara na popunjavanje zaliha sa genetički nemodifikovanim kukuruzom, sojom i njihovim derivatima. EU usvojila je zakon kojim se zahteva da se sva hrana koja sadrži više od 1 odsto GM sastojaka obeležava. Većina evropskih proizvođača eliminisala je GM sastojke kako bi izbegla označavanje proizvoda. Od 2003. dozvoljeni procenat GM sastojaka, odobrenih za upotrebu u EU smanjen je na 0.9 odsto.

Ni miševi neće GMO kukuruz

Kakva bi trebalo da budu istraživanja procene sigurnosti transgene hrane? Sveobuhvatna. Istraživači bi trebalo da identifikuju tip i količinu svih belančevina pre i nakon modifikacije; trebalo bi da analiziraju prisustvo dodatih molekula na novoj belančevini na svim delovima biljke i u svim fazama rasta; da uporede oblik dodate belančevine u GM biljci sa prirodnim oblikom; trebalo bi da provere celu strukturu DNK kako bi utvrdili da li je proces umetanja gena promenio neki niz; trebalo bi da ustanove eventualno prisustvo novih virusa, analiziraju alergenost, toksičnost, otpornost na antibiotike, sprovedu nutricionistička istraživanja itd. Identifikacija mogućih opasnosti od namernododatog stranog gena, a posebno ne od fragmenata gena ili preraspoređene DNK, nije temeljno sprovedena ni u jednom istraživanju. S obzirom na to da analize opasnosti nisu valjano sprovedene, možda se u donošenju zaključaka treba osloniti na mudrost krava, veverica, jelena i miševa.

H. Vlidžer, farmer iz Ajove, je nakon žetve kukuruza jednu stranu jasli dugu devet metara napunio GM-om, a drugu konvencionalnim kukuruzom. Kada je dvadeset pet krava pustio u obor, sve su se skupile na stranu jasli u kojoj se nalazio prirodni kukuruz. Kada ga više nije bilo, malo su gricnule GM kukuruz, ali su se brzo predomislile i otišle. Sličan eksperiment, sa sličnim rezultatima sproveden je i na vevericama. Pisac S. Sprinkel je opisao krdo od četrdesetak jelena koji su se hranili na polju ekološke soje, ali nisu ni okusili GM soju koja im je, takođe, bila dostupna. Poznata je njegova izjava: " Čak će i miševi krenuti dalje ako nađu alternativu ovim usevima". Neki norveški farmer je potvrdio istinitost ove izjave, jer je u ambaru prepunom miševa ostavio dve hrpe kukuruza, jednu sa prirodnim, drugu sa GM kukuruzom. Kao i u prethodnim pričama, GM hrana ostala je netaknuta.

Na sastanku Biotehnološkog udruženja Minesota, čovek podiže jarkocrveni paradajz prečnika oko 6 centimetara, pokazuje ga publici i kaže: „Ovaj paradajz je ubran pre sedam dana". Pažnju pet stotina učesnika privukao je pokazujući identičan paradajz uz reči: „Ovaj paradajz je ubran pre 30 dana". Čovek je nastavio. „Ovaj paradajz je ubran pre 90 dana"; „Ovaj paradajz je ubran pre 150 dana".

Položio je na sto plodove paradajza. Svi su bili sveži, crveni i zreli. Svi su imali nove gene u svojoj DNK kako bi izgledali sveže. Govornik je zastao dopustivši prisutnima da se dive besmrtnom paradajzu. Nakon određenog vremena ustao je čovek šezdesetih godina koji je prekinuo dugi muk: „Kao biohemičar, imam problem. Ako paradajz nije istruleo, niti propao za 150 dana, šta ste učinili sa hranljivom vrednošću?" Bio je to B. Lašmet, koji se bavio izučavanjem unapređenja produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, nutricionizmom i ekologijom zemljišta. Paradajz od 150 dana nije odgovarao njegovoj definiciji unapređivanja. Govornik nije odgovorio. Dvojica mladića iz prvog reda su ustala, prišla mu i tihim glasom ga zamolila da im se pridruži van sale...

Njih trojica su izašla van, zatvorila vrata za sobom i onda je jedan od mladića rekao: „Nas ne zanima hranljiva vrednost. Zanima nas samo hoće li domaćica kupiti paradajz 180 dana nakon berbe".

B. Lašmet se naljutio, i to im je rekao. Objasnio im je da su, ukoliko paradajz ne trune, morali učiniti nešto sa šećerom i enzimima. Mladići su bili ljubazni i dopustili su mu da govori neko vreme, verovatno zadovoljni što bes iskaljuje na njima, a ne u konferencijskoj sali. Na večeri B. Lašmet i njegova supruga večerali su potpuno sami. „Pomislili biste da sam gubav", rekao je, „ljudi bi nam prišli, pogledali nas i udaljili se". Svestan da je u manjini, napustio je Biotehnološko udruženje i s tugom i besom posmatrao kako se GM usevi šire.

Američki genetičari i eksperimenti Trećeg Rajha

Manipulacija globalnim posedima počela je u XVI veku u Engleskoj, u vreme dinastije Tjudora donošenjem zakona kojim opštinsko zemljište postaje privatno vlasništvo (u istoriji poznato kao „ovce su pojele ljude"). Danas je skoro svaka stopa naše planete, osim Antarktika, koji je delimično sačuvan kao neiskoristiva zajednička svojina, u privatnom komercijalnom vlasništvu, ili pod kontrolom vlada.

Privatizacija i patentiranje genetičkih resursa, odnosno javnih dobara predstavlja završetak poluvekovne istorije komercijalizacije i nestajanje poslednje granice prirodnog sveta. Velike sile i međunarodne organizacije odobrile su patentiranje veštački konstruisanih gena, organizama i procesa. U suštini patentiranja leži pitanje da li su stvoreni geni, ćelije, tkiva i organi zaista ljudski izumi ili samo otkrića prirode koja su ljudi modifikovali? Da bi se kvalifikovao patentirani izum, pronalazač mora dokazati da je otkriće novo, do tada neviđeno i da je korisno, odnosno da služi određenoj svrsi. Čak iako je nešto novo, neviđeno i korisno, ne može se proglasiti izumom i zaštiti patentom ako je otkriće prirode. Zbog toga ni hemijski elementi, kada su otkriveni, nisu mogli biti patentirani.

Nijedan molekularni biolog nikada nije stvorio gen, ćeliju, tkivo, organ ili organizam de novo. Ipak, patentni zavodi priznali su veliki broj patenata dobijenih novom tehnologijom, a prvi priznati patent odnosio se na sisara, GM miša, koji u sebi sadrži ljudske gene sa predispozicijom za rak, te se taj „onkomiš" prodaje kao istraživački model za proučavanje raka. Patenti su obično širokog spektra, te daju kompanijama vlast i kontrolu nad svim što se uzgaja na farmama i u baštama. Patentiranje je stvorilo atmosferu snažne konkurencije između hemijskih, farmaceutskih, poljoprivrednih i biotehnoloških kompanija.

Kazne za povrede patenata i krađa poslovnih tajni najčešći su razlozi međusobnih sukoba kompanija, a razrešenje sukoba se obično odigrava na sudu.

Najvažnija poljoprivredna biotehnološka kompanija, Monsanto, godišnje izdvaja 10 miliona USD iz svog budžeta za nadzor farmera i suđenja sa njima. Najpoznatija parnica Monsanto protiv Šmajsera okončana je 2008. godine nakon osmogodišnjeg suđenja. Prema Monsantu P. Šmajser proizvođač uljane repice iz Bruna, Sasketčevan (Kanada) je 1997. godine na svojim parcelama otkrio GM uljanu repicu, namerno sačuvao seme i zasejao naredne godine na površini od oko 400 hektara, te je time povredio patentno pravo. Kasnije je kompanija priznala da je nenamerno kretanje gena mogući izvor inicijalne pojave GM semena na njegovim parcelama, a sud je je u finalnoj presudi, donetoj 19. marta 2008, presudio u korist farmera, naloživši Monsantu da plati troškove čišćenja parcela kontaminiranih GM semenom.

Nemali broj vojnih analitičara veruje u to da se genetička revolucija ne može zadržati van dohvata vojnih planera. Kao oružje masovnog razaranja, genetičko oružje je poput nuklearnog, a može se proizvesti uz znatno niže troškove, što ga čini idealnim oružjem budućnosti. Novom tehnologijom mogu se programirati geni zaraznih mikroorganizama tako da se poveća njihova rezistentnost na antibiotike, virulentnost ili stabilnost u okolini; mogu se umetnuti geni ubice u bezopasne mikroorganizme, čime bi se dobili biološki agensi koje telo prepoznaje kao bezopasne te im ne pruža otpor; moguće je umetnuti gene koji utiču na raspoloženje, ponašanje, telesnu temperaturu itd.

Drugim rečima, može se dobiti oružje za različite vojne svrhe, od terorizma i protivodbrambenih operacija do širokih ratnih dejstava usmerenih na čitave narode. Istraživanja ljudskih gena i genske terapije oživljavaju vrlo realnu mogućnost da se, po prvi put u istoriji, nanovo stvore genetičke šifre ljudske vrste i da se počne preusmeravati tok buduće biološke evolucije na Zemlji. Mogućnost stvaranja novog eugeničkog čoveka više nije san ludih političkih demagoga nego potrošačka opcija u bliskoj budućnosti i veoma unosno komercijalno tržište.

Eugeničari veruju da su krvne veze i nasleđe daleko važniji u oblikovanju ljudskog ponašanja i u određivanju statusa različitih etničkih i rasnih grupacija od ekonomskih, društvenih ili kulturnih odrednica. Nacistički nastrojeni Nemci su korene ideologije pronašli u eugenički nastrojenoj Americi. Još je Teodor Ruzvelt, 26. predsednik SAD, govorio o sterilizaciji kriminalaca i mentalno oštećenih ljudi i o njegovoj želji da onemogući odrastanja krivih ljudi itd. Od početka prošlog veka do velike depresije, eugeniku je prihvatila većina američke intelektualne elite, kao lek za sve privredne nejednakosti i društvena zla.

Iako je, formalno, eugenički pokret u SAD doživeo krah, do kraja tridesetih godina prošlog veka Genetičko društvo Amerike je na svojim sastancima raspravljalo o tome da li formalno osuditi eugeničku politiku Trećeg Rajha. Za takvu odluku nikada nije bilo dovoljno glasova.

"Dostignuća današnjice"

Maštanja o izolovanim, mračnim laboratorijama u kojima sede razbarušeni naučnici dok stvaraju polučoveka-polumajmuna, zamenjena su stvarnošću svetlih kabineta moćnih vlada, firmiranim odelima brokera i službenika industrije odnosa sa javnošću, naučnicima koji nam nude nove organizme i hranu i obećavaju da ćemo biti zdravi, siti i bogati.

Iznajmljivanje ili pozajmljivanje jajnih ćelija ili materice žene ili ženke i umetanje u srodni ili nesrodni organizam, kontracepcijski kukuruz, prebacivanje gena iz životinje u biljku, čoveka ili mikroorganizama i obrnuto, proizvodnja ljudskih organa, kloniranje embriona mrtvih ljudi, samoubilačko seme i hirurgija gena, samo su neka od dostignuća današnjice.

Hrane ima, ali kakve...

Opravdavajući milijarde utrošenih dolara, veliku količinu energije i vremena na borbu sa protivnicima, multinacionalne kompanije nam licemerno serviraju mit prema kojem problem gladi u svetu može rešiti samo njihova nova, transgena hrana. Time svesno uvode u zabludu hiljade i hiljade građana sveta, koji možda ne znaju da se u svetu proizvodi suvišak hrane, ali ne postoji politička volja da se reše problemi njene distribucije i dostupnosti!

2013 World Hunger and Poverty Facts and Statistics
(Glad u svetu - Činjenice i statistika siromaštva)


II - PATENTIRANJE ŽIVOTA 


Fundament razvoja multinacionalnih kompanija je poverenje investitora, jer njihovu tržišnu vrednost, osim imovine koju poseduju, determiniše i vrednost akcija na berzi, koja se često menja zavisno od subjektivnih procena i emocija.

Primera radi, nakon obelodanjivanja afere lažnog prikazivanja efikasnosti lekova (u eksperimentalnoj fazi): Marimastata, protiv raka i Zakuteksa protiv pankreatitisa, vrednost britanske biotehnološke korporacije Bajotek opala je sa dve milijarde funti na svega 330 miliona funti. Ulaganja investitora zavise od očekivanja i potencijalne zarade na budućem tržištu.

Tako je od 1970. do 1997. godine ukupno uloženo u biotehnološka istraživanja (ne samo GI) oko 60 milijardi USD, dok su 2000. godine ulaganja u biotehnologiju dostigla vrhunskih 38 milijardi USD, stimulisano obećanjem mapiranja ljudskog genoma.

Samo godinu dana kasnije, kada je postalo jasno da će proteći godine dok otkrića ne doprinesu lečenju ljudi, interesovanje za biotehnologiju počelo je postepeno da opada, a ulaganja su se smanjila više od tri puta, odnosno na 11 milijardi USD!

Zbog toga kompanije veoma mnogo ulažu u odnose sa javnošću...

Promocija opšteg blagostanja

Odnosi sa javnošću označavaju nevidljive mere kojima država, ili kompanija pridobija javno mnjenje za preuzimanje određenih koraka (bilo da je u pitanju vođenje rata ili uvođenje nove tehnologije), čime se stvara sprega između psihologije mase i korporativnih, odnosno političkih ciljeva.

Svake godine korporacije ulažu milijarde USD u industriju odnosa sa javnošću, koja ih prezentuje u povoljnijem svetlu i diktira njihovu strategiju u odnosu na državu, javne institucije i javnost u celini. Kako odnosi sa javnošću nalažu, brošure, sajtovi i javne objave korporacija odaju utisak iskrene zainteresovanosti za planetu i opšte blagostanje. Dau agro sajens ističe da unapređenje života ljudi predstavlja njihovu najvažniju misiju, Dipon kreira održive solucije potrebne za bolji, bezbedniji i zdraviji život ljudi, a Monsanto primenjuje inovacije i tehnologiju kako bi pomogao farmerima da proizvedu zdraviju hranu i kvalitetnija krmiva.

Industrija odnosa sa javnošću, u skladu sa često upotrebljavanim terminima sa javnih nastupa „transparentnost", „demokratija", „podela dobiti", „dijalog" i „poštovanje", poziva opoziciju (društvene organizacije i nevladine organizacije) na dijalog.

Ovi dijalozi doprinose boljem razumevanju problema, izolaciji „radikalnih" protivnika, koji se karakterišu kao nezainteresovani i teški za saradnju, kao i upoznavanju sa argumentima protivnika i lakšem pripremanju adekvatnih reakcija. Postoje brojne strategije industrije odnosa sa javnošću, koje se koriste u različite svrhe, u različitim okolnostima a najznačajnije su: promena naziva kompanije, udruživanje, angažovanje nezavisnih pojedinaca i institucija, izvinjenja i obećanja.

Promena naziva kompanija, ili udruživanje koristi se i da bi se prikrila kontroverzna prošlost današnjih najvažnijih kompanija proizvođača GM hrane.

Ove kompanije su bile uključene u delovanje protiv ljudskog života i ozbiljne ekološke katastrofe. Tako su Monsanto, Ciba-Gajgi i Dau, proizvodili dihlor-difenil-trihloretan (DDT) i druge ekstremno štetne pesticide, defolijante i hemikalije kao što su želatinozni gazolin, polihlorovani bifenil, agent orandž. Farben-Hehst, BASF, Bajer, Agfa su proizvodili gasne otrove i prisiljavali logoraše Aušvica (83.000 logoraša) na rad!

Preživeli logoraši se još uvek parniče sa kompanijom IG Farben. Junion karbid korporejšn (koja se višegodišnjim prodajama i spajanjima transformisala u Dau i Aventis, odnosno Bajer) je odgovorna za smrt nekoliko stotina i patnje 140.000 ljudi. Tragedija se dogodila nakon izlaganja metil-izocianatu 1986. godine. Vitaminski kartel Ron-pulen (sada Aventis), Roš i BASF su finansijskim špekulacijama oštetili američko tržište za 5-6, a svetsko za preko 20 milijardi US dolara. U ime odštete EU je u septembru 2001. godine, Roš isplatio 462, BASF296, a Ron-pulen pet miliona evra.

Ubijaju i plaćaju odštetu

Jedan od istorijski najgorih slučajeva korporativnog nehata, SMON tragediju izazvala je Ciba-Gajgi. Naziv SMON opisuje sindrom (poremećaj vida i paraliza stopala i nogu) koji izaziva upotreba Kliokvinola korišćenog u Japanu od 1953. godine u lečenju abdominalnog bola i dizenterije.

Tek 1970. godine kada je obolelo 10.000 Japanaca, naučnici su povezali bolest sa upotrebom ovog leka. Iako je Ciba negirala povezanost dokazano je da je sa problemom bila upoznata još 1953. godine, a da je dokaze o štetnosti leka imala 1962. godine.

Preko 5.000 pravnika je bilo angažovano u parnici protiv ove kompanije! Na kraju suđenja Ciba je isplatila žrtvama 490 miliona USD u ime odštete. Tek 1985. godine kompanija je potpuno povukla ovaj lek sa tržišta izvinjavajući se žrtvama i njihovim porodicama. Partner Ciba kompanije, Sandoz, odgovoran je za tešku ekološku katastrofu iz 1986. godine, odnosno izlivanje 8 tona žive i 30 tona ekstremno štetnih organofosfata u reku Rajnu.

Prvi čuveni incident sa GMO desio se 1989. godine, kada je japanska korporacija Šova denko izbacila na tržište GM triptofan kao dodatak ishrani. Oko 1.500 ljudi je hronično obolelo, a 37 umrlo! Kompanija nije dozvolila kontrolu od strane nezavisne komisije, a GM bakterijske kulture su uništene.

Ko su proponenti GI? Njihov odabir je jedna od najvažnijih strategija industrije odnosa sa javnošću.

Dobar kandidat treba da bude poznat u svojoj oblasti (bar u svojoj zemlji), ukoliko je partijski neangažovan, poželjno je da bude u vezi sa industrijom ili državnim aparatom.

Najistaknutiji naučnici zagovornici biotehnologije su: C .S. Prakaš, direktor Centra za biljna biotehnološka istraživanja i jedan od osnivač Egbajovorld fondacije i član Savetodavnog komiteta za biotehnologiju američkog Ministarstva poljoprivrede; N. Burlag, otac Zelene revolucije, bio je jedan od najvećih zagovornika biotehnologije u siromašnim zemljama; P. Stot, sa Stanford univerziteta, recenzent prvog GM leka, bivši direktor Sektora za biotehnologiju Uprave za hranu i lekove SAD; D. T. Ejvri, direktor Globalnog centra za pitanja ishrane sa Hadson instituta itd...

U člancima i izlaganjima često iznose stavove protiv Kjoto sporazuma (osnovni cilj Sporazuma je smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu) i proizvodnje organske hrane (hrane u kojoj nema veštački sintetizovanih materija). Proponenti GI smatraju da su konzumenti organske hrane izloženi osam puta većem riziku od inficiranja smrtno opasnim sojem bakterije Escerichie coli (0157:H7). Taj podatak prvi put je objavljen u radu D. T. Ejvrija, u časopisu Ameriken Autluk.

Ovaj časopis izdaje Hadson institut, odnosno institut kojim D. T. Ejvri rukovodi. Autor se u radu poziva na podatke američkog Centra za kontrolu bolesti. Kao uzrok opasnosti navodi đubriva životinjskog porekla, koja su rezervoar opasnih bakterija, a masovno se koriste u organskoj proizvodnji. Prema rečima M. Kohena, istraživača iz američkog Centra za kontrolu bolesti, Centar nikada nije sproveo takvo istraživanje.

Od 1982. godine ovaj soj bakterije uglavnom je otkrivan u goveđem mesu. Osim toga, prema pravilima organske poljoprivrede đubriva životinjskog porekla moraju da budu dobro kompostirana i moraju da se upotrebe najmanje 120 dana pre berbe plodova, čime se mogućnost pojave bakterije Escerichie Coli maksimalno redukuje.

Kompanije nekada pribegavaju izvinjenjima i obećanjima. Nakon izjave R. Šapira izvršnog šefa Monsanto kompanije, 1999. godine da su verovatni uzroci otpora javnosti prema GMO agresivne kampanje koje iritiraju mase, Monsanto je obećao da neće komercijalizovati Terminator semena, da će poštovati tuđe stavove, da će svoja istraživanja deliti sa univerzitetima, da će poštovati zakone SAD i da će plasirati samo proizvode odobrene od nadležnih institucija SAD, Evrope i Japana.

Slično je obećao i Dipon. Biotehnološke korporacije u kriznim situacijama koriste usluge kompanija iz sektora Odnosa sa javnošću, specijalizovanih za krizni menadžment, između ostalih Basn-Masteler kompanije, koja je u vlasništvu Vajr&Plestik prodakts (najmoćnije kompanije iz oblasti odnosa sa javnošću). Dajrekt impakt kompanija, poslovnica Basn-masteler kompanije, predstavlja netradicionalnu „treću nogu stola za lobiranje" (druge dve su: tradicionalni Odnosi sa javnošću i tradicionalno lobiranje), znači ne lobira Kongres direktno, te javnost nema uvid u njihove aktivnosti i troškove a specijalizovana je za „narodne odnose sa javnošću".

„Narodni Odnosi sa javnošću" fokusirani su na određene grupe stanovništva, članove crkve, sindikata ili penzionere. Koristio ih je Monsanto devedesetih godina minulog veka za pronalažanje Njujorčana raspoloženih da govore pozitivno o GM hormonu rasta krava.

Kampanje se koriste i u edukativne svrhe. U septembru 1999. godine,Novartis je promovisao kampanju namenjenu studentima i profesorima, u sklopu koje je obezbedio donaciju u iznosu od 150.000 US dolara za osnivanje studentskog časopisa Jor Vorld: Biotehnolodži End Ju, koji govori o potencijalima biotehnologije u očuvanju zdravlja ljudi i životne sredine.

Ostali sponzori ovog časopisa su bili: Organizacija biotehnološke industrije,Amgen, Aventis, Biogen, Savet za biotehnološku informisanost, Džinzim, Merk, Monsanto, Novartis, Biotehnološka organizacija Pensilvanije, Fajzer, Skotiš enterprajz i američki Centar za trgovinu i energiju.

Novartis je takođe, obezbedio 300.000 US dolara za izložbu pod nazivom„Od farme do tanjira" u Muzeju nauke i industrije u Čikagu, kojeg godišnje poseti oko dva miliona ljudi, uključujući 400.000 dece školskog uzrasta, kao i 25.000 US dolara za osnivanje Biotehnološkog edukativnog centra pri Univerzitetu u Ajovi. Od ostalih primera, korišćenja propagandnih kampanja, značajno je pomenuti Monsanto donaciju, 1999. godine, za izložbu „Lepa nauka" Volt Dizni.

Bogataši ulažu u eksploataciju siromašnih

Da bi se razumela važnost ulaganja privatnog sektora u poljoprivrednu biotehnologiju, dovoljno je samo uporediti njihov godišnji budžet za istraživanja i razvoj sa budžetom za istraživanja kojim raspolažu zemlje u razvoju.

Privatni sektor, uključujući i male biotehnološke kompanije uložio je u poljoprivrednu biotehnologiju 1996. godine 1,5 milijardi US dolara, a dve godine kasnije, glavne „life science" kompanije su investirale u istu namenu 2,6 milijardi US dolara najvećih multinacionalnih kompanija 2001. godine je uložilo u istraživanja i razvoj skoro tri milijarde USD, a Konsultativna grupa za međunarodna istraživanja u poljoprivredi, najveći međunarodni predstavnik javnog sektora deset puta manje.

Najveći poljoprivredni istraživački programi javnog sektora u Brazilu, Kini, Indiji, pojedinačno raspolažu budžetom, za ovu namenu, manjim od pola milijarde dolara. Privatni sektor je fokusirao investicije na industrijske zemlje i na svega nekoliko zemalja u razvoju. Smatra se da su godišnja ulaganja ovog sektora u industrijske zemlje između 1 i 1,5 milijarde US dolara. Ukupna ulaganja privatnih kompanija u zemlje u razvoju nisu poznata, ali su bez sumnje manja od ulaganja javnog sektora u ovim zemljama. Samo mali deo sredstava za istraživanje i razvoj, privatni sektor direktno ulaže u zemlje u razvoju. Uglavnom to čini preko globalnih „life science" kompanija koje se spajaju ili udružuju sa lokalnim semenskim kompanijama.

Javni sektor finansira oko 90 odsto ukupnih poljoprivrednih istraživanja zemalja u razvoju i oko 50 odsto istraživanja industrijskih zemalja. Godišnje ulaže između 900 miliona i jednu milijardu US dolara, ili 16 odsto budžeta, za istraživanja i razvoj industrijskih zemalja. Javne organizacije i univerziteti industrijskih zemalja sprovode značajan deo biotehnoloških istraživanja koja su samo malim delom okrenuta rešavanju problema zemalja u razvoju.

Većina njihovih instrumenata i proizvoda može biti korisna i za zemlje u razvoju, ali one imaju ograničeni pristup zbog jake težnje ovih organizacija da zaštite i prodaju intelektualnu svojinu, kao i zbog povećanog broja saveza između ovih organizacija i privatnog sektora, čime se gube tradicionalne razlike između privatnog i javnog sektora.

Ukupna ulaganja javnog sektora u istraživanja zemalja u razvoju iznose 18 do 25 odsto ulaganja u industrijske zemlje i kreću se od 165 do 250 miliona USD. S obzirom na to da postoje velike razlike u razvijenosti kapaciteta za biotehnološka istraživanja i razvoj, ove zemlje se prema razvijenosti Nacionalnog poljoprivrednog istraživačkog sistema dele na tri grupe:

  • a) tip 1 (Indija, Kina, Meksiko, Brazil i Južna Afrika), imaju velike kapacitete za istraživanja u oblasti molekularne biologije, uključujući i izučavanje strukture i organizacije genoma, koji su najčešće locirani na univerzitetima. Ove zemlje su sposobne da razviju nove molekularne instrumente za vlastite potrebe; 
  • b) tip 2 (Tajland, Filipini, Pakistan, Kolumbija, Urugvaj i Kenija) imaju značajne kapacitete za primenjena istraživanja na polju biljne selekcije, kao i kapacitet za „pozajmljivanje" i primenu molekularnih instrumenata razvijenih u drugim državama; 
  • c) tip 3 (većina Afrike) imaju veoma slabe kapacitete za biljnu selekciju i praktično nemaju kapacitete za istraživanja u oblasti molekularne biologije.

Veštačka budućnost

Privatni sektor je retko i skromno investirao u biljna istraživanja šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, posebno u zemljama u razvoju kojima je nedostajao efikasan mehanizam zaštite intelektualne svojine. Tadašnji produkti istraživanja su bili javna dobra sa netakmičarskim i neisključivim karakterom, odnosno dobra koja donose korist društvu nezavisno od prihoda stvaraoca. Semenska industrija se sredinom osamdesetih godina, zahvaljujući ekonomskoj isplativosti hibrida stranooplodnih vrsta (npr. kukuruza), aktivirala u zemljama u razvoju, prvo preko multinacionalnih kompanija iz razvijenih zemalja, a potom i preko nacionalnih kompanija kada su formirane. Dalji stimulans za ulaganja privatnog sektora u poljoprivredna istraživanja dale su SAD i druge industrijske zemlje odobravanjem patentiranja veštački konstruisanih gena i GM biljaka.

Prema podacima američkog Ministarstva za poljoprivredu iz 2004. godine, u vlasništvu kompanija u različitim državama sveta nalazi se 7.368 biotehnoloških patenata, u vlasništvu univerziteta i neprofitnih organizacija 2.765, a u državnom svega 789. SAD su lider u sve tri pomenute kategorije, imaju 62 odsto patenata u vlasništvu kompanija, 85 odsto u vlasništvu univerziteta i neprofitnih organizacija i 53 odsto u državnom vlasništvu, dok Velika Britanija, baza biotehnologije u EU, ima 4 odsto patenata u vlasništvu kompanija, 1,4 odsto u vlasništvu univerziteta i neprofitnih organizacija, a 6,3 odsto u državnom vlasništvu u odnosu na ukupan broj patenata.

Deset kompanija kontroliše 44 odsto od ukupnog broja biotehnoloških patenata u vlasništvu kompanija, a lider po broju patenata, Monsanto 9,1 odsto.

Laž, odvratna laž, i propaganda

Uspešno osvajanje tržišta multinacionalne kompanije proizvođači GM hrane duguju industriji odnosa sa javnošću, bliskim odnosima sa državnim aparatom SAD, velikim ulaganjima u istraživanja i razvoj, međunarodnoj zajednici koja je odobrila patentiranje veštački konstruisanih gena i GM biljaka, međunarodnim organizacijama, pre svega Svetskoj trgovinskoj organizaciji, fondacijama, nekim naučnicima i naučnim ustanovama, kao i sistemu podrške u vidu organizacija direktnih promotera biotehnologije.

Vunena vremena "Gvozdene ledi Tačer"

Privatni sektor je vremenom ne samo preuzeo primat u poljoprivrednim biotehnološkim istraživanjima, nego je ciljno uništio ugled javnih institucija koja su ta istraživanja ranije radila. Klasičan primer je sudbina Plant briding Instituta iz Kembridža. Ovaj institut je bio stub britanske poljoprivredne nauke i imperijalne poljoprivredne politike.Margaret Tačer, bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva ga je, 1987. godine, prodala Institut Unilever kompaniji. Iza ove kupovine je stajala naftna kompanija Šel oil. U časopisu Nju sajens od 27. novembra 1986, tadašnji direktor Šel nikersons sidsa, D. Ganeri ovako objašnjava vezu između nafte i semena: „...Nafta je hemikalija, i pesticidi su hemikalije, a kapaciteti potrebni za stvaranje pesticida ne razlikuju se bitno od kapaciteta potrebnih za razvoj semena". Kao rezultat ove prodaje, naučni deo instituta je (znatno smanjen, preseljen u Norvič) nastavio da se finansira iz državnog budžeta, a semenarski deo je pripao kompaniji.

The Showa Denko Tryptophan disaster reevaluated: Conclusion - genetic engineering was the cause of death to 37 persons 
(Genetski inženjering je uzrok smrti za 37 lica)


III - IMA LI SPASA ZDRAVOJ ISHRANI?

Genska revolucija je nesumnjivo najbrže usvojena biljna tehnologija u modernoj istoriji ljudskog roda. Ukupne površine pod GM kulturama u svetu, u proteklih petnaest godina uvećane su za oko 87 puta.

Impresivnom difuzijom GM biljke (148 miliona hektara, 2010) su okupirale značajnih 10 odsto ukupnih obradivih površina na planeti Zemlji. Komercijalna proizvodnja ovih biljaka je zastupljena na svim kontinentima, ali je areal njihove rasprostranjenosti različit po različitim državama sveta.

Trenutno se u SAD proizvodi: GM kukuruz, soja, pamuk, uljana repica, šećerna repa, lucerka, papaja i bundeva; u Brazilu: soja, kukuruz i pamuk; u Indiji pamuk; u Argentini: soja, kukuruz i pamuk; u Južnoj Africi: soja, kukuruz i pamuk; u Kanadi: uljana repica, kukuruz, soja i šećerna repa; u Kini: pamuk,papaja, topola, paradajz i paprika babura; u Paragvaju soja; u Pakistanu pamuk;u Urugvaju: soja i kukuruz; u Boliviji soja; u Australiji pamuk i uljana repica; na Filipinima kukuruz; u Mjanmaru pamuk; u Burkina Faso pamuk; u Španiji kukuruz; u Meksiku pamuk i soja; u Kolumbiji pamuk; u Čileu: kukuruz, soja i uljana repica; u Hondurasu kukuruz; u Portugalu kukuruz; u Češkoj kukuruz i krompir; u Poljskoj kukuruz; u Egiptu kukuruz; u Slovačkoj kukuruz; u Kostariki pamuk i soja; u Rumuniji kukuruz; u Švedskoj krompir, a u Nemačkoj krompir.

Već u drugoj godini uzgoja površine pod GM kulturama uvećane su skoro 5,5puta u odnosu na prvu. U trećoj godini, u odnosu na drugu, porast je iznosio 150 odsto, četvrtoj u odnosu na treću oko 40 odsto. U petoj, prelomnoj godini gajenja (2000. godina) zabeležen je porast od svega 10 odsto, uzrokovan uvođenjem moratorijuma EU na uvoz transgenih biljaka, koji se odrazio na setvene planove američkih farmera. Nakon toga, u sledećim godinama zabeležen je trend rasta od 19 odsto, 11 odsto, 15 odsto, 20 odsto, 11 odsto, 13 odsto i 12 odsto u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu. Najniža stopa rasta zabeležena je u 2008 (9,3 odsto), 2009. godini (7,2 odsto) i 2010 (10,4 odsto) najverovatnije zbog rekordno visoke cene GM semena i tehnoloških taksi.

Uloga Svetske trgovinske organizacije u širenju nove hrane

Svetska trgovinska organizacija je često instrument pretnje u konstantnoj tenziji između SAD i EU, koja je kulminirala juna 1999. godine, uvođenjem moratorijuma na transgene biljke, odnosno zabranom uvoza svih američkih GM proizvoda (seme, namirnice, hrana za stoku) u EU. U maju 2003. SAD su uz podršku Argentine, Kanade, Egipta, Australije, Novog Zelanda, Meksika, Čilea, Kolumbije, El Salvadora, Hondurasa, Perua i Urugvaja, tužile Evropu ovoj trgovinskoj organizaciji.

Svetska trgovinska organizacija, nakon više odlaganja, februara 2006. godine donela preliminarnu odluku, da je EU narušila međunarodna trgovinska pravila, da je moratorijum naneo štetu izvozu iz SAD, Kanade i Argentine i da je zabrana nelegalna i nezasnovana na naučnim dokazima. Takođe je utvrđeno da su šest članica Unije: Francuska, Nemačka, Austrija, Italija, Luksemburg i Grčka prekršile propise uvođenjem zabrana. Presuda se odnosi samo na period od juna 1999. godine do avgusta 2003. godine, jer je Brisel ponovo odobrio uvoz GMO u maju 2004. godine.

Pokušaj zabrane uvoza GM hrane od strane Šri Lanke, 2001. godine, je propao, nakon zahteva Svetske trgovinske organizacije o odlaganju primene zabrane na 60 dana (uz obrazloženje da je potreban određeni period za usklađivanje) i pretnji SAD da će upotrebiti mehanizme ove organizacije. Sličan pokušaj Hrvatske 2001. godine izazvao je identičnu reakciju SAD.

Bolivija, koja je usvojila rezoluciju o zabrani GMO, u januaru 2001. godine je bila prisiljena da opozove zakone zbog pritiska Argentine i biotehnoloških kompanija. Kao jedna od važnih promena o kojoj se govorilo 2001. godine, kada se Kina uključila u Svetsku trgovinsku organizaciju, bila je da će tržište ove države postati mnogo otvorenije i konkurentnije, te da će se povećati uvoz transgene tehnologije i njenih proizvoda.

Usvajanje Opšteg sporazuma o trgovini uslugama, 1995. godine, je olakšalo saradnju industrije i univerziteta. Industrija finansira određena istraživanja univerziteta i naučnih institucija, a zauzvrat koristi već postojeću infrastrukturuuniverziteta i dobija intelektualni kapital i reputaciju. Jedan od ključnih razloga najbržeg rasta (20 odsto) „lajf sajens" univerzitetskog sektora od 1995. do 2000. godine je upravo saradnja univerziteta i multinacionalnih kompanija koje su od 1970. godine sedmostruko uvećale finansiranja univerziteta.

Tako je biotehnološka istraživanja na Univerzitetu u Vašingtonu donirao Monsanto (23,5 miliona USD); Bajer je sponzorisao istraživanja Maks Plank Instituta; Hehst Opštu bolnicu u Masačusetsu (70 miliona USD).

Većinom ugovora se definiše pravo kompanija da prve vide rezultate istraživanja i eventualno spreče njihovo objavljivanje ukoliko postoje uslovi za patentiranje U fiskalnoj 1999. godini oko 120 američkih univerziteta je zatražilo 7.612 patenata, a bruto prihod od 641 miliona USD su ostvarili preko licenci datih industriji.

Sociolog V. Povel smatra da su bliske veze univerziteta i industrije glavni razlog zbog kojeg američke kompanije sada dominiraju biotehnološkim tržištem.

Budući da u državnom budžetu ima sve manje novca za istraživanja, sve više naučnika u SAD i Evropi zavisi od korporacijskih sponzora, a time i od korporacijskog prihvatanja njihovih istraživanja i rezultata. Primera radi, vrhunski britanski istraživački centri finansiraju se 80-90 odsto iz privatnih fondova.

Drugi veoma značajan sporazum Svetske trgovinske organizacije, Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, usvojen je na Urugvajskoj rundi pregovora 1994. godine. Sporazum obavezuje članice Svetske trgovinske organizacije, na patentnu zaštitu biotehnoloških pronalazaka (proizvoda ili procesa) i zaštitu biljnih varijeteta patentiranjem ili sui generis sistemom, čime je pojačana nacionalna zaštita SAD i drugih industrijskih zemalja.

Uklanjanju barijera slobodnoj trgovini i ulaganjima, doprinosi i Transatlantski biznis dijalog. Transatlantski biznis dijalog promoviše partnerstvo između društvenih i privatnih firmi i pokušava da harmonizuje regulative EU i SAD (uzajamno priznavanje standarda, kvalifikacija, zahteva za dozvole ili metode testiranja i rezultate testiranja).

Na Samitu SAD-EU, u junu 1999. usvojen je niz principa koji čine Rani mehanizam upozorenja, u slučaju potencijalnih trgovinskih sporova.

Transatlantski biznis dijalog se protivi delovanju nauke kao trgovinske barijere, inicijativama o zaštiti životne sredine koje su prepreka slobodnoj trgovini i obeležavanju koje utiče na slobodno kretanje roba i usluga. Ukoliko biTransatlantski biznis dijalog uspeo u svojim namerama EU više ne bi mogla da pruža otpor prihvatanju GM proizvoda.

Nacionalne politike u proizvodnji transgenih biljnih kultura

Politika Sjedinjenih Američkih Država

Shvativši ogromni potencijal transgene tehnologije, a želeći da zadrži poziciju svetskog predvodnika u poljoprivredi, sa prvom primenom GI na biljnim kulturama, američki državni aparat je podržao poljoprivredne multinacionalne kompanije. GM hrana se plasira na tržište SAD bez obeležavanja i odvajanja od ne-GM hrane sa minimalnim zakonodavnim ograničenjima. Osim toga, SAD u skladu sa svojom unutrašnjom politikom proizvode mnogo hrane koju prodaju na stranim tržištima po nižim cenama ili je isporučuju u vidu donacija. Administracija R. Regana u dokumentu pod nazivom „Koordinacioni okvir za regulisanje biotehnologije" je odlučila, da nije potrebno donositi posebne propise za nove tehnologije (kao što je GI) jer doprinose širenju tradicionalne selekcije bez pojave novih rizika, te je u sklopu postojećih federalnih zakona: Zakona o biljnim bolestima i štetočinama, Zakona o hrani, lekovima i kozmetici i Zakona o insekticidima, fungicidima i rodenticidima, definisala podelu nadležnosti između tri agencije: Ministarstva za poljoprivredu, Uprave za hranu i lekove i Agencije za zaštitu životne sredine.

Ministarstvu poljoprivrede su pripale dve nadležnosti kojima upravlja Služba za inspekciju zdravlja životinja i biljaka.

Pošto je tradicionalna odgovornost Službe za inspekciju zdravlja životinja i biljaka, praćenje i širenje introdukovanih egzotičnih biljaka, životinja i njihovih bolesti, novi GMO su regulisani slično. U suštini, Služba za inspekciju zdravlja životinja i biljaka je, prva agencija koja razmatra bezbednost nove GM kulture.

Ukoliko je nova GM kultura namenjena za ishranu ljudi ili životinja, Uprava za hranu i lekove je odgovorna za evaluaciju zdravstvene bezbednosti hrane. Agencija za zaštitu životne sredine čija je odgovornost propisivanje dozvoljenog nivoa pesticida, zadužena je i za regulisanje Bt-toksina-prirodnih pesticida koje proizvode zahvaljujući unetom genu, GM biljke otporne na insekte.

Istu politiku podrške, ne želeći da zakonima uspore razvoj biotehnologije ili pošalju Vol stritu pogrešnu poruku nastavili su kabineti DŽ. Buša (seniora), DŽ. Buša (juniora), i B. Obame.

Sve nezdravo, a niko bolestan

Bliski odnosi biotehnološke industrije i državnog aparata SAD održavaju sena zvaničnom nivou, preko predstavnika kompanija i američke administracije. Tako je A. Veneman, koja je bila član Upravnog odbora najvažnije poljoprivredne biotehnološke kompanije Monsanto filijale Kaldžin Ink, poznata kao veliki promoter biotehnologije, postavljena za sekretara poljoprivrede u kabinetu G. Buša (juniora). V. D. Rakelšaus nakon obavljanja funkcije glavnog administratora Agencije za zaštitu životne sredine, je postao član Upravnog odbora Monsanto kompanije; L. Fišer, bivši asistent administrator Agencije za zaštitu životne sredine, je bila jedan od potpredsednika kompanije Monsanto; M. Miler je sa mesta supervizora Monsanto hemijske laboratorije, postavljena za zamenika direktora ogranka Uprave za hranu i lekove.

Sličnih primera ima i u najnovijoj istoriji. Iako je bilo diskretnih nagoveštaja u predizbornoj kampanji B. Obame da će izmeniti zakone o bezbednosti hrane i eventualno obeležiti GM hranu, sve nade su okončane izborom M. Tejlora, lobiste Monsanta na funkciju višeg savetnika za bezbednost hrane u Upravi za hranu i lekove i T. Vilsaka, direktora Monsanta za prvog čoveka Ministarstva poljoprivrede.

Državni aparat SAD promoviše u svojoj državi i u inostranstvu GM hranu sajednakim entuzijazmom. Argumenti koje koriste u međunarodnim pregovorima kako bi druge države stekle poverenje u GM useve i hranu, time i u američko zakonodavstvo, jesu:

1) GM usevi i hrana su dozvoljeni u SAD jer je rigoroznim testovima utvrđeno da ne ugrožavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu;
2) Javnost SAD veruje u svoj zakonodavni sistem i zadovoljna je zbog konzumacije GM hrane;
3) Amerikanci godinama jedu GM hranu i niko se nije razboleo ili umro od nje.

Ukoliko selekcioneri (i/ili firme) donesu odluku o plasiranju nove sorte na tržište, posle poljskih testiranja u kojima se ocenjuju agronomske i kvalitativne osobine, podnose molbu Službi za inspekciju zdravlja životinja i biljaka za tzv. deregulaciju.

Deregulacija znači, da što se tiče nadležnosti Službe, GM varijetet će se tretirati jednako kao i konvencionalni, odnosno budući uzgoj, izvoz ili međudržavno kretanje neće zahtevati notifikaciju ili dozvolu za uvođenje.

Deregulacija je prvi važan korak u procesu eventualnog plasmana na tržište novih GMO u SAD, jer komercijalizaciju mora da odobri i Uprava za hranu i lekove (ukoliko je namenjen za ishranu ljudi ili životinja) i Agencija za zaštitu životne sredine (ukoliko proizvod sadrži pesticide). U molbi za deregulaciju moraju da se navedu svi neophodni podaci za procenu potencijalnih posledica na okolinu i rizika od biljnih bolesti i štetočina.

Na osnovu dostavljenih podataka, Ministarstvo poljoprivrede razmatra biologiju i genetiku biljke, prirodu i poreklo korišćenog genetskog materijala, moguće efekte na druge poljoprivredne proizvode i organizme u životnoj sredini, kao i izveštaj o izvršenom poljskom ogledu.

Amerika gaji samo GM kukuruz

Zavisno od specifičnosti biljke procenjuju se potencijalne posledice kao što su: potencijal za pojavu biljnih bolesti i štetočina, osetljivost na bolesti i štetočine, ekspresija proizvoda gena, novih enzima, promena metabolizma biljke, zakorovljenost, mogućnost ukrštanja sa kompatibilnim biljkama, mere kultivacije, posledice na neciljne organizme (uključujući ljude), posledice na druge poljoprivredne proizvode i potencijal za transfer gena na druge vrste organizama.

Molbu i svoju procenu Ministarstvo objavljuje u Federalnom registru za komentare javnosti. Nakon razmatranja tih komentara donosi se konačna odluka.

Ukoliko je molba pozitivno ocenjena znači da, Ministarstvo poljoprivrede garantuje da: nova transgena biljka ne ispoljava patogene osobine, neće postati korov ili ne-GM biljka, neće povećati zakorovljenost bilo koje druge biljke sa kojom je seksualno kompatibilna i da neće naneti štetu poljoprivrednim proizvodima i korisnim organizmima.

Po Zakonu o hrani, lekovima i kozmetici legalnu odgovornost za zdravstvenu bezbednost prehrambenih proizvoda ili aditiva snosi u potpunosti stvaralac hrane, a Uprava za hranu i lekove je ovlašćena, uglavnom, za nadzor zdravstvene bezbednosti hrane već plasirane na tržište i obeležavanje prehrambenih proizvoda (u određenim slučajevima).

Uprava za hranu i lekove se u proceni bezbednosti hrane primarno oslanja na dva dela ovog zakona: Pravilo o kvarenju i Pravilo o aditivima u hrani. U sklopu Pravila o kvarenju, Uprava ima posttržišno ovlašćenje da hranu rizičnu po zdravlje ukloni sa tržišta ili da sankcioniše subjekta koji je plasirao.

Pravilo o aditivima u hrani definiše da su sve supstance namerno dodate hrani aditivi, osim ako nisu izuzete jer su „generalno prepoznate kao bezbedne" ili su pesticidi (nadležnost Agencije za zaštitu životne sredine). „Generalno prepoznate kao bezbedne" supstance su najčešće: voće, povrće i žitarica koje se već dugo koriste u ishrani, dok se kao aditivi tretiraju supstance koje imaju retke, neuobičajene hemijske funkcije, nepoznatu toksičnost ili predstavljaju novu glavnu prehrambenu komponentu hrane, što do sada nije zabeleženo u SAD jer su supstance koje se GI dodaju u hranu prema njihovom mišljenju, dobro poznati proteini, masti i ugljeni hidrati, funkcionalno veoma slični proteinima, mastima i ugljenim hidratima koji se često i na bezbedan način konzumiraju u ishrani i zbog toga se smatraju bezbednim supstancama.

U praksi, nadzorna paradigma Uprave za hranu i lekove je „suštinska ekvivalentnost", što znači da sadržaj alergena, hraniva ili toksina nove GM hrane mora biti u normalnom opsegu ekvivalenta, konvencionalne hrane. Ukoliko je tako, Uprava ne reguliše GM hranu drugačije od bilo koje druge.

U suprotnom, ukoliko odredi da GM hrana nije ekvivalentna sa konvencionalnim proizvodom, obeležava se ili joj se zabranjuje plasman. Trenutno u SAD, po nalogu Uprave, obeležena su samo 2 GMO: ulje od uljane repice sa visokim sadržajem laurinske kiseline i ulje od soje sa visokim sadržajem oleinske kiseline.

Teoretski, sva hrana koja sadrži sastojke iz bilo koje od 12 GM biljnih kultura (soja, kukuruz, pamuk, repica, krompir, bundeva, papaja, paradajz, šećerna repa, pirinač, lan, cikorija) odobrenih za komercijalnu proizvodnju u SAD, može biti GM jer nema odvajanja GM od ne-GM hrane. Primera radi, pošto je odobreno nekoliko sorti GM kukuruza, svaki proizvod koji sadrži kukuruz: konzervirani kukuruz, kukuruzni sirup, kukuruzni skrob ili kokice mogu sadržati GM. U praksi nije tako jer mnogi odobreni varijeteti nikada nisu plasirani na tržište, ili su bili dostupni samo u kratkom vremenskom periodu, samo na određenim tržištima.

Smatra se da GM kukuruz, soja, uljana repica i pamuk učestvuju skoro sa 100 odsto u GM u američkoj hrani. Sojini sastojci (ulje, brašno, lecitin i proteinski ekstrakti), kao i kukuruzni sastojci, su čest dodatak prerađenoj hrani. Najmanje je zastupljen slatki kukuruz (3−5 odsto) pa je verovatno da smrznuti slatki kukuruz i kukuruz kokičar nisu GM. Detaljni pregled sastojaka koji se ekstrahuju direktno iz soje i kukuruza (brašno, ulje, itd.) ili se stvaraju iz njihovih derivata (vitamini iz kukuruznog šećera, i sl.) dat je u tab. 7. Većina ovih sastojaka je visoko prerađena ili rafinisana, te nije moguće odrediti da li su poreklom iz GM ili konvencionalnih varijeteta kukuruza i soje.

Ništa bez korupcije

Na uzorku od 500 naučnika koji rade u istraživačkim institutima u Velikoj Britaniji otkriveno je da je od njih 30 odsto sponzor tražio da promene zaključke istraživanja (o GMO, prim. red.), 17 odsto da bi odgovarali željenom ishodu stranke, 10 odsto da bi dobili dalje ugovore i 3 odsto da bi sprečili objavljivanje rezultata.

Ubijanje donacijom

GM hrana se plasira na tržište SAD bez obeležavanja i odvajanja od ne-GM hrane sa minimalnim zakonodavnim ograničenjima. Osim toga, SAD u skladu sa svojom unutrašnjom politikom proizvode mnogo hrane koju prodaju na stranim tržištima po nižim cenama ili je isporučuju u vidu donacija.

A Monsanto executive told The New York Times that the safety of genetically engineered foods was the government’s problem, not the company’s: “Monsanto should not have to vouchsafe the safety of biotech food," said Phil Angell, Monsanto’s director of corporate communications. "Our interest is in selling as much of it as possible. Assuring its safety is the FDA’s job.”

IV - AMERIČKI EKSPERIMENTI U SRBIJI

Granica Srbije u više navrata je bila porozna za ulazak krijumčarenog semena GM biljaka. Izvori relativno česte kontaminacije GMO (prvi put 1997. godine u Sojaproteinu iz Bečeja, potom 1999. godine na maloj parceli u blizini Novog Sada, 2000. godine na poljima u Bačkoj i Sremu, 2001. godine u okolini Novog Sada na tri parcele ukupne površine 5-7 hektara ...2005. godine u Mačvi na 370 hektara kod 270 proizvođača i na području Surčina na 55 hektara ...2010. 200 hektara na području Odžaka, selo Ratkovo, 11 parcela u Mačvi) su najverovatnije ilegalno uneseno seme iz Rumunije i pomoć u hrani. GMO su u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) prvi put dobili publicitet 2001. godine, kada je nakon velike suše 2000. godine koja je izazvala nedostatak stočne hrane, zbog drastičnog smanjenja prinosa uvezeno 50.000 tona GM soje u okviru programa američke pomoći. Tada je jugoslovenskim vlastima rečeno da će kontaminacija biti manja od 5 odsto. SRJ je dva puta odbila američke donacije (prvi put Savezno ministarstvo za poljoprivredu a drugi put Crna Gora) jer se pošiljka sastojala od celih zrna soje i kukuruza.

Teritorija Kosova i Metohije, koja je u više navrata primila velike količine američke pomoći u hrani, smatra se ozbiljnim i nekontrolisanim izvorom GMO.

Stupanjem na snagu novog zakona o GMO („Službeni glasnik RS", broj 41/09 od 2. juna 2009) prestao je da važi Zakon o GMO („Službeni list SRJ", broj 21/01 i „Službeni glasnik RS", broj 101/05). Novi zakon propisuje da nijedan modifikovan živi organizam (MŽO), kao ni proizvod od GMO, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Time se zabranjuje uvoz sojine sačme koji je bio dozvoljen po starom zakonu. Novim zakonom se uređuje postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO i proizvoda od GMO, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO, rukovanje, pakovanje i prevoz GMO i proizvoda od GMO, kao i druga pitanja koja su značajna za GMO i proizvode od GMO. GMO se ne smatraju poljoprivredni proizvodi biljnog porekla koji količinski sadrže do 0,9 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO, kao i semenski i reproduktivni materijal ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO.

Propisuje se osnivanje Stručnog saveta za biološku sigurnost koji:

  • procenjuje tačnost podataka iz prijave koja se podnosi za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu na osnovu priložene dokumentacije, pri čemu se koriste podaci iz svetske prakse; 
  • vrši procenu rizika pri namernom uvođenju u životnu sredinu; 
  • daje stručno mišljenje ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za upotrebu u zatvorenim sistemima; 
  • daje stručno mišljenje Ministarstvu o ispunjenosti uslova za davanje odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu; 
  • razmatra rezultate namernog uvođenja u životnu sredinu; 
  • razmatra predloge za izmenu propisa o GMO; i 
  • razmatra druga stručna mišljenja koja se odnose na GMO i proizvode od GMO.

Stručni savet radi po principu „slučaj po slučaj", a u svom radu se rukovodi podacima koji su zasnovani na naučnim saznanjima i poštuje princip predostrožnosti (kamen temeljac politike EU). Zakonom su predviđene novčane kazne u iznosu od 500.000 do 3.000.000 RSD za pravno, odnosno od 30.000 do 50.000 RSD za fizičko lice koje upotrebljava GMO u zatvorenim sistemima ili ga namerno stavlja u promet ili gaji u komercijalne svrhe, a nije dobilo odobrenje Ministarstva.

Slabost Zakona je nepostojanje dodatnih odredbi koje propisuju da dozvoljena kontaminacija GM materijalom od 0,9 odsto (što je saglasno sa evropskim propisima) mora biti nenamerna, kao i da je dozvoljena kontaminacija samo sa GMO koji imaju pozitivnu procenu rizika. Bez ovih ograničenja, ipak ostaju otvorena vrata ulasku netestiranih i potencijalno štetnih GMO u Srbiju.

I stari i novi zakon dozvoljava izvođenje ogleda pod kontrolom države, pa je multinacionalna kompanija Monsanto u saradnji sa nacionalnim istraživačkim institucijama (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; Institut za kukuruz, Zemun polje) u Srbiji od 2001. do 2009. godine eksperimentisala sa GM kukuruzom.

Poslednja, jednogodišnja dozvola za sprovođenje eksperimenta izdata je Monsanto kompaniji 2009. godine. Od 2010. godine nijedna strana kompanija nije uključena u biotehnološka istraživanja u Srbiji.

U Srbiji su akreditovane tri laboratorije za detekciju prisustva GMO: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, SP Laboratorija Viktorija grupe i Ebajotek (laboratorija (Univerzitet Edukons).

Restriktivan Zakon izazvao je oštru reakciju SAD i Svetske trgovinske organizacije, te ima nagoveštaja o usvajanju amandmana Zakona kojim će se dozvoliti uvoz i proizvodnja GMO pod kontrolom države, u skladu sa Direktivama EU.

U poslednjih deset godina Srbija je promenila veći broj ministara poljoprivrede, koji su imali različite stavove o pitanju bezbednosti GM hrane. U skladu sa njihovim mišljenjem menjala se i nacionalna politika. U domaćim medijima je najčešće pominjano ime I. Dulić Marković, kao velikog pobornika biotehnologije. Odnos tadašnjeg, srpskog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prema biotehnologiji, Amerikanci su ocenili pozitivnim, pozdravljajući najavljeno pojednostavljenje procedure uvoza sojine sačme i oslobađanje uvoznika od administrativnih taksi.

Sledeće godine američka Ambasada je izrazila zadovoljstvo zbog odluke srpskog Ministarstva da produži dozvolu za sprovođenje poljskih ogleda na RR NK 603 kukuruzu, Monsanto kompaniji.

Depeša američke Ambasade iz Beograda, od 6. jula 2009, dostupna na linku cablegatesearch.net daje signal da u Srbiji, ipak, postoje političke stranke i pojedinci koji se zalažu za fleksibilni odnos prema transgenoj tehnologiji.

Prema sadržaju depeše, tadašnji ministar ekonomije, M. Dinkić (G17), je Amerikancima obećao da će izvršiti pritisak na Ministarstvo poljoprivrede da brzo sačini predloge amandmana, kojim će se nedavno usvojeni zakon izmeniti.

Na kraju se, između ostalog, komentariše da su zvaničnici Ambasade SAD zabrinuti da S. Dragin, tadašnji ministar poljoprivrede, može da izbegne usvajanje izmena zakona o GMO u bliskoj budućnosti kako bi pridobio naklonost domaćih proizvođača. Istovremeno su izrazili uverenje da će uticaj M. Dinkića onemogućiti takvo odugovlačenje. U poslednjoj rečenici se zaključuje: „Nastavićemo da vršimo pritisak na sve strane, sa ciljem brzog razrešenja ovog pitanja".

Sledeća depeša, u vezi sa transgenom tehnologijom u Srbiji, od 10. januara 2010, dobro ilustruje mehanizme za osvajanje tržišta opisane u prethodnim poglavljima.

Navodi se da ambasada SAD želi da iskoristi pomenute okolnosti da bi dobila podršku javnog mnjenja Srbije, te zahteva sredstva za kampanju, u iznosu od 19.060 USD.

Prema njihovom mišljenju, srpska javnost nema čvrsto formiran stav o transgenoj tehnologiji, te treba sprovesti edukativnu kampanju usmerenu na: medije, vladine službenike, potrošače, farmere, prehrambenu industriju, istraživače, ekološke organizacije, poljoprivredne škole i fakultete, uz poseban osvrt na gradove u manje gradove Srbije, koji su poljoprivredni regioni.

Prema planu, Ambasada dovodi dva eksperta koji će na seminarima, radionicama, radnim grupama, informisati publiku o dostignućima transgene tehnologije. Jedan ekspert sa akademskim, istraživačkim zvanjem će govoriti o rastućoj tendenciji prihvatanja tehnologije širom sveta, o pravilima Svetske trgovinske organizacije, kao i o pozitivnom uticaju transgene tehnologije na zdravlje i životnu sredinu.

Drugi ekspert, verovatno predstavnik farmerskih ili semenarskih udruženja, će govoriti o komercijalnim i praktičnim prednostima tehnologije. Na taj način pokriće i urbanu i ruralnu ciljnu grupu. Ambasada takođe, predlaže i tri prezentacije u srednjim školama i fakultetima. U depeši se navodi da je američka ambasada i ranije ulagala sredstva u popularizaciju transgene tehnologije u Srbiji, ali da su ta sredstva uglavnom bila usmerena na naučnu zajednicu.

Politika Ruske Federacije

Zakoni u vezi sa istraživanjem, testiranjem i registracijom GM poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda važeći u Ruskoj Federaciji do 2003. godine, rezultirali su registrovanjem nekoliko GM useva za uvoz i ishranu, ali su administrativne i zakonodavne reforme posle 2003. zaustavile proces registracije GMO.

Trenutno, u Rusiji nema GM biljnih kultura uvedenih u komercijalnu proizvodnju. Uvezena hrana koja sadrži GMO mora da bude registrovana uRospotrebnadzoru (Federalnom centru za zaštitu ljudskih prava), a uvezena stočna hrana u Federalnom veterinarskom i fitosanitarnom centru. Anti-GMO kampanje su intenzivirane tokom 2009. godine, kada su Belgorodska oblast i Krasnodarski kraj, proglašene zonama slobodnim od GMO.

Belgorodska oblast i Krasnodarski kraj su glavni poljoprivredni proizvodni regioni Rusije, te se na ovaj način štiti konvencionalna domaća semenska proizvodnja.

Ruska akademija nauka - Centar za bioinženjering i Ruska akademija poljoprivrednih nauka - Institut za poljoprivrednu biotehnologiju, su dva vodeća biotehnološka istraživačka centra, ali fokus njihovog rada je razvoj preparata za kontrolu bolesti i štetočina, kao i kloniranje biljaka.

EU ostaje primarno tržište za izvoz ruskih proizvoda, te u mnogim segmentima Rusija prati standarde Evrope, pa i u obaveznom obeležavanju GMO. Formiranje nove carinske unije, 1. jula 2010. između Rusije, Belorusije i Kazahstana izazvalo je frustraciju i konfuziju kod uvoznika, jer svi registrovani GMO moraju biti iznova registrovani do januara 2012. godine. Iako ne postoji oficijelna, postoji de facto zabrana kultivacije i poljskih testiranja GMO-a. Poslednji ogled sa transgenim kulturama izveo je Monsanto u periodu od 2000. do 2004. godine.

Monsanto, Bajer krop sajens i Sindženta su jedine tri kompanije koje imaju registrovane GM useve za uvoz u Rusiju. Reč je o 17 GMO (devet sorti kukuruza, četiri soje, jedna pirinča, jedna šećerne repe, i četiri sorte soje ) koji mogu da se uvezu u Rusiju za upotrebu u hrani i stočnoj hrani.

Iako je, prema mišljenju Amerikanaca, odnos Ruske federacije prema GMO nedosledan i promenljiv, jer sa jedne strane V. Putin i ministar poljoprivrede smatraju razvoj biotehnologije jednim od glavnih ciljeva ruske nauke i podržavaju inovacije i korist koje biotehnologija može doneti poljoprivredi, a sa druge strane država kontroliše uvoz GM hrane preko obaveznog registrovanja, sertifikacije i obeležavanja i izdvaja veoma mala sredstva iz budžeta za ove namene, izgleda da ova država zauzima definitivan stav o GMO i vidi svoju šansu za povećanje konkurentnosti poljoprivrede preuzimanjem liderstva u proizvodnji organske hrane. Odluka o izjednačavanju limita za obeležavanje (0,9 odsto) sa evropskim verovatno je doneta, delimično, i zbog želje Rusije da izvozi organsku hranu u EU. Rusija ima preduslove za proizvodnju organske hrane: velike raspoložive obradive površine, podršku javnosti (koja je slično evropskoj, uglavnom protiv GM hrane), nevladinih organizacija i lokalnih uprava, a zaštićena je od ulaska GMO preko pomoći u hrani, jer je ne prima, izuzimajući povremene isporuke Svetskog programa za hranu UN, Čečeniji (uglavnom pšenica i pšenično brašno). Na najvećem tržištu Rusije, Moskvi, organska hrana je sve više zastupljena (najveći kupci su najbogatiji stanovnici), a nekoliko velikih proizvođača reklamira svoje proizvode kao ne-GMO.

Tendencije u ostalim delovima sveta

Vrednost trgovinske razmene poljoprivrednim proizvodima između SAD i Indije dostigla je 1,9 milijardi USD, u odnosu 2 : 1, u korist Indije. Indija izvozi u SAD: mahagonijum, začine, pirinač, etarska ulja, prerađeno voće i povrće, čajeve, biljna ulja i druge orijentalne proizvode. Glavni poljoprivredni proizvodi koji se iz SAD uvoze u Indiju su: badem, sojino ulje, mahunarke, pamuk i sveže voće. Rafinisano sojino ulje poreklom iz GM soje je jedini GM proizvod dozvoljen za uvoz u Indiju. Tokom 2009. godine u ovu zemlju je uvezeno GM ulje u vrednosti od 120 miliona USD. Bt pamuk koji učestvuje sa 90 odsto u površinama pod pamukom u ovoj zemlji je jedini biotehnološki usev odobren za komercijalnu proizvodnju. Zahvaljujući Bt pamuku poljoprivredna biotehnologija je treća biotehnološka grana ove države po ostvarenim prihodima (318 miliona USD u 2009. godini). Ministarstvo za životnu sredinu i šumarstvo je, u februaru 2010, proglasilo moratorijum na proizvodnju GM plavog patlidžana.

Državne institucije Indije ne mešaju se kompanijama u određivanje cene semena, niti tehnološke takse. Indijski farmeri generalno nisu naklonjeni upotrebi GM semena (osim Bt pamuka), jer se oslanjaju na sopstvenu konvencionalnu proizvodnju. Osim toga, izvoznici basmati pirinča i soje su zabrinuti za izvozna tržišta, naročito tržište EU.

Anti-GMO kampanje su intenzivirane poslednjih godina. Tradicionalno, Indija je u Komisiji za Kodeks alimentarijus zagovornik obaveznog obeležavanja GMO.

Argentina je 2009. godine, nakon dvanaest godina provedenih na drugom po veličini proizvođačkom mestu biotehnoloških useva, zauzela treće mesto, a Brazil je prešao sa trećeg mesta na drugo. Skoro sva soja koja se proizvede u ovoj zemlji je modifikovana, kao i 97 odsto proizvedenog pamuka i 83 odsto kukuruza (od toga 31 odsto sa kombinacijom više osobina). Sedamnaest sorti (jedna soje, trinaest kukuruza i tri pamuka) GMO je odobreno za proizvodnju i komercijalizaciju.

Argentina nastavlja ulogu aktivnog pomagača SAD u širenju transgene tehnologije. Stimulisanje biotehnoloških istraživanja i inovacija je državni prioritet. Nema obeležavanja i odvajanja ne-GMO od GMO hrane. Slabost biotehnološke industrije u ovoj državi je neadekvatna zaštita patentnih prava. Farmeri su obavezni da plate taksu samo prve godine, za originalno GM seme, a kasnije nastavljaju proizvodnju iz sopstvenog semena. Prema raspoloživim podacima, 20 odsto ukupnih površina pod sojom je zasejano semenom kupljenim od registrovanih dilera, 30 odsto je sačuvano seme iz prethodne godine, a 50 odsto semena je selektovano i prodato u nelegalnim kanalima.

Nezadovoljstvo multinacionalnih kompanija postojećim stanjem najbolje ilustruje primer Monsanto kompanije, koja poslednjih sedam godina preti da će obustaviti ulaganja u istraživanja i prodaju GM soje i koja nije tražila ni dozvolu za uvođenje u proizvodnju nove generacije RR2 soje, sa čijom proizvodnjom je počela ove godine u Brazilu i Paragvaju. Semenske kompanije i organizacije farmera pregovaraju o iznalaženju prihvatljivog rešenja o plaćanju autorskih prava.

Ostvarena vrednost poljoprivredne razmene SAD i Brazila iznosila je 3,4 milijarde USD u 2009. godini. Brazil je u SAD izvezao robu u vrednosti od trimilijarde USD, uglavnom: soju, pamuk, šećer, kakao, kafu, smrznuti sok od pomorandže, govedinu, piletinu, svinjetinu, duvan, kožu, voće i orahe, ribu i drvne proizvode.

Često su SAD i Brazil konkurenti na trećim tržištima. Veliko uvećanje površina pod GM kulturama u Brazilu u poslednje dve godine (20 odsto) izazvano je izdavanjem velikog broja odobrenja za uzgoj GM kukuruza, kao i povoljnim subvencionisanim kreditima za proizvodnju. Od ukupnih površina modifikovano je: pod kukuruzom 55 odsto (8 miliona hektara), pod sojom 78 odsto (19 miliona hektara), pod pamukom 22 odsto (200.000 hektara). Validno je odobrenje za upotrebu u preradi, hrani ili stočnoj hrani za 21 GMO (jedanaest sorti kukuruza, šest pamuka i četiri soje).

Multinacionalne kompanije, Monsanto, Sindženta i BASF potpisale su sporazum sa ogrankom Ministarstva poljoprivrede o saradnji na razvoju biotehnoloških useva, pre svega: soje, kukuruza i pamuka. Obavezno je obeležavanje hrane i stočne hrane koja sadrži više od 1 odsto GMO.

U širenju GMO, SAD uživaju veliku podršku u oblasti južne Azije od vlasti Pakistana, u oblasti severne Afrike i Bliskog istoka od Egipta, a u zapadnoj Africi od Burkine Faso. Prvi put formalno, prošle godine, Pakistan je odobrio kultivaciju osam varijeteta pamuka. Bt pamuk se gaji na 100 odsto površina pod pamukom, iako nije patentiran, a distribuirale su ga lokalne javne i privatne semenske kompanije. Nema zakona koji ograničava uvoz transgenih proizvoda, niti otpora javnosti i anti-GMO kampanja. Kineske semenske biotehnološke kompanije su, prošle godine, potpisale ugovore sa privatnim i javnim kompanijama o uvozu GM semena, i time direktno konkurisali američkim kompanijama. Pakistan je važno izvozno tržište američkog pamuka, kukuruza i soje.

Iako je odobrena komercijalna proizvodnja samo modifikovanog MON kukuruza, Egipat je veliki potrošač transgenih proizvoda od soje, kukuruza, sojine sačme i biljnih ulja uvezenih iz SAD i Argentine. Ministarstvo poljoprivrede je veliki pobornik biotehnologije. Dozvoljen je uvoz onih transgenih proizvoda koji su odobreni za upotrebu u hrani ili stočnoj hrani u zemlji porekla. Nema propisa o obeležavanju GMO. Oko 125.000 hektara površina u Burkina Faso je pod Bt pamukom, što čini najveće uvođenje GMO u proizvodnju na afričkom kontinentu. Komercijalizacija je ostvarena saradnjom lokalnih kompanija i Monsanto kompanije.

Značajno je pomenuti da je 2010, Meksiko, kolevka kukuruza, ukinuo jedanaestogodišnji moratorijum na poljske oglede sa GM kukuruzom, što može predstavljati značajnu pretnju biološkoj raznovrsnosti i autohtonim sortama kukuruza.

Računi se goje od soje

U Srbiji se nemodifikovana soja proizvodi na oko 170.000 hektara (prosečan prinos 3 tone po hektaru). U sezoni 2010/11. ostvareni su rekordi prinosi soje od 510.000 tona. Proizvedeno je 300.000 tona, a uvezeno 30.000 tona nemodifikovane sojine sačme (shodno Zakonu). Ranijih godina, 92 odsto uvezene sačme je bilo GMO (71 odsto iz Brazila, 21 odsto iz Argentine). Procenjena potrošnja sojine sačme u Srbiji je između 400.000-420.000 tona, tako da je očekivani deficit, koji se pokriva uvozom, između 100.000-120.000 tona. Prema podacima Privredne komore Srbije vrednost proizvodnje soje u 2010. godini iznosila je 18.935 miliona RSD. Ako se uzme okvirna cena, od 33 do 35 RSD po kilogramu sojine sačme, dolazi se i do milionske vrednosti uvoza.

U Rusiji traže i krivičnu odgovornost za uvoznike GMO

Lokalna uprava Moskve koja podstiče antibiotehnološku politiku, u martu 2005. godine je osnovala Savet za koordinaciju o pitanjima u vezi sa zdravstvenom bezbednošću prehrambenih proizvoda stvorenih iz GMO-a. Savet je nadležan za praćenje prisustva GMO u prehrambenim proizvodima. Nacionalno udruženje za genetičku sigurnost poziva na krivičnu odgovornost sve proizvođače koji slučajno ili namerno upotrebljavaju GMO u prehrambenim proizvodima, a lokalni političari pozivaju građane na bojkot američke hrane, uključujući i piletinu (zbog ishrane živine GM sojom i kukuruzom).

Akreditovane laboratorije za detekciju prisustva GMO: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi SadSP Laboratorija Viktorija grupe i Ebajotek laboratorija (Univerzitet Edukons).


V - PRAKTIČNA PRIMENA MASOVNE LIKVIDACIJE

Sajt Vikiliks je osnovan 28. novembra 2010. i do danas je objavio preko 250.000 diplomatskih depeša SAD, što čini najveći broj poverljivih dokumenata ikada dostupnih javnosti. Ova dokumenta daju jedinstvenu mogućnost sagledavanja specifičnih aspekata američke politike. Povodom zabrane proizvodnje NK 603, MON 810, MON 863 kukuruza u nekim zemljama EU, 2007. godine, ambasador SAD u Francuskoj, K. Stejplton piše:

Evropa ide unazad umesto unapred, predvođena Francuskom, Austrijom, Italijom, pa čak i Evropskom komisijom...Prelazak na represalije će pokazati da izabrani put košta Evropu i ojačaće biotehnološki lobi u Evropi. ...Tim iz Pariza predlaže da represivne mere usmerimo na celu Evropu zbog kolektivne odgovornosti, ali i da se fokusiramo na najteže prestupnike. Kazna mora biti odmerena, a ne očigledno prestroga i mora biti dugoročno održiva, jer ne možemo odmah pobediti.

Španija je najveći evropski proizvođač GM kukuruza. Površine u Španiji čine više od 80 odsto ukupnih površina u EU pod MON 810 kukuruzom. U depešama se otkriva: da je Španija tražila od Brisela da ne komplikuje zakonodavni okvir o GMO; da su SAD znale kako će glasati Španija, pre iznošenja stava Komisije za biotehnologiju; da direktno sarađuju kompanija Monsanto i državni aparat SAD; da je kao odgovor na urgentni zahtev državnog sekretara Španije i Monsanto kompanije, obnovljena američka podrška ovoj zemlji intervencijom sa vrha državne administracije SAD; da su članovi Vlade Španije u formulisanju GMO stavova brifovani od direktora Monsanto kompanije. Dobri odnosi SAD i Španije o pitanju biotehnologije uočljivi su i u drugim prepiskama.

Depeša ambasadora SAD u Madridu

Španija sve više postaje meta antibiotehnoloških kampanja u Evropi i stoga je kultivacija MON 810 kukuruza ozbiljno ugrožena. Stav promotera biotehnologije ako padne Španija pašće cela Evropa.

Depeša koja opisuje sastanak održan s ciljem razvoja strategije za smanjenje otpora prema GMO u Evropi (januar 2008). Sastanku prisustvuju američki senatori Č. Greslej i DŽ. Tan i dva zvaničnika Španije, državni sekretar za međunarodnu trgovinu P. Majia i generalni sekretar A. Bonet.

Predstavnik Španije: ...Španija ima relativno liberalnu političke poglede na biotehnologiju, ali svakako je suočena sa kontroverzama i otporom nevladinih organizacija.Nestabilne cene na robnoj berzi mogle bi uticati na veću liberalizaciju uvoza biotehnoloških proizvoda u EU.

Kada je Nikola Sarkozi, ubrzo nakon postavljenja na funkciju predsednika Francuske, 2007. godine, uveo moratorijum na proizvodnju GM kukuruza, američke diplomate pišu: ...moratorijum će ozbiljno ugroziti izvoz američkih proizvoda u Evropu. Verujemo da Sarkozi podržava ovaj politički popularan moratorijum da bi obezbedio kapital za najavljene reforme.

Rumunija je do ulaska u EU, 2007. godine, kada je svoje zakonodavstvo morala da uskladi sa evropskim bila najveći proizvođač GM soje u Evropi (45.000 hektara 2002. godine; najmanje 130.000 hektara 2006. godine). Smatrala se najvećim evropskim izvorom krijumčarenog GM semena. Neposredno nakon pobede Liberalne nacionalne partije i Demokratske partije na izborima decembra 2004, u depeši od 18. januara 2005. koju je potpisao T. Dilar, zamenik ambasadora navodi se:

Jedinstvena u regionu, Rumunija je pionir u biotehnologiji, proizvodi i promoviše GM soju, zabranjenu u Evropi. Cilj naše ambasade je da pomognemo Rumuniji da uđe u EU sa dobro razvijenim biotehnološkim sektorom i edukovanom populacijom koja razume biotehnologiju. Treba pomoći napore Rumunije i SAD će imati jakog pomagača, sa zajedničkim interesima i verovanjima u borbi protiv anti-GMO nastrojene EU.

Svesna rastućeg uticaja ne-GMO lobija u Rumuniji i znajući šta će ulazak te države u EU, značiti za proizvodnju transgenih biljaka, američka Ambasada je sprovela brojne kampanje s ciljem edukovanja javnosti o benefitima tehnologije. U saradnji sa Nacionalnom agencijom za zaštitu potrošača i Nacionalnom rumunskom televizijom (TVR) i nekim nevladinim organizacijama održali su veći broj seminara u važnim univerzitetskim centrima (Bukurešt, Temišvar, Jaši, Kluž, Krajova). Učesnici seminara su birani iz redova istraživača, industrije i lokalnih medija. T. Dilar o toj kampanji piše: ... do kraja kampanje će biti objavljeno 40 članaka paralelno sa TV i radio-spotovima. Tako će 70 odsto populacije biti izloženo pozitivnim porukama o GMO.

Depeše otkrivaju: saradnju američke ambasade u Rumuniji sa članovima Vlade Rumunije na dobijanju dozvole za proizvodnju u 2006. godini; reakciju na najavljenu zabranu kultivacije soje u prečniku od 15 km oko zaštićenih zona (karakterišu je kao namet zasnovan na nenaučnoj proceni rizika); zabrinutost Evropske komisije u vezi sa doslednošću Rumunije u primeni regulative EU; nameru nekih rumunskih farmera da ignorišu zakone EU i nastave sa kultivacijom GM semena; razgovore A. Korodija, ministra životne sredine sa predstavnicima kompanije Monsanto, odnosno nameru ministra da distribuira svo raspoloživo seme pre nego što zabrana kultivacije MON 810 kukuruza stupi na snagu, i zadovoljstvo predstavnika kompanije fleksibilnošću ministra; usklađenost stavova premijera i predsednika o pitanju biotehnologije, iako su u turbulentnim odnosima; američke saveznike u Rumuniji: Tabaru (sadašnja ministarka poljoprivrede Rumunije), možda i najveći pobornik biotehnologije; P. Defra, iz Socijaldemokratske partije, član poljoprivredne komisije u Senatu; Sarbu, ministra poljoprivrede od 2000. do 2004. godine, koji je lobirao u Briselu za upotrebu biotehnologije u poljoprivredi; V. Bacila, njegovog savetnika; kao i protivnike D. Sarbu (ćerku I. Sarbu), člana komisije za bezbednost hrane Evropskog parlamenta.

Pošto SAD nisu želele da se odreknu najvećeg proizvođača GMO u Evropi, američki zvaničnici su nastavili sa intenzivnim posetama i nakon priključenja Rumunije EU. Avgusta 2008. godine, senator R. Lugar je pokušao da ubedi rumunske zvaničnike da dozvole „unapređene poljoprivredne metode, uključujući biotehnologiju". Senator je održao više sastanaka na svakom ponavljajući isto. Govorio je o iskustvima velikih proizvođača u SAD, o velikim troškovima konvencionalne proizvodnje i o važnosti rešavanja problema gladi u afričkim zemljama. Istog meseca, tokom razgovora sa ministrom A. Korodijem, ambasador N. Taubman je naglasio je da: Farmerima treba dozvoliti slobodu uzgoja i izvoza svega što pomaže rešavanju problema gladi.

Korodi je bio nesklon ovoj teoriji i u finalnom komentaru N. Taubman navodi da ambasada ima problematične odnose sa ministrom, uglavnom jer A. Korodi misli da Rumunija i SAD imaju malo zajedničkih interesa po pitanju biotehnologije i klimatskih promena od kada je Rumunija postala članica EU. Izrazili su zadovoljstvo susretom sa M. Zloteom, direktorom Sanitarno-veterinarske službe koji je pokazao interesovanje za Enviropig, GM svinju. Nakon formiranja nove vlade Rumunije sačinjene od Demokratsko liberalne partije i Socijal-demokratske partije (krajem 2008. godine), američke nade da će Rumunija postati biotehnološki lider u regionu su porasle. Početkom 2009. godine ekspert J. Bobo imao je niz sastanaka u Rumuniji. Najznačajniji je sa M. Zloteom koji je objasnio da Rumunija pod pritiskom Austrije, Mađarske i Francuske mora da se uskladi sa evropskom politikom i da ne može zauzeti jedinstvenu poziciju u EU.

Pritisak na Vatikan da propagira GMO

U novijim depešama SAD posmatraju GM hranu strateškim i komercijalnim imperativom. Iako veruju da papa tajno podržava biotehnologiju zahvaljujući lobiranju višeg savetnika Svete stolice, priželjkuju javnu papsku podršku koja bi izvršila veliki uticaj na mnogobrojne građane Evrope i zemalja u razvoju. Američku ambasadu je zabrinulo opozivanje podrške najbližeg saveznika, počasnog predsednika moćnog papskog Saveta za mir i pravdu, čoveka koji najčešće predstavlja papu u UN, kardinala R. Martina:

Njegov zamenik nam je nedavno rekao da je kardinal sarađivao sa nama po pitanju biotehnologije u protekle dve godine kako bi kompenzovao javno neodobravanje rata i posledica rata u Iraku. Prema našem izvoru kardinal više ne oseća potrebu za ovim pristupom.

Zabrinutost su izazvale i izjave kardinala P. Turksona, predsednika papskog Saveta za mir i pravdu. Odgovarajući indirektno na Vikiliks otkrića i pokušavajući da sačuva neutralnost i povrati kredibilitet Svete stolice, u vatikanskom žurnalu Oservatore Romano od 5. januara 2011, dao je izjavu da afrički poljoprivrednici nemaju potrebu za proizvodnjom transgenih biljaka ukoliko imaju pristup plodnom, zdravom zemljištu i ukoliko mogu da žive od svog rada i sačuvanog semena.

Kardinal je izrazio i zabrinutost mogućom pozadinom GMO (uobičajena igra ekonomske zavisnosti po svaku cenu). Postoji mala mogućnost da povlačenje podrške kardinala R. Martina i izjava P. Turksona signalizira promenu kursa Vatikana. Verovatnije je da se time izražava zabrinutost u vezi sa GMO i ostavljaju otvorena vrata da jednog dana Vatikan kaže: „Postoji realna potreba za GM usevima". Ostaje činjenica da je papa, 16. novembra 2009. godine, na Svetskom samitu o hrani u Rimu, diskretno, ali ipak prvi put javno podržao biotehnologiju kao deo razvojnih aktivnosti.

Vojno krilo kompanije Blekvoter

Interesantne su depeše iz 2007. godine o povezanosti Monsanto kompanije i vojnih kadrova privatne kompanije za obezbeđenje lica i objekata, Blekvoter. Vlasnik Blekvotera, E. Prins, poslove ugovara preko dve zasebne kompanije Total intelidžens solušns i Terorizm risrč center. Mreža dakle funkcioniše kao visoko-koordinisan sistem.

Plaćenici Blekvotera su učestvovali u najosetljivijim akcijama Centralne obaveštajne službe (CIA), otmicama i atentatima u Pakistanu, Iraku i Avganistanu. O tome je u decembru mesecu prošle godine pisao list Njujork tajms, navodeći da je vojska Blekvotera bila treća najbrojnija armija, posle američke i britanske, koja je učestvovala u operacijama u Iraku.

List je naveo da je ta privatna armija (kompanija) dobila zadatak da za američku vladu radi, tako nazvane „poslove bezbednosti", u periodu od 2001. do 2009. godine. U tom periodu, organizacije blisko povezane sa privatnom militantnom kompanijom Blekvoter, pružale su usluge obaveštavanja, obuke i bezbednosti ne samo Beloj kući, već i mnogim vladama širom sveta, ali i nekolicini multinacionalnih korporacija. Na spisku se tako našao i najveći proizvođač genetski modifikovanog semena Monsanto kompanija. Blekvoter je ponudio Monsantu da infiltrira operativce u antibiotehnološke aktivističke grupe. Saradnja između dve kompanije je osnažena u januaru 2008. godine, kada je K. Blek, predsednik Total intelidžensa otputovao u Cirih na sastanak sa Monsanto menadžerom za bezbednost i globalna pitanja, K. Vilsonom. Nakon sastanka u Cirihu K. Blek je poslao imejl drugim rukovodiocima Total intelidžensa, u kojem kaže da Wilson „razume da možemo zaštiti brend Monsanto ako delujemo kao obaveštajna služba ove kompanije".

Dodao je da je Monsanto zabrinut zbog aktivista u društvima za zaštitu prava životinja, pa su diskutovali o tome kako da se članovi Blekvotera aktiviraju u tim udruženjima, kao i o načinu plaćanja usluga, odnosno da će ih Monsanto na početku plaćati iz budžeta za bezbednost, a kasnije će možda za tu namenu kreirati posebnu budžetsku liniju. Prema dokumentima Monsanto je platio usluge Total intelidžensa 127.000 USD u 2008. godini i 105.000 USD u 2009. K. Vilson je žurnalu Nejšn potvrdio da se susret u Cirihu odigrao i da je Monsanto koristio usluge Total intelidžensa u periodu od 2008. do 2010. godine, da ih je kompanija opskrbila izveštajima o grupama i individuama koje mogu biti rizične za personal kompanije ili poslovanje u svetu, ali i da je do tih podataka došla praćenjem lokalnih medija i drugih javno dostupnih informacija. Negirao je razgovore o infiltriranju u antibiotehnološke organizacije.

Argumenti i obećanja SAD i multinacionalnih kompanija

Proklamovani cilj plasmana GM hrane bio je rešenje problema gladi u svetu. Multinacionalne kompanije i SAD su obećale da će nova tehnologija povećanjem kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda, boljom otpornošću useva na bolesti, insekte i korove; širim arealom gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta, gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura, smanjenom upotrebom pesticida i usklađivanjem istraživanja sa potrebama siromašnih i gladnih ostvariti zacrtani cilj.

Petnaest godina nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste, prema poslednjim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, bliži se milijardi (925 miliona u 2010. godini). Ostavljajući po strani naučne debate o proizvodnji, upotrebi i potencijalnim štetnim efektima GM tehnologije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje ne nude jednostavne odgovore i odišu brojnim dilemama, neophodno je odgovoriti na pitanje zašto Genska revolucija nije ispunila proklamovani cilj?

Između ostalog zbog: neravnomerne difuzije GM kultura; diktiranja pravca biotehnoloških istraživanja od strane nekoliko multinacionalnih kompanija; zanemarivanja potreba siromašnih farmera; svođenja naučnoistraživačkih radnika na nivo uslužnoistraživačkog sektora; dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa ili zbog toga što proklamovani cilj nikada nije bio stvarni cilj. Pre će biti da je cilj SAD bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

Američki bioterorizam u Evropi

Posmatrajući u celini fenomen GM hrane, u njenom stvaranju, proizvodnji i plasmanu uočavaju se elementi terorizma, kriminaliteta „belog okovratnika" i bioterorizma. Rečnik diplomata je vojnički, pominju represalije, kazne, pomagače, protivnike, pobedu, vojsku, obaveštajce, infiltraciju u redove protivnika i slično. Represalije prema EU i drugim državama jesu bile naređene od strane najvišeg državnog vrha SAD, a instrument za ostvarenje pretnji bila je između ostalog i Svetska trgovinska organizacija. U prilog koncepciji kriminaliteta „belog okovratnika" idu sledeće činjenice: impresivna difuzija nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija proizvođača GM hrane, bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje Svetske trgovinske organizacije, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj tehnologiji. S pravom se mogu postaviti pitanja Da li se može verovati agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da je GM hrana bezbedna kao i njen konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija koje proizvode tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima koje plaćaju kompanije? Kako se sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka pitanja postavljaju? I možda najvažnije, koja se pitanja ne postavljaju?

Kada je mala biotehnološka kompanija Episit održala 2001. godine konferenciju za štampu, u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz, kritičari ove tehnologije su objavili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke politike. U kreiranju kontracepcijskog kukuruza kompanija je koristila antitela žena sa retkim stanjem imunološke neplodnosti, izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI ugradila te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza.

Pronalazak je patentiran u SAD (US 6277418). Episit je potpisao ugovor o saradnji sa Dau hemikal kompanijom, Institutom Novartis (koji pripada Sindženti) i Riprotektom (LLC), u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kukuruzu. Nagađa se da su sledeća istraživanja nastavljena u tajnosti.

Čini se nestvarnim da donatori hrane poslate siromašnim ili ratom zahvaćenim zemljama, nisu znali da ta hrana sadrži GMO koji nije odobren za upotrebu u državi primaocu. Takođe je nestvarno da tehnološki razvijena kompanija Sindženta može pogrešno identifikovati liniju kukuruza, te pustiti u proizvodnju neodobren GMO. Mnogo je verovatnije da su akteri ovih i sličnih događaja, ne birajući sredstva želeli da ostvare svoje ciljeve, bilo da je u pitanju disperzija semena, kontaminacija lokalnih sorti ili politički motiv.

Vlada SAD saglasna sa trovanjem naroda

Agencija za zaštitu životne sredine SAD je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od njenih eksperata. Još 2000. godine uočeno je da čisti Bt toksin korišćen u ishrani miševa izaziva oštećenja tkiva i imunološke reakcije jednake kolera toksinu, čak reaguje sa drugom hranom prethodno bezopasnom. Za vladu SAD je bilo beznačajno što farmeri izloženi delovanju Bt toksina takođe ispoljavaju imunološku reakciju ili što je 500 ljudi u Vašingtonu i Vankuveru ispoljilo simptome alergije i gripa kada su bili izloženi delovanju preparata za kontrolu gubara.

Kriminalitet ’belog okovratnika’ u industriji hrane - Analizirajući prošlost kompanija proizvođača GM hrane, odnose između biotehnološke industrije i državnog aparata SAD, kao i odnose između industrije i sponzorisanih istraživačkih institucija, odnosno istraživača u radu, zaključuje se da se koncept kriminaliteta ’belog okovratnika’ može primeniti u industriji GM hrane.


VI - SMRT U TRAJNOM VLASNIŠTVU

Proklamovani cilj plasmana GM hrane bio je rešenje problema gladi u svetu. Multinacionalne kompanije i SAD su obećale da će nova tehnologija povećanjem kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda, boljom otpornošću useva na bolesti, insekte i korove; širim arealom gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta, gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura, smanjenom upotrebom pesticida i usklađivanjem istraživanja sa potrebama siromašnih i gladnih ostvariti zacrtani cilj.

Petnaest godina nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste, prema poslednjim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, bliži se milijardi (925 miliona u 2010. godini). Ostavljajući po strani naučne debate o proizvodnji, upotrebi i potencijalnim štetnim efektima GM tehnologije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje ne nude jednostavne odgovore i odišu brojnim dilemama, neophodno je odgovoriti na pitanje zašto genska revolucija nije ispunila proklamovani cilj?

Između ostalog zbog: neravnomerne difuzije GM kultura; diktiranja pravca biotehnoloških istraživanja od strane nekoliko multinacionalnih kompanija; zanemarivanja potreba siromašnih farmera; svođenja naučnoistraživačkih radnika na nivo uslužnoistraživačkog sektora; dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa ili zbog toga što proklamovani cilj nikada nije bio stvarni cilj. Pre će biti da je cilj SAD bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

Istraživanja nastavljena u tajnosti

Posmatrajući u celini fenomen GM hrane, u njenom stvaranju, proizvodnji i plasmanu uočavaju se elementi terorizma, kriminaliteta „belog okovratnika" i bioterorizma.

Rečnik diplomata je vojnički, pominju represalije, kazne, pomagače, protivnike, pobedu, vojsku, obaveštajce, infiltraciju u redove protivnika i slično. Represalije prema EU i drugim državama jesu bile naređene od strane najvišeg državnog vrha SAD, a instrument za ostvarenje pretnji bila je između ostalog i Svetska trgovinska organizacija.

U prilog koncepciji kriminaliteta „belog okovratnika" idu sledeće činjenice: impresivna difuzija nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija proizvođača GM hrane, bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje Svetske trgovinske organizacije, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj tehnologiji. S pravom se mogu postaviti pitanja- da li se može verovati agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da je GM hrana bezbedna kao i njen konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija koje proizvode tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima koje plaćaju kompanije? Kako se sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka pitanja postavljaju? I možda najvažnije, koja se pitanja ne postavljaju?

Vektori (prenosioci) koji se koriste za introdukciju gena iz jednog organizma u drugi da bi se stvorio GMO su visoko infektivni i virulentni biološki agensi, a najčešće i onkogeni. Njihova infektivna priroda ih čini pogodnim za prenos stranih gena u biološki organizam. Rizik od upotrebe ovih vektora nije naučno istraživan.

Njihova upotreba sa ciljem bioterorizma postala je olakšana od kada su GMO komercijalno plasirani širom sveta. Pošto su GMO novi organizmi, koji ne postoje u prirodi, njihov uticaj na okolinu i ljudsko zdravlje je još uvek nepoznanica. GM hrana u SAD se ne obeležava, te ne možemo pouzdano ni znati da li je uzrok povećanju broja obolelih od gojaznosti, dijabetesa ili karcinoma. Osim toga, nametanje GM semena malim farmerima, posebno u zemljama u razvoju, koji žive od sačuvanog semena iz sopstvene proizvodnje povećava siromaštvo, samim tim i zastupljenost bolesti jer nemaju mogućnost adekvatnog lečenja.

Posebnu pažnju zaslužuje stvaranje kontracepcijskog GM kukuruza ukoliko se posmatra kao novo biološko i eugeničko oruđe, koje će SAD koristiti u borbi protiv neprijatelja i u ostvarenju cilja, depopulacije, pod krilaticom smanjenja broja gladnih.

Kada je mala biotehnološka kompanija Episit, održala 2001. godine konferenciju za štampu, u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz, kritičari ove tehnologije su objavili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke politike.

U kreiranju kontracepcijskog kukuruza kompanija je koristila antitela žena sa retkim stanjem imunološke neplodnosti, izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI ugradila te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza.

Pronalazak je patentiran u SAD (US 6277418). Episit je potpisao ugovor o saradnji sa Dau hemikal kompanijom, Institutom Novartis (koji pripada Sindženti) i Riprotektom (LLC), u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kukuruzu. Nagađa se da su sledeća istraživanja nastavljena u tajnosti.

Čini se nestvarnim da donatori hrane poslate siromašnim ili ratom zahvaćenim zemljama nisu znali da ta hrana sadrži GMO koji nije odobren za upotrebu u državi primaocu. Takođe je nestvarno da tehnološki razvijena kompanija Sindženta može pogrešno identifikovati liniju kukuruza, te pustiti u proizvodnju neodobren GMO. Mnogo je verovatnije da su akteri ovih i sličnih događaja, ne birajući sredstva želeli da ostvare svoje ciljeve, bilo da je u pitanju disperzija semena, kontaminacija lokalnih sorti ili politički motiv.

Kolera toksin

Kada su SAD i Monsanto registrovali GM biljke otporne na insekte, koji proizvode Bt toksin, tvrdili su da zemljišna bakterija Bacillus thuringiensis, koja proizvodi ovaj toksin, ubija samo insekte i da će se kompletno razgraditi u digestivnom sistemu čoveka te neće biti neželjenih efekata po konzumente.

Agencija za zaštitu životne sredine SAD je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od njenih eksperata. Još 2000. godine uočeno je da čisti Bt toksin korišćen u ishrani miševa izaziva oštećenja tkiva i imunološke reakcije jednake kolera toksinu, čak reaguje sa drugom hranom prethodno bezopasnom. SAD je bilo beznačajno što farmeri izloženi delovanju Bt toksina takođe ispoljavaju imunološku reakciju ili što je 500 ljudi u Vašingtonu i Vankuveru ispoljilo simptome alergije i gripa kada su bili izloženi delovanju preparata za kontrolu gubara.

Istina je da farmeri godinama koriste Bt toksin kao prirodni pesticid, ali se njime tretira površina biljke, te se vremenom ispira i razlaže pod dejstvom sunčevih zraka. U GMO svaka biljna ćelija sadrži pesticid, te je njegova koncentracija mnogo veća nego kod konvencionalne primene. Osim toga toksin se ne ispira, već konzumira. Imajući na umu da ispoljava osobine poznatih alergena, ukoliko se vrši korektna analiza, Bt usevi ne mogu biti dozvoljeni po „stablu odluke". Prema mišljenju Instituta za odgovornu tehnologiju (Ajova, SAD) ukoliko je hipoteza o živoj fabrici pesticida tačna, odnosno da u intestinalnom traktu opstaju modifkovani proteini, Bt toksin oštećuje digestivni trakt konzumenata GM hrane na sličan način kao što to čini štetočinama.

Posebno je opasan za novorođenčad, kod kojih nema barijera te može prodreti do mozga i uzrokovati ozbiljne kognitivne probleme, pa čak voditi i u autizam. Institut smatra da Bt može biti uzročnik uvećanja broja obolelih od gastrointestinalnih tegoba, autoimunih bolesti, alergija i poremećaja učenja kod dece u Severnoj Americi. Stoga, Institut poziva na moratorijum GMO i na rigorozna nezavisna istraživanja bezbednosti GMO, posebno Bt toksina. Ovom zahtevu pridružila se i američka Akademija za medicinu životne sredine koja je 2009. godine pozvala lekare da svoje pacijente i javnost edukuju o izbegavanju GM hrane, jer povezanost između GM hrane i štetnih zdravstvenih efekata nije slučajna, već uzročno posledična.

Mleko sa 52 antibiotika

U ovom trenutku ne možemo sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da su prethodni navodi sasvim tačni, ali poslednja otkrića urušavaju u temelju tvrdnju da je „GM hrana jednako sigurna kao konvencionalni parnjak". Za takvu konstataciju nisu sprovedena neophodna naučna istraživanja, a ni vremenski period od početka masovne komercijalne proizvodnje GM useva (1996. godina) do danas nije dovoljan za donošenje takvog zaključka. Da su interesi multinacionalnih kompanija prioritet ilustruje i stari primer Posilaka. Uprava za hranu i lekove SAD je, 1994. godine, odobrila Posilak kompanije Monsanto. U iscrpnom izveštaju Bele kuće (u vreme predsednika B. Klintona) navodi se da je hormon bezopasan po zdravlje ljudi i životinja. Ali i pored svih pritisaka SAD, do danas nijedna država sveta nije odobrila upotrebu ovog hormona.

Tvrdnju da se hormon razgradi tokom pasterizacije mleka, opovrgli su naučnici Monsanto kompanije, T. Elazer i B. Mekbrajd koji su ustanovili da i nakon 30 minuta vrenja u mleku ostaje još 81 odsto nerazgrađenog hormona. Mleko koje sadrži ovaj hormon zbog uvećanog sadržaja insulin-faktora rasta (IGF-1) kod ljudi povećava mogućnost dobijanja raka dojke, raka prostate i raka debelog creva.

Utvrđeno je da, osim zdravstvenih problema krava (upala vimena, bolesti nogu i papaka, spontani pobačaji, kraći životni vek), zbog lečenja upale vimena, takvo mleko ima i povećan sadržaj rezidua antibiotika. Test Udruženja potrošača na području Njujorka utvrdio je u mleku rezidue 52 različita antibiotika.

Zanimljivo je da je Uprava za hranu i lekove, prethodno zaposlila M. Miler, bivšu službenicu Monsanta, koja je po dolasku u Upravu (1989. godine) promenila propis i za 100 puta povećala dozvoljene količine antibiotika u mleku. U pitanje se dovodi i konstatacija: „GM usevi i hrana su dozvoljeni u SAD jer je rigoroznim testovima utvrđeno da ne ugrožavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu jer biotehnološke kompanije same sprovode ispitivanja novih GM useva i podnose rezultate ispitivanja na odobrenje Upravi za hranu i lekove.Često kompanije odbijaju da daju dodatne informacije koje traži Uprava, jer im to američki zakon omogućava.

Kako ne postoji odredba koje testove, na koje sastojke i kojom metodologijom treba sprovesti, proizlazi da su sve tvrdnje o bezopasnosti hrane od GMO-a po ljudsko zdravlje i okolinu utemeljene na nepotpunim testovima onih istih kompanija koje su te GMO stvorile. Dokaz novijeg datuma da je ova tvrdnja neistina je setva šećerne repe koju je Ministarstvo poljoprivrede SAD dozvolilo, uprkos zabrani Federalnog suda nastaloj zbog neadekvatne i nepotpune procene posledica kultivacije na životnu sredinu. Neophodna su dalja istraživanja sa ciljem predviđanja dugoročnih posledica koje izaziva kretanje gena, kao i usavršavanje metoda za sprovođenje ekoloških i komparativnih analiza. Argument za GMO da se u proizvodnji GM biljaka se koristi samo jedan herbicid, postaje takođe neodrživ jer se koriste sve više i 2.4-D i atrazin.

Tvrdnja Uprave za hranu i lekove da se u proizvodnji GM biljaka koriste manje štetni herbicidi, zaista ostaje nejasna. Kako je moguće da je glifosat koji se koristi kao totalni neselektivni sistemični herbicid u konvencionalnoj poljoprivredi, manje toksičan od selektivnih herbicida?

Po definiciji totalni herbicidi uništavaju sve biljke, a selektivni samo određene vrste korova. Ima indicija da glifosat blokira asimilaciju mangana i drugih važnih hraniva, te se njegovom primenom narušava zdravlje i razvoj biljaka. Drugi herbicid po učestalosti upotrebe, nakon glifosata, u proizvodnji soje je 2,4-D koji pripada grupi fenoksi-kiselina, a upotrebljavan je kao Agent orandž tokom rata u Vijetnamu.

Opisane su brojne neželjene posledice kod radnika koji su sprovodili tretiranja: povećana mogućnost obolevanja od karcinoma, posebno non-Hodžkin limfoma i defekti kod njihove novorođenčadi. Smatra se da 2.4-D narušava endokrini sistem. Atrazin se najviše upotrebljava za suzbijanje korova u kukuruzu, a poznato je da oštećuje endokrini sistem, izaziva neuropatiju, karcinom dojke i prostate, smanjenje broja pokretnih spermatozoida i/ili hermafrodizam kod žaba i riba čak i pri ekstremno niskoj koncentraciji. Zbog ovoga je EU 2006. godine zabranila upotrebu atrazina. Konačno u pitanje se dovodi i tvrdnja da je GM proizvodnja jeftinija od tradicionalne konvencionalnepoljoprivredne proizvodnje.

Generacije će da ispaštaju

Trend smanjenja prinosa i uvećanja potrošnje pesticida, uz rast cene GM semena i obavezujuću godišnju kupovinu semena vodi preliminarnom zaključku da je proizvodnja GM kultura manje ekonomski isplativa od proizvodnje konvencionalnih sorti i da je dugoročno ekonomski održiva samo uz odgovarajuće mere podrške.

Ipak, za donošenje definitivnog zaključka potrebna su, kao i u slučaju analize zdravstvenih posledica konzumacije GM hrane i posledica po okolinu, ozbiljna, nezavisna istraživanja koja bi detaljno razmotrila brojnost populacije štetočina, količinu primenjenih pesticida, utrošeni rad, ostvarene prinose i prihode. Poseban problem je ekonomska zavisnost država koje nisu razvile GMO jer to nisu želele ili nisu mogle zbog nedostatka resursa. Takve države uvođenjem u komercijalnu proizvodnju GM biljaka postaju zavisne od država proizvođača GM semena i herbicida.

Tehnologija GI je prvo razvijana i primenjivana, a tek naknadno se dolazilo do svesti o mogućim negativnim uticajima. Očekuje se nastavak otkrića zdravstvenih, ekonomskih i ekoloških posledica uzgoja GM kultura.

Tek će podrobne analize uticaja GMO na zdravlje u većem broju generacija pokazati stepen štetnosti ove tehnologije. Pojava „super" korova, odnosno invazivnih vrsta koje su prevalentne na određenom staništu je sasvim izvesna. Čime će se suzbijati i da li će moći da se suzbiju poznatim metodama pokazaće vreme.

Preterana uniformnost, odnosno gajenje u monokulturi samo jedne sorte, jednog GMO na milionima hektara obradivih površina, uništavanje autohtonih sorti, moguće smanjenje broja korisnih insekata, pre svega pčela, ugroziće industriju hrane. Tada će doći vreme da se primeni neka nova tehnologija ili da se postulati tehnologije GI sistemski izmene i da se tehnologija primeni na dobrobit čovečanstva, odnosno da se modifikuje postojeći sistem zaštite intelektualne svojine, da se plasiraju transplastomične biljke i biljke nastale transferom pojedinih gena u okviru vrste, kao i biljke koje poseduju osobine važne za siromašne i zemlje u razvoju.

Kupovinom do podrške

Cilj SAD je bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog građanstva.

VIDEO: Epicyte: Contraceptive Corn 
The Guardian, 2001: GM corn set to stop man spreading his seed
The American Academy of Environmental Medicine: With the precautionary principle in mind, because GM foods have not been properly tested for human consumption, and because there is ample evidence of probable harm, the AAEM asks: Physicians to educate their patients, the medical community, and the public to avoid GM foods when possible and provide educational materials concerning GM foods and health risks.


VII - SVET IGRA EKOLOŠKI RULET

Zvanični stav nauke u vezi s ekološkim posledicama oslobađanja GMO u životnu sredinu jeste da se uticaj GMO na životnu sredinu ispituje posebno od slučaja do slučaja. Sa ciljem detektovanja svih neočekivanih posledica sprovodi se monitoring nakon njihovog uvođenja u životnu sredinu. Usvojen je konsenzusom na zasedanju Međunarodnog saveta za nauku. Pošto su članovi Međunarodnog saveta za nauku nacionalne akademije nauka i međunarodne naučne unije, smatra se svetskom naučnom zajednicom.

Naučnici se slažu i u sledećem:

  • GM biljne kulture mogu imati pozitivne ili negativne posledice na životnu sredinu zavisno od načina modifikacije i mesta proizvodnje; GI-u se mogu uvećati štetni efekti koje potencijalno nosi svaka poljoprivredna proizvodnja, ili se primenom održivih mera proizvodnje mogu očuvati prirodni resursi. 
  • Kako će GM biljke delovati na životnu sredinu značajno zavisi od primenjenih mera zaštite i obrade zemljišta; Uzgoj GM drvenastih kultura nosi veći rizik zbog dugog životnog ciklusa; 
  • GM mikroorganizmi nisu štetni za okolinu jer se koriste u strogo kontrolisanim uslovima; 
  • Uzgoj GM životinja može delovati pozitivno ili negativno na životnu sredinu u zavisnosti od vrste, osobine i proizvodne sredine...

Šta može poći naopako?

  • Može se narušiti biodiverzitet; 
  • Geni se mogu preneti u druge biljne kulture ili divlje srodnike; 
  • Mogu se izmeniti osobine neciljnih biljnih vrsta; 
  • Može se narušiti zdravlje zemljišta; 
  • Može doći do pojave tzv. super korova i super insekata rezistentnih na pesticide (herbicide i insekticide); 
  • Može doći do parenja GM životinje sa divljim srodnicima; 
  • Može doći do stresa životne sredine usled izmene proizvodnih mera.

Imajući na umu razlike između tradicionalne selekcije i GI-a, postoji bojazan da proizvodnja GM biljaka teoretski može narušiti biodiverzitet na tri načina:

  • horizontalnim transferom gena (ukoliko divlji srodnici na koje je GM biljka prenela novu osobinu, ispolje uvećanu kompetitivnost na određenom staništu); 
  • poljoprivrednim merama (GM biljke tolerantne na herbicide, mogu ugroziti primenu dotadašnjih mera za suzbijanje korova); 
  • masovnom proizvodnjom malog broja biljnih kultura sa željenim osobinama može se narušiti biodiverzitet kultivara i povećati osetljivost na biljne bolesti i štetočine.

Hibridizacija se često javlja između različitih sorti iste vrste (intraspecies hibridizacija), a ređe između biljaka različitih vrsta (interspecies), ili različitih rodova (intergenus). Učestalost interspecies i intergenus hibridizacije u prirodi zavisi od roda i familije kojima biljka pripada. Iako je hibridizacija taksonomski udaljenih roditelja važna komponenta biljne evolucije, F1 generacije hibrida su smanjene fertilnosti, a u velikom broju ukrštanja potpuno sterilne, mali deo populacije preživljava, osim u slučaju da roditelji ostaju u kontaktu ili se vegetativno razmnožavaju.

Kretanje gena (transfer gena, isticanje gena, out-crossing) se može definisati kao prenošenje gena, iz jedne ili više populacija, u drugu populaciju. Kretanje gena je određeno biologijom vrste, varira zavisno od načina razmnožavanja, istorije biljke i metoda polinacije. Smatra se da seksualnu kompatibilnost biljnih kultura i divljih srodnika, ulazak i dalje širenje transgena u prirodne populacije određuje delimično opseg širenja polena. Različite biljne vrste imaju različite mehanizme polinacije (insekti, vetar) i ispoljavaju različitu disperziju semena. Iako i seme može biti vektor transgena, najčešće je to polen.

Kretanje gena meri se na različite načine, direktna metoda je opservacija kretanja polena i semena, a indirektna pomoću genetičkih markera. Za transgen se smatra da je „pobegao" iz useva ukoliko:

  • biljke koje ga sadrže, opstaju na obradivim zemljištima (samonikle) postajući korovi; 
  • biljke koje ga sadrže, opstaju u neodgovarajućoj sredini (neobrađenom zemljištu, pored puteva itd.); 
  • biljke koje ga sadrže, postanu invazivne u poluprirodnim sredinama (slanim, močvarnim područjima, peščanim nanosima, stepama i šumama); 
  • prenet je polinacijom na druge biljke koje nastanjuju poljoprivredne sredine; 
  • biljke na koji je prenet polinacijom nisu poželjne na tom staništu; 
  • prenet je polinacijom na druge biljke, invazivne u poluprirodnim sredinama; 
  • prenet je polinacijom na divlje srodnike koji (verovatno introgresijom) opstaju na poljoprivrednom staništu; 
  • prenet je polinacijom na divlje srodnike koji ometaju stanište; 
  • prenet je polinacijom na divlje srodnike koji su invazivni u poluprirodnim sredinama.

Visokorizične kulture

Naučnici se slažu da je transfer gena moguć kada u blizini postoji odgovarajući kompatibilan hibridizacioni partner, kao i da se polenom transgeni mogu preneti: 1) sa biljne kulture na divljeg srodnika (npr. sa uljane repice na repu ugarnjaču); i 2) sa useva na usev (npr. sa kukuruza na kukuruz).

Predmet debate je u kojim slučajevima ova pojava izaziva negativne posledice na životnu sredinu. Prema nekim mišljenjima, hibridizacija sa divljim srodnicima može izazvati probleme na više načina: genetičkom erozijom (posebno u centrima porekla); genetičkim oštećenjem prirodnih gena; pojavom korova koji imaju selektivnu prednost (npr. otpornost na štetočine i bolesti) što im daje održivost ili invanzivnost, ali i da posledice hibridizacije zavise od prirode transgena i fertilnosti hibrida i potomaka, ukoliko postoje. Potrebna su dalja istraživanja sa ciljem predviđanja dugoročnih posledica koje izaziva kretanje gena, kao i boljeg razumevanja kretanja gena između glavnih prehrambenih useva i lokalnih populacija i divljih srodnika u centrima porekla.

Iako je činjenica da biljke stvorene GI, često imaju neke od karakteristika korovskih biljaka poput: povećane vijabilnost i broja semena, povećane disperzije ili redukovanog perioda mirovanja semena, izmenjenog ponašanja biljke (imaju izmenjenu sposobnost preživljavanja u hladnim zimskim mesecima, veći broj generacija godišnje, ili proizvode seme u dužem periodu), postoji naučni konsenzus da je malo verovatno da transgeni usevi postanu korovi jer ih osobine zbog kojih se gaje često čine manje podobnim za preživljavanje i reprodukciju u nepovoljnim sredinama. Većina osobina GM biljaka (npr. otpornost na insekte, virusne infekcije i herbicide) povećava njihovu kompetitivnost, odnosno omogućava im bolju adaptaciju u stresnim uslovima, ali ih ne čini sličnijim korovima. Primera radi, Bt kukuruz je značajno otporniji na insekte od ne-Bt kukuruza, ali mu to ne omogućava rast u neodgovarajućim uslovima, u kojima bi mogao opstati neki korov.

Korovska populacija može da usvoji osobinu tolerantnosti na herbicide ili insekte, ukoliko dođe do ukrštanja sa transgenim kulturama. Time se kompetitivnost biljaka u poluprirodnim sredinama ne povećava značajno, ali i ta izmena može povećati invazivnost u određenim sredinama. Osim toga, korovska populacija može postati rezervoar gena (uključujući i transgene) ili posrednik koji omogućava kretanje gena između useva i divljih vrsta koje se inače ne ukrštaju.

Do sada nijedna komercijalizovana GM biljka nije postala korov, ali je teže predvideti šta će se dešavati sa novim GM biljkama stvorenim kompleksnijim transformacijama.

U literaturi se često navodi primer samonikle uljane repice rezistentne na tri različita herbicida, koju su ranih dvehiljaditih kanadski farmeri uočili na svojim poljima.

GM uljana repica, tolerantna na glufosinat (Liberty-Aventis) i glifosat (Raundup-Monsanto), zasejana je 1997. godine. Uljana repica stvorena tradicionalnim ukrštanjem, tolerantna na herbicide Persuit i Odisi (Cyanamid) zasejana je iste godine. Biljke nastale iz sačuvanog semena ispoljile su tolerantnost na dva, a već naredne godine na sva tri herbicida. Trostruko rezistentna uljana repica nije ispoljila druge karakteristike korova i još uvek je osetljiva na druge herbicide.

Biologija oprašivanja može da posluži kao grub vodič za procenu rizika pojave transfera gena. Polen biljaka koje se oprašuju vetrom ili insektima (kukuruz, uljana repica, bundeva i šećerna repa) može se preneti i na velike distance, te ove kulture spadaju u kategoriju visokorizičnih.

Ovde postoji i mogućnost fizičke kontaminacije prenošenjem semena putem ptica. Tako visok nivo rizika od kretanja gena ne postoji kod samooplodnih useva (soje i paradajza). Rizik od horizontalnog transfera gena sa biljnih kultura koje se ukrštaju sa drugim srodnim vrstama (uglavnom korovima), najčešće je ograničen na geografsku oblast gajenja u kojoj su biljne vrste inicijalno odomaćene.

Pšenica niskorizična, šećerna repa podložna

Analiza rizika za 12 GM biljaka u SAD pokazala je da najvažnije GM kulture, soja i kukuruz, nemaju divlje srodnike u SAD, te kod njih postoji mala verovatnoća kretanja gena; da divlji srodnici pamuka postoje na Havajima i Floridi, ali je mogućnost ukrštanja sa njima potvrđena samo u eksperimentu, ne i u prirodi (gajenje GM pamuka u oblastima gde postoje divlji srodnici u SAD je zabranjeno); da postoje divlji srodnici bundeve na teritoriji SAD; da je verovatnoća ukrštanja šećerne repe sa divljim srodnicima (tehnički nema divlje srodnike, ali samonikle biljke ove kulture rastu kao korovi), mala jer divlja i kultivisana repa cvetaju u različito vreme.

Uljana repica je visoko rizičan usev za transfer gena, sa useva na usev i sa useva na divlje srodnike. Na nivou farme transfer gena je niskog nivoa, ali moguć na velike distance, te je teško postići potpunu genetičku izolaciju posebno varijeteta i linija sa muškom sterilnošću kod kojih se out-cross sa fertilnom susednom GM uljanom repicom dešava češće i na veće udaljenosti nego kod konvencionalnih varijeteta. Posebno rizični su usevi sa više rezistentnih gena.

Pošto se uljana repica ukršta sa velikim brojem divljih srodnika verovatnoća transfera gena na ove vrste je velika. Šećerna repa je srednje do visoko rizična sa aspekta transfera gena, sa useva na usev i sa useva na divlje srodnike. Polen sa šećerne repe se može naći i na udaljenostima većim od jednog kilometra. Unakrsna polinacija korenasto-krtolastih biljaka ne predstavlja veliki problem, jer se njihova berba obavlja pre cvetanja. Dokazano je da dolazi do hibridizacije i introgresije između kultivisane repe i divlje repe. 

Kukuruz je srednje do visoko rizičan kada je u pitanju horizontalan transfer gena sa useva na usev. U Evropi nema divlje srodnike, ali se masovno proizvodi ne-GM kukuruz, pa se preporučuje distanca od 200 metara, između GM kukuruza i ne-GM kukuruza. Krompir je niskorizična kultura, jer polen obično nema uticaj na krtole. Ipak, u oblastima semenske proizvodnje rizik je uvećan ukoliko samonikle biljke prežive. Prirodne pojave hibridizacije i introgresije između krompira i srodnih divljih vrsta u Evropi nema. Pšenica je niskorizičan usev, jer se unakrsna polinacija u poljskim uslovima javlja na manje od dva odsto cvetova, te se transfer gena dešava obično na susednoj biljci.

Međutim, postoji opasnost kontaminacije lokalnih populacija žitarica koje mogu da se nađu u izolovanim planinskim predelima. Kontaminacija ovakvih populacija moguća je, putem ptica koje prenose zrna na velike razdaljine. Ovim se biodiverzitet ozbiljno ugrožava. Ječam se uglavnom reprodukuje samooplodnjom, a u Evropi nema prirodno nastalih hibrida sa divljim srodnicima, te se takođe smatra niskorizičnom kulturom. Proizvodi male količine polena te se kretanje gena javlja između susednih biljaka. Jagoda, jabuka, šljiva i vinova loza ispoljavaju out-crossing i hibridizaciju, što znači da je verovatnoća transfera gena na divlje srodnike velika.

Terminator tehnologija i njegova primena

Moguće implikacije hibridizacije i introgresije maline, kupine i ribizle sa divljim srodnicima su nejasne, jer je teško predvideti kako će se transgeni ekspresovati u divljim srodnicima, te su ove voćne vrste svrstane u kategoriju srednje do visoko rizičnih.

Kako bi se smanjile eventualne štetne posledice od transfera gena, postojećim menadžment strategijama zabranjuje se gajenja GM useva u centrima biodiverziteta, ili na lokalitetima u kojima postoje divlji srodnici, a koriste se i sigurnosne zone za odvajanje GM od tradicionalnih ili organskih varijeteta. Ekspertska tela preporučuju da se GM usevi namenjeni za medicinsku ili industrijsku upotrebu, stvaraju i uzgajaju tako da se onemogući kretanje gena na prehrambene useve.

S tim ciljem razvijene su sledeće biološke metode: dobijanje muških sterilnih biljaka; transformacija genetičkog materijala u hloroplastima, odnosno dobijanje transplastomičkih biljaka; sprečavanje klijanja semena. Stvaranjem sterilnih muških biljaka, sprečava se proizvodnja polena, čime se kontroliše stranooplodnja i onemogućavaju biljke u širenju svog genetičkog materijala. Metod je već primenjen na kukuruzu, suncokretu i uljanoj repici. Nedostatak ovog metoda je njegova neprimenljivost na biljne kulture čiju vrednost (stvaranje plodova i semena) određuje uspešna polinacija, kao što je u slučaju žitarica, uljane repice i kukuruza.

U normalnim GM, transgeni se dodaju genetičkim informacijama nukleusa. Hloroplast je drugi tip ćelijske organele koji sadrži genetičke informacije, ali polen svih cvetajućih biljaka ne sadrži informacije iz hloroplasta, već samo iz nukleusa.

Tokom polinacije, novi biljni embrion sadrži hloroplaste iz jajne ćelije majke, stoga širenje polena nije vezano za širenje genetičkih informacija iz hloroplasta, te pri GM hloroplasta polen transplastomične biljke ne sadrži strane gene. Nekoliko biljaka, koje sadrže genetičke informacije iz hloroplasta u svom polenu, je izuzeto iz ovog pravila, a pouzdanost metoda se još uvek ispituje.

Sprečavanjem germinacije GM semena (GURT, Terminator tehnologija), ne može doći do transfera gena na druge vrste, jer iako dođe do slučajne stranooplodnje, onemogućen je rast biljaka. Sve navedene metode razvijene su poslednjih godina i još uvek se procenjuje njihova funkcionalnost i pouzdanost. Predstavljaju potencijalno korisne instrumente za sprečavanje širenja transgena u poljoprivrednim oblastima i prirodnim staništima, iako i u slučajevima njihove primene izolovani slučajevi outcrossing-a su još uvek mogući.

Treba imati na umu da su promene koje nastaju širenjem transgena bespovratne, tako da i mala šansa da se desi kontaminacija može da bude velika opasnost za narušavanje prirodne sredine.

Naučnici se slažu da GMO mogu delovati na neciljne vrste, ali se ne slažu o stepenu verovatnoće. Eksperiment sa Danaus plexippus Lin. (Lepidoptera, Nymphalidae) (američki leptir monarh) ukazao je na nepodudarnost, ili neprimenljivost eksperimentalnih rezultata u poljskim uslovima.

J. E. Losej, entomolog sa Kornel univerziteta, prvi je zapazio da polen Bt kukuruza uništava leptira monarha. Gusenice leptira hranjene u laboratorijskim uslovima, listovima Asclepias sp. na koje je prenet polen sa komercijalnih sorti Bt kukuruza, su uginule. Šest različitih timova je nastavilo sa ovim istraživanjima. Zaključili su, da je najviše 0,8 odsto ukupne populacije leptira izloženo dejstvu polena sa Bt kukuruza, od toga samo 0,7 odsto akutno toksičnom nivou polena. Druge studije u Nemačkoj i Švajcarskoj, utvrdile su da nema štetnih efekata na neciljne organizme: pauke, Hemerobioidea, Syrphidae, tvrdokrilce i kišne gliste.

Istraživanja u polju su ukazala na izvesne razlike u sastavu i brojnosti zemljišnih mikroorganizama, pod Bt i ne-Bt usevima, ali ove razlike su u okviru normalnih varijacija koje se javljaju između kultivara nekih useva, te ne postoje pouzdani dokazi da Bt usevi dugoročno mogu narušiti zdravlje zemljišta. Naučnici priznaju da ne postoji dovoljno podataka za predviđanje dugoročnih posledica proizvodnje GM kultura na populaciju korova i biodiverzitet. Slažu se da ekstenzivna dugoročna proizvodnja Bt useva i prekomerna upotreba herbicida u vezi sa biljnim kulturama tolerantnim na herbicide (glifosata i glufosinata), može uticati na povećanje rezistentnosti štetočina i korova.

U svetu je preko 120 vrsta korova razvilo rezistentnost na herbicide dominantno korišćene u GM usevima, mada rezistentnost nije neophodno vezana za transgene varijetete. Preporuka naučne zajednice je razvoj menadžment strategija, ali se vodi debata o tome koliko se efektivno koriste ove strategije, posebno u zemljama u razvoju.

Međunarodni ekološki sporazum

Nekoliko međunarodnih sporazuma i institucija je relevantno za ekološke aspekte transgenih proizvoda, a najvažniji su: Konvencija o biološkom diverzitetu (KBD), Kartagena protokol o biološkoj sigurnosti, i Međunarodna Konvencija o zaštiti bilja (MKZB).

Većina mera KBD, kojeg je Sekretarijat za Konvenciju biološkog diverziteta usvojio 1992. godine, fokusira se na očuvanje ekosistema.

Dva aspekta očuvanja ekosistema se odnose na biološku sigurnost: upravljanje rizikom vezanim za biotehnologijom nastale MŽO i upravljanje rizikom vezanim za invazivne strane vrste. U kontekstu in-situ mera očuvanja Konvencija zahteva: „...regulisanje, upravljanje ili kontrolu rizika vezanog za upotrebu i uvođenje biotehnoloških MŽO, koji verovatno imaju štetan efekat na okolinu koji može uticati na konzervaciju biološkog diverziteta i njegovo održivo korišćenje...".

Ovaj propis dalje nalaže razmatranje rizika na zdravlje ljudi. Konvencija je obavezala strane ugovornice na sprečavanje uvođenja invazivnih stranih vrsta i na kontrolu ili uništavanje onih invazivnih introdukovanih vrsta, koje ugrožavaju ekosistem, stanište ili druge vrste.

(Kraj) 
 

PREPORUKA PPNS

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ
  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar