Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

O GMO

14.11.2012

Održano javno slušanje na temu ’Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje’

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/trazi-se-biljana-djoric.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://tijana.rs/ https://www.nestalisrbija.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

U organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, juče je, u Domu Narodne skupštine, održano javno slušanje na temu "Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje".

Na javnom slušanju, koje je okupilo narodne poslanike, predstavnike relevantnih ministarstava i šire naučno-stručne javnosti, brojne nevladine organizacije i predstavnike medija, čuli su se oprečni stavovi po pitanju korišćenja i uvoza proizvoda koji sadrže genetički modifikovane organizme (GMO).

U ime Odbora za zaštitu životne sredine, prisutne je pozdravila predsednica Odbora Milica Vojić Marković, naglasivši da je ideja javnog slušanja da sagovornici iznesu različita mišljenja na ovu temu, kao i da se u okviru predviđenih diskusija daju odgovori na mnoga pitanja i nedoumice koje postoje u vezi sa uticajem transgena na životnu sredinu i zdravlje.

Na početku prve sesije, prisutnima se obratila predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vanja Kojić koja je govorila o zakonodavnom okviru biološke sigurnosti, podsetivši da je 2009. godine Narodnoa skupština usvojila Zakon o genetički modifikovanim organizmima. Zakon uređuje postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu i uvođenje GMO u životnu sredinu, zabranjuje stavljanje u promet modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, i utvrđuje koji se poljoprivredni proizvodi biljnog porekla ne smatraju genetički modifikovanim organizmima.

Predstavnik Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Toni Petrović govorio je o zdravstvenom aspektu upotrebe proizvoda sa GMO, istakavši da je zakonodavni okvir dobar,ali da postoji potreba otvaranja nezavisnih akreditovanih laboratorija kako bi se omogućila i praktična primena Zakona o genetički modifikovanim organizmima.

Iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, prisutnima se obratila Jadranka Zenić Zeljković koja je govorila o nedostacima postojećeg Zakona, naglasivši da Zakon nije usklađen sa propisima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije (STO).Pravila STO ne propisuju opštu zabranu uvoza genetički modifikovanih organizama, već omogućavaju državama članicama da zabrane uvoz pojedinih proizvoda na osnovu procene rizika po zdravlje i životnu sredinu. S druge strane, činjenica da Zakon o genetički modifikovanim organizmima predviđa opštu zabranu gajenja i uvoza GMO nalaže da se zakonodavni okvir uskladi sa propisima STO, s obzirom na najavljeni skori ulazak Srbije u ovu svetsku organizaciju.

U diskusiji koja je usledila, učešće su uzeli predstavnici Centra za ekologiju i održivi razvoj, Instituta za ratarstvo, Unije za organsku poljoprivredu, Pokreta za Kraljevo, Pokreta Zelenih Srbije, Ekološkog pokreta Lazarevac, Centra za povrtarstvo iz Velike Plane, Pokreta "Dveri Srbije" i Ekološkog pokreta Niša. Ukazano je na potrebu naučno-stručne argumetacije po pitanju upotrebe GMO i uticaja koji ovi organizmi imaju na ljude i životnu sredinu. Istaknuta je neophodnost donošenja podzakonskih akata koji će omogućiti primenu Zakona o genetički modifikovanim organizmima. Učesnici diskusije iznosili su i činjenice koje govore o negativnom uticaju GMO na ljudski organizam i životnu sredinu i pozivali na oprez kada je u pitanju upotreba GMO, bez obzira na, kako su naveli, prednosti GMO koje su pokazane kroz pojedine eksperimente. Od ključnog značaja je istraživanje, koje može da potraje i decenijama, pre nego što se sa sigurnošću može govoriti o uticaju GMO na zdravlje ljudi i životnu sredinu, naveli su učesnici skupa.

U okviru druge sesije, učesnicima se obratio prof. dr Miodrag Dimitrijević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. On se osvrnuo na nastanak i razvoj genetički modifikovanih organizama i izneo stav da GMO nisu potrebni, s obzirom da jeklasična poljoprivredna proizvodnja svetski priznata. Irena Beret, predsednik organizacije "Stop GMO" Srbija govorila je u ime 10.000 građana, članova ove organizacije, i apelovala da se u Srbiji, i pored pritiska svetskih korporacija, ne dozvoli uvoz proizvoda koji sadrže GMO. Ona je ukazala na pojedine naučne studije koje govore o tome da ne postoje dokazi da su GMO bezbedni za upotrebu.

Nada Mišković, predsednik Nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje naglasila je da je šansa Srbije gajenje i izvoz konvencionalnih poljoprivrednih proizvoda za kojima postoji velika tražnja u svetu. Srbija treba da se razvija u pravcu proizvodnje kvalitetne organske hrane, kako bi obezbedila veći plasman ovih proizvoda na evropsko tržište hrane, dodala je Mišković. Svoje stavove izneli su predstavnici udruženja Zdrava planeta, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novog Sada, Ekološkog društva Vreoci, Centra za zelenu ekonomiju, Instituta za molekularnu genetiku i druga udruženja. Konstatovano je da je organska poljoprivreda razvojna šansa Srbije i da javnost trebada se više edukuje o uticaju GMO na zdravlje i okolinu. Angažovanje nezavisnih laboratorija koje bi ispitivale GMO je od velikog značaja, rečeno je u diskusiji i ocenjeno da održivi razvoj Srbije treba da bude zasnovan na ekološkoj poljoprivredi.

Uvodničari treće sesije bili su dr Marina Stamenković Radak sa Biološkog fakuleta u Beogradu, dr Aleksej Tarasjev sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i prof.dr Larisa Jovanović Kolomecejeva iz Naučno-stručnog društva za zaštitu životne sredine Srbije "Ekologika". Prof. dr Marina Stamenković Radak govorila je o kontekstu ekonomske budućnosti zasnovanom na prirodnim resursima, održivom razvoju, i otransgenim tehnologijama. Pomenuta je i uspešna primena modifikacije gena u lečenju pojedinih bolesti. Dr Aleksej Tarasjev upoznao je prisutne sa principima analize rizika od GMO, međunarodnim instrumentima i situacijom u Srbiji i podsetio da je Srbija potpisnica Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti,osnovnih međunarodnih dokumenata koji govore o bezbednoj upotrebi GMO. Tokom rasprave čula su se i mišljenja o negativnim efektima koje bi proizvela opšta zabrana proizvodnje i uvoza GMO, s obzirom da je njihova primena u lečenju nekih teških bolesti velika.

U okviru poslednje, četvrte sesije, rezultate svojih istraživanja predstavili su prof. dr Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije i Darinka Stokić iz Centra za unapređenje životnih aktivnosti "Domatra". Profesor Ševarlić izneo je činjenice koje govore o negativnom uticaju koji upotreba i uvoz proizvoda koji sadrže GMO imaju na srpsku ekonomiju, ističući i poguban efekat na poljoprivredu Srbije. Neophodno je donošenje pravilnika koji omogućava praktičnu primenu Zakona, rekao je Ševarlić i dodao da je veoma važno da svi proizvodi koji sadrže GMO budu obeleženi. U toku diskusije, predstavnik Uprave za zaštitu bilja obavestio je prisutne da nisu planirane amandmanske izmene Zakona o genetički modifikovanim organizmima i uverio prisutne, s obzirom na izraženu bojazan od strane učesnika javnog slušanja u vezi sa kvalitetom kontrole proizvoda koji sadrže GMO, da se u Republici Srbiji vrši stroga kontrola bezbednosti proizvoda koji sadrže GMO.

Učesnicima javnog slušanja obratili su se narodni poslanici Zaharije Trnavčević, koji je govorio o uticaju GMO na zdravlje i životnu sredinu i dr Aleksandra Tomić koja je govorila o uticaju ovih proizvoda na privredu Srbije i navela primere dobre prakse u susednim zemljama u kojima postoji tržište za plasman organski proizvede hrane, što se, između ostalog, postiže i udruživanjem proizvođača organske hrane.

U radu javnog slušanja učestvovali su i narodni poslanici Miodrag Stojković, Gordana Čomić, Dušan Petrović, Ivan Karić, Konsantin Arsenović, Oto Kišmarton, Dejan Nikolić, Ljuban Panić, Živojin Stanković, Nevena Stojanović, Ružica Igić, Nenad Kitanović, Čedomir Protić, Arpad Fremond i Miodrag Nikolić.

* * *

INFORMACIJA
O PRVOM JAVNOM SLUŠANJU
ODBORA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE NA TEMU:
“UTICAJ GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA
(TRANSGENA) NA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE“

Odbor za zaštitu životne sredine je, na osnovu odluke donete na Sedmoj sednici održanoj 16. oktobra 2012. godine, dana 13. novembra 2012. godine, održao Prvo javno slušanje na temu: “Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje“.

Javnom slušanju su prisustvovali: Milica Vojić Marković, predsednik Odbora i članovi Odbora za zaštitu životne sredine: Ivan Karić, Gordana Čomić, Konstantin Arsenović, Aleksandra Tomić, Dejan Nikolić, Ljuban Panić, Živojin Stanković i zemenik člana Odbora Nevena Stojanović. Javnom slušanju su prisustvovali i narodni poslanici, Dušan Petrović, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i članovi Ružica Igić, Nenad Kitanović, Oto Kišmarton, ČedomirProtić, Arpad Fremond, predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Miodrag Stojković i narodni poslanik Miodrag Nikolić član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Učesnici javnog slušanja bili su: Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu biljai Vanja Kojić, kao predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jadranka Zenić Zeljković, Marko Petrović, Gordana Stanković i Milkica Šećerov, kao predstavnici Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Toni Petrović, savetnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Miodrag Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, dr Irena Beret, Stop GMO Srbija, Nada Mišković, predsednik Nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje, prof. dr Marina Stamenković Radak, šef Katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu, dr Aleksej Tarasjev,Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, prof. dr Larisa Jovanović Kolomecejva, prof. dr Miladin Ševarlić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, dr med.Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, mr Darinka Stokić predsednik Centra za unapređenje životnih aktivnosti – Domatra – organska proizvodnja zdrave hrane, Lidija Mihajlov i Mirjana Sovilj, Zaharije Trnavčević,predsednik Agrarnog saveta, dr sc med Tatjana Knežević direktor i mr sc med Jelena Gudelj iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prof. drBorislav Kobiljski, direktor i dr Mirjana Milošević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, prof Ljubiša Topisirović, direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, dr Jovanka Miljuš Đukić iz Laboratorije za molekularnu biologiju biljaka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, dr Svetlana Paunović, Institut za voćarstvo iz Čačka, dr Zorica Tomić, Institut za stočarstvo iz Beograda, dr Ivo Đinović, Centar za povrtarstvo iz Velike Plane, dr Milosav Babić, direktor, Života Jovanović, dr agronomije Gordana Radović i dr agronomije Milutin Penčić iz Instituta za kukuruz iz Zemun Polja, dr Ivana Gađanski, istraživač i rukovodilac Projekta Razvojno-istaživačkog centra za bioinženjering – BioIRC, Kragujevac, prof. dr Lidija Amidžić,Univerzitet Singidunum Futura, Goran Mitić, Centar za zelenu ekonomiju, Iva Marković, Zelena omladina Srbije, Nataša Đereg, Centar za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice, Nenad Stamenković, Zeleni Srbije, prof. dr Jovan Panajotović, prof. drMiomir S. Naumović i Ivan Jušiković, Ekološki pokret Niš, Ilija Đorđević i Saša Mihajlović, Zelena eko planeta, Miodrag Mitić, Zdrava planeta Leskovac, Aleksandar Živković, predsednik Udruženja za zaštitu Jelašičke klisure i Suve planine „Natural Wild“, Marinko Velemir, „Zeleni skok“ iz Novog Sada, Željko Stojković, „Kuća pravde Strazbur“, Aleksandar Veljić, Ekološko društvo Vreoci, Đorđe Đuknić i Srđan Kežević, Ekološko društvo Lazarevac u zelenom, dr Ljubiša Jovašević, Pokret za Kraljevo, Tanja Mimić, Unija ekologa Uneco-Kolubara, Branko Čičić, Fond organskaSrbija, predstavnik organizacije Zbor selo grad, Snježana Mitrović, Udruženje Terra’s,Zoran Petrov i Mara Kern, Udruženje za biodinamičku poljoprivredu Srbije, TanjaPetrović, Mladi istraživači Srbije, Jelena Vuković, Unija za organsku poljoprivredu Srbije Ekoplus, Igor Pantelić, advokat, Tamara Koštrov, menadžer za odnose s javnošćuViktorija grup, Soja protein, Jovan Purar, direktor Kompanije MK Grup i DraganaObradović, direktor Kompanije MK Seeds, Žužana Šandor Milošević, direktor Delta-pak i Predrag Kovač iz Delta Agrar, Boško Obradović i Miljojko Jelić, Pokret Dveri,Tatjana Maslać, Kancelarija za poljoprivredu u okviru Ambasade SAD u Beogradu,Aleksandra Knez Milojković, Bells Movement, Milutin Penčić, predsednik Udruženjaza zaštitu agro biodiverziteta Agrogen, Miroslav Nikčević, Institut za multidisciplinarna istraživanja i Sava Antonijević, Centar modernih veština.

Javno slušanje je bilo podeljeno na četiri dela. Uvodničari u prvom delu bili su predstavnici Ministarstva poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredinei Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.Predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dala je pregled zakonske regulative koja predstavlja zakonski okvir za biološku sigurnost uSrbiji. Naglasila je da upravni nadzor nad primenom odredbi Zakona o genetički modifikovanim organizmima i na osnovu njega donesenih propisa, obavlja Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu pokreće se na osnovu prijave stvaraoca, korisnika ili njihovog ovlašćenog zastupnika u Republici Srbiji.

Procedura razmatranja zahteva i prijava za dobijanje odobrenja je u nadležnosti Uprave za zaštitu bilja (Grupe za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost). Stručni savet za biološku sigurnost (SSBS), kao ekspertsko-savetodavno telo ima ulogu u proceduri procene rizika. Konačnu odluku o predloženom radu sa GMO donosi Ministar, na osnovu mišljenja SSBS i relevantnih primedbi javnosti. U Registar GMO i proizvoda od GMO upisuje se GMO i proizvod od GMO za koji je izdato odobrenje za namerno uvođenje u životnu sredinu. Ovaj registar je javan. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona obavljaju Uprava za zaštitu bilja (Odeljenje granične fitosanitarne inspekcije, Odeljenje unutrašnje fitosanitarne inspekcije i Odeljenje fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane), kao i Uprava za veterinu (Odeljenje granične veterinarske inspekcije). Unutrašnja fitosanitarna inspekcija vrši nadzor iuzorkovanje useva na teritoriji Republike Srbije. Za svaku podnetu prijavu predviđenaje javna rasprava. Republika Srbija je ratifikovala Kartagena protokol o biološkoj sigurnosti 8. februara 2006. godine (obezbeđivanje adekvatnog stepena zaštite u oblasti prometa, a posebno prekograničnog prometa, rukovanja sa GMO i korišćenja GMO).

Predstavnik Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je objasnio da se trenutno uzgajaju dve vrste genetički modifikovanih organizama: Roundup GMO i BT sorta. Pomenuo je zvanični stav Lekarske komore Srbije, Srpske akademije nauka i Peticiju oko 900 naučnika iz celog sveta upućenu vladama, u kojoj se upozoravana štetan uticaj GMO na zdravlje. Zaključio je da je naš Zakon o genetički modifikovanim organizmima dobar, ali je potrebno poboljšati primenu ovog zakona upraksi. Predstavnik Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
ukazala je na problem koji ima Srbija u vezi sa važećim Zakonom o genetički modifikovanim organizmima, a koji se odnosi na pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, budući da ovaj zakon nije usklađen sa pravilima Svetsketrgovinske organizacije. Srbija je u završnoj fazi pristupanja STO. Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama koji obuhvata i genetički modifikovane organizme sve članice STO, 157 država, su prihvatile. Pravila STO propisuju da članice STO ne mogu primenjivati opšte, de jure, zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, što podrazumeva i proizvode sa genetički modifikovanim sadržajem. To nije uslov nijedne članice STO, već su to njena pravila koja važe za sve članice. Međutim, članice STO mogu, de facto, onemogućiti uvoz konkretnog proizvoda. Članice STO mogu da usvoje i primenjuju striktnu regulativu radi svoje biobezbednosti, uključujući zabranu i privremeni moratorijum i zamrzavanje uvoza specifičnih proizvoda, na osnovu procene rizika. Proizvodnja genetički modifikovanih organizama uopšte nije predmet pravila STO, što znači da države članice mogu samostalno kreirati svoju nacionalnu politiku u ovoj oblasti. Član 3. Zakona o genetički modifikovanim organizmima predstavlja opasnost po biološku sigurnost Srbije. Ovim članom je propisano da se genetički modifikovanim organizmom ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.

Ovo rešenje je samo donekle preuzeto iz direktive Evropske unije, a ne sadrži odredbu da ta kontaminacija mora biti nenamerna, odnosno slučajna i tehnnološki neizbežna. U diskusiji koja je usledila, učestvovali su: Nataša Đereg, dr Mirjana Milošević, prof. dr Jovan Panajotović, Aleksandar Živković, Jelena Vuković, dr Ivo Đinović, Ljubiša Jovašević, Đorđe Đuknić, Nenad Stamenković, Boško Obradović Ivan Jušiković. Ukazano je na činjenicu da se malo zna o uticaju GMO na zdravlje ljudi i životnu sredinu, jer se ne procenjuju dugoročni efekti GMO, kao i da ne postoje rezultati nezavisnih istraživanja koji govore u prilog tome da su GMO biljke i proizvodi bezbedni za upotrebu. Postavljeno je pitanje da li naši inspektori mogu ispratiti šta nam od transgena ulazi u zemlju.

U diskusiji je istaknuto da usvojena zakonska rešenja nisu istovetna rešenjima sardžanim u tekstu koji je izradila radna grupa Saveta za biološku sigurnost, kao i da zabrana uvoza GMO nije bila predviđena u radnoj verziji. Postavljeno je pitanje sprovođenja zakona, kao i primene Pravilnika o obeležavanju GMO zakona i drugih podzakonskih akata, donetih na osnovu zakona. Republička inspekcija do sada nije uspela da suzbije sivo tržište, odnosno neautorizovano gajenje genetički modifikovane soje (po podacima iz 2003. godine bilo je zasejano preko 1000 ha).
Predloženo je da Srbija donese moratorijum na proizvodnju genetički modifikovanih organizama, dok se ne sprovedu istraživanja koja bi dala relevantne rezultate i da se podrži organska proizvodnja. Istaknuto je da je genetički modifikovana hrana pitanje nacionalne bezbednosti Srbije. Skrenuta je pažnja na veliki uticaj multinacionalnih kompanija koje se bave proizvodnjom GMO (Monsanto). Predloženo je da se zakonom obaveže da svaki proizvod koji u sebi sadrži GMO bude jasno obeležen (Codex Alimentarius).

U diskusiji je predočen i stav da genetički modifikovani kukuruz i soja ne mogu da štetno deluju na zdravlje ljudi jer za to nema dokaza. Ukazano je na to da treba biti oprezan bez obzira na vrlo jasne prednosti koje pružaju genetički modifikovani organizmi u nekim eksperimentima. Postavljeno je pitanje da li ima GMO lobista u Vladi Srbije, ministarstvima i političkom životu Srbije, s obzirom da u zakon, prilikom prevođenja, nije ušla odredba evropskog zakonodavstva koja definiše onaj deo koji se odnosi na procente primesa genetički modifikovanih organizama. Da li postoje rezultati inspekcijskog rada u vezi sa kontrolom koliko je zasejano, koliko se distribuira i koliko se prodaje proizvoda sa genetički modifikovanim organizmima. Izraženo je nepoverenje u strukture trenutne vlasti i kontrolu prometa GMO. Uvodničari u drugom delu bili su: prof. dr Miodrag Dimitrijević, dr Irena Beret i Nada Mišković. Iznet je stav da su genetički modifikovani organizmi, sa agrarnog aspekta, još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane. U vreme oko Prvog svetskog rata, počeli su da se pojavljuju prvi hibridi kukuruza, što je i predstavljalo prvo ograničavanje slobode u poljoprivrednoj proizvodnji (moralo se kupovati seme).

Industrijalizacija poljoprivredne proizvodnje na velikim površinama je u vezi sa pojavom GMO. Prehrambena nezavisnost je preduslov i političke nezavisnosti. Naši instituti za kukuruz i ratarstvo i povrtarstvo su svetski poznati, pa i sami možemo da sejemo semena proizvedena na tim institutima. Istaknuto je da Srbiji nije potreban GMO i da je klasična poljoprivredna proizvodnja u Srbiji svetski poznata i zato je potrebno prepoznati, zaštititi i patentirati naše resurse i podignuti našu poljoprivredu, uz poznavanje i GMO tehnologije. Izneto je i mišljenje da je sadašnji zakon o zabrani GMO dobar i da je potrebno da se poštuje u potpunosti, kao i da ne postoji ni jedna dugogodišnja naučna studija u svetu koja bi jasno dokazala da su genetički modifikovani organizmi bezbedni po životnu sredinu i zdravlje. U ekološkom sistemu je sve međusobno povezano i najmanja promena odraziće se na celokupni živi svet. Genetički modifikovane biljke mogu biti okidač za nepredvidljive promene u ekološkom sistemu. Uvođenjem genetički modifikovanih sadnica može biti ugroženo okolno drveće, moguća je široka geografska distribucija semena i polena genetički modifikovanog drveta što nije moguće kontrolisati. Svaka izmena na genima neće se zaustaviti tamo gde ju je čovek uzrokovao nego će pokrenuti stotine i hiljade nepredvidljivih mutacija. Istaknuto je da je potrebno staviti zabranu na GMO u Srbiji, dok se dugogodišnjim naučnim studijama ne dokaže da je ovakva hrana bezbedna.

Postavljeno je pitanje da li je GMO proizvodnja jeftina proizvodnja i ukazano na činjenicu da su istraživanja pokazala da nije. I pored zakona koji zabranjuje GMO, u Srbiji postoji velika količina GMO semena na poljima i zato je važna dosledna primena zakona. Navedeno je da u Srbiji ima oko 15000 ha pod organskom proizvodnjom i da je prošle godine u poljoprivredne škole uveden predmet „Organska proizvodnja“, a ove godine predmet „Prerada organske proizvodnje“. Organski proizvodi su sve traženiji, a cena organskih proizvoda je viša. U Evropskoj uniji se menja propis o ishrani stoke – do sada je bilo dozvoljeno da u ishrani stoke 95% hrane bude iz organske proizvodnje, a 5% iz konvencionalne, a sada je dozvoljen samo 1% hrane iz konvencionalne proizvodnje. Istaknuto je da u ovom trenutku možemo prodati 100 000 tona organske soje i da je razvojna šansa Srbije je u tome da ne bude zavisna od semena. U diskusiji koja je usledila, učestvovali su: Snježana Mitrović, Miodrag Mitić, Borislav Kobiljski, Aleksandar Veljić, Goran Mitić, prof. dr Marina Radak, dr Jovanka Miljuš Đukić, Aleksandra Knez Milojković i Srđan Knežević.

Još jednom je ukazano na činjenicu da se već godinama govori o tome da je organska poljoprivreda razvojna šansa za Srbiju, ali da se na tom planu veoma malo uradilo. Srbija je danas na prekretnici i ima izbor između GMO ili organske poljoprivrede. Javnost je potrebno edukovati o uticaju GMO na zdravlje ljudi. Navedene su zabeležene neželjene posledice upotrebe GMO hrane na zdravlje i životnu sredinu. Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada najavio je krajem februara potpisivanje sporazuma svih podunavskih zemalja o Denjub soja projektu, čiji će strateški partner biti Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji je jedina institucija u celoj Jugoistočnoj Evropi koja se bavi oplemenjivanjem soje, koja je genetički nemodifikovana. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Institut za kukuruz iz Zemun Polja su dve institutcije koje drže više od 45% proizvodnje kukuruza u Srbiji, iako su multinacionalne kompanije više od 15 godina prisutne u Srbiji.

Ukazao je na činjenicu da se između dva ekstrema, organske proizvodnje i genetički modifikovanog materijala biljnog porekla, nalazi jedan ogroman prostor koji zauzima konvencionalna poljoprivreda i seme dobijeno konvencionalnim putem, čiji je izvoz u prošloj godini povećan za 70%. Obavestio je prisutne da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, uz podršku pokrajinskog sekretarijata, ove godine, po prvi put, uradio preliminarni monitoring prisustva GM kukuruza u Vojvodini na malom broju parcela, pri čemu je utvrđeno da ima prisustva GM kukuruza. Ukoliko dozvolimo da nam na jednom procentu površine pod kukuruzom uđe GMO, imaćemo kontaminaciju skoro celokupne proizvodnje kukuruza, budući da je ona skoncentrisana uglavnom u Vojvodini, i time ćemo izgubiti status i više nećemo moći da izvozimo ni zrno kukuruza (sada se izvozi 400-500 miliona evra godišnje), niti ćemo moći da proizvodimo seme, jer će nam biti zagađeno GMO-om do nivoa od 0,1%. Postoje mehanizmi zaštite semenarstva i merkantilne proizvodnje kukuruza. Naveo je primere drugih država i načine na koje su se one izborile sa GMO.

Naveo je da je Vlada Vojvodine je zauzela stav da je prvo potrebno izvršiti monitoring onoga što imamo u Srbiji, a to će raditi nezavisne vrhunske institucije iz inostranstva. Zatim će se implementirati određene mere na osnovu rezultata monitoringa. U nastavku diskusije je iznet je stav da je cilj da se upropasti domaća proizvodnja kako bi se Srbiji ponudilo GMO seme, radi članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ipak, naglašeno je, ima dovoljno prostora za organsku proizvodnju koja jedina ima održivi razvoj. Primećeno je da je ohrabrujuća činjenica da postoji mogućnost monitoringa nezavisnih istraživačkih organizacija i da zato treba pružiti šansu organskoj proizvodnji, kako bi Srbija bila zemlja bez GMO. Ukazano je na značaj vraćanja poverenja u velike naučne institute. Pored spomenutih Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Instituta za kukuruz iz Zemun Polja, istaknut je značaj i Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering. Neopverenje javnosti u osnovne institucije u Srbiji, proističe iz nepoznavanja istih, jer postoji sumnja da se ovde ništa ne kontroliše, i stiče se utisak kao da su genetičari na jednoj, a korisnici na drugoj strani. Zato je neophodna edukacija javnosti i stvaranje poverenja u naučne rezultate koji moraju stalno da se proveravaju.

Istaknuto je da je Laboratorija za molekularnu biologiju biljaka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovlašćena za GMO detekciju i analizu uzoraka semenskog materijala, hrane za ljude i hrane za životinje, koji se uvoze u našu zemlju. Uzorke Laboratorija dobija od fitosanitarnih i sanitarnih inspekcija, raspoređenih na našim graničnim prelazima, kojima kasnije dostavlja rezultate ispitivanja. Pored ove laboratorije, postoji još nekoliko laboratorija u Srbiji, koje su ovlašćene za vršenje GMO analiza i detekcije. Istaknuta je potreba informisanja javnosi o tome da ovakva vrsta kontrole postoji u Srbiji.

U diskusiji je apelovano na poslanike da odole uvođenju GMO, jer je to neprihvatljivo, s obzirom da je potrebno očuvati nezavisnost u proizvodnji hrane i predloženo je donošenje Zakona o ekocidu. Osim toga, istaknuto je da edukacijom treba obuhvatiti i sve one koji ne razumeju da lobisti pokušavaju uvesti u redovnu upotrebu GMO, a njihov motiv je profit. Ukoliko je hrana sa GMO jeftinija, onda će je kupovati siromašniji, i tu na značaju gubi obeležavanje proizvoda koji sadrže GMO. Uvodničari u trećem delu bili su: prof. dr Marina Stamenković Radak, dr Aleksej Tarasjev i prof. dr Larisa Jovanović Kolomecejeva. U uvodnom izlaganju, ukazano je da postoji kurs bioetike (rešavanje etičkih pitanja i donošenje odluka povezanih sa živim organizmima) na doktorskim studijama na Biološkom fakultetu. Ekocentrična bioetika polazi od činjenice da je priroda u celini predmet etičke brige i da postoji kontekst brige o budućnosti (ekonomski razvoj zasniva se na prirodnim resursima) i uvodi se pojam održivog razvoja. Društvo je suočeno sa brojnim odlukama upotrebe postignuća nauke i tehnologije, koja je izmenila prirodu čovekovih aktivnosti, što ima uticaj i na buduće generacije. To podrazumeva da imamo obavezu prema ljudskoj i prema budućnosti ostalih vrsta. UNESCO je 1997. godine doneo Deklaraciju o odgovornosti sadašnjih prema budućim generacijama. Jedan od osnovnih principa etike životne sredine je poštovanje prema prirodi – dužnost nam je da čuvamo i štitimo integritet ekosistema i biodivreziteta. Naglašeno je da transgena tehnologija podrazumeva kombinovanje pojedinih delova genoma, gena, odnosno sekvenci među organizmima, iste ili različitih vrsta, sa ciljem dobijanja produkta koji želimo.

Modifikacija gena ima veliku primenu u medicini (genska terapija) i poljoprivredi. Kad se radi o primeni transgenih organizama, moramo imati u vidu da su to i farmaceutski proizvodi, terapeutici, insulin, koagulanti, antikoagulanti, hormon rasta, kao i u epidemiologiji, za proizvodnju vakcina. Istaknuto je da što je više istraživanja GMO, manje je straha u javnosti od GMO. Procene rizika i koristi od upotrebe GMO u bilo kom cilju moraju uključiti sve aspekte, na svim nivoima, od ćelije i organizma do biodiverziteta i ekosistema, i za to imamo potencijale. Tako bi trebalo postupati sa svakim proizvodom genetičke manipulacije, koji prolaze kroz drastične provere. Regulative i principi će pomoći u donošenju odluka, a posebno se mora misliti o balansu između koristi, rizika i etičke dužnosti.

Učesnici javnog slušanja su informisani da su osnovni međunarodni pravni instrumenti, koji regulišu bezbedan rad sa GMO, Kartagenski protokol o biološkoj sigurnosti i Konvencija o biološkoj raznovrsnosti. Oba dokumenta zagovaraju balansirani pristup, koji razmatra i koristi i moguće rizike od GMO. Istaknuto je da regulativa Evropske unije ima znatno stroža pravila o upotrebi GMO od mnogih drugih zemalja. S obzirom na to da dokumenta Svetske trgovinske organizacije podstiču regionalnu harmonizaciju u ovoj oblasti, to znači da mi imamo pravo da koristimo zaštitne mere i sva ona pravila za izdavanje odobrenja za pojedinačne genetičke modifikacije koje postoje u EU, uključujući i zaštitnu klauzulu za izuzimanje od gajenja genetički modifikovanog kukuruza, bez obzira što nismo članica EU, jer je to naš region. Naglašeno je i da su naši stručnjaci u protekloj deceniji, u proceni rizika, koristili znanja stečena bavljenjem osnovnim i primenjenim istraživanjima i nisu čekali tehnička uputstva Evropske komisije, te je stoga pitanje očuvanja domaće nauke njenim finansiranjem, prvenstveno od strane države, jedno od krucijalnih pitanja za biološku sigurnost u Srbiji. Predočeno je i da se analiza rizika od GMO sastoji od naučno zasnovane procene rizika, upravljanja rizicima, a u komunikaciju tih rizika treba da budu uključene sve zainteresovane strane. Stručna procena rizika i precepcija rizika u javnosti se veoma često drastično razlikuju. Važno je da se procena rizika radi slučaj po slučaj, kao i da se odobravaju samo one upotrebe GMO, za koje se pokaže da su bezbedne. Od 2001. do 2009. godine važio je zakon koji je omogućavao dobijanje dozvola i za gajenje GMO i za stavljanje u promet GM hrane, ali ni jedna dozvola nije bila izdata.

Istaknuto je i da je jedna od čestih zabluda u našoj javnosti da imamo zakon koji nas uspešno štiti, pri čemu je iznet stav da je važeći Zakon o GMO iz 2009. godine urušio je sistem biološke sigurnosti u Srbiji, budući da predstavlja nevešto prepisano evropsko zakonodavstvo, pri čemu je izostavljena odredba kojom je propisano da prisustvo genetičke modifikacije mora biti nenamerno, tehnološki neizbežno i učinjeno odobrenim genetički modifikovanim organizmom. Skrenuta je pažnja na to da gajenje GMO i korišćenje GMO u ishrani, zbog bezbednosti, kod mnogih stručnjaka, i u javnosti, izaziva zabrinutost. U Kini je izražen otpor prema uvozu GM proizvoda. U Evropskoj uniji (posebno u Francuskoj i Nemačkoj), posle izvršenih ispitivanja, objavljen je negativan odnos prema GM proizvodima. Istaknuto je da je preko osamsto naučnika iz osamdeset četiri zemlje sveta potpisalo otvoreno pismo svim vladama, pozivajući se na zabranu patentiranja živih organizama, ističući veliku opasnost od GM semena i GM hrane. Ovaj dokument je podnet i UN, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i američkom Kongresu. Na skupu političkih predstavnika iz preko 130 zemalja, prilikom pripreme Kartagenskog protokola o biološkoj bezbednosti, oko 95% učesnika je insistiralo na novim pristupima predostrožnosti u primeni GMO. Izraženo je mišljenje da bi bilo šteta u Srbiju uvesti GM žitarice.

U diskusiji koja je usledila, učestvovali su: Zaharije Trnavčević, prof. dr Ljubiša Topisirović, dr Svetlana Paunović, Marinko Velemir, dr Mirjana Sovilj, Branko Čičić i Milutin Penčić. U diskusiji je izneto mišljenje da Srbija treba da bude GMO free zemlja kako bismo zaradili na tuđem strahu, i da treba nastaviti sa gajenjem soje, suncokreta i kukuruza, ali tako da se potrudimo da se poveća prinos po hektaru na 4,5 tone po hektaru. U diskusiji je istaknuto da ova zemlja ima znanje, uslove i ljude koji mogu vršiti kontrolu GMO. Postavljeno je pitanje, šta je, pored modifikovanih biljaka, o kojima se često govori, sa genetički modifikovanim bakterijama i životinjama, u kontekstu zagovaranja zabrane proizvodnje GMO. Istaknuta je potreba proizvodnje insulina, koji je neophodan za lečenje dijabetesa i da se i o tome se mora razmišljati. Naglašeno je da svaki pojedinačni slučaj mora proći kroz uređeni pravni sistem, usklađen sa preporukama Evropske komisije i STO, i to tako da za svaki konkretni slučaj odgovorno, naučno zasnovano i stručno, vršimo rigoroznu kontrolu i procenu rizika, kako bismo znali da li je bezbedno gajenje konkretne genetički modifikovane biljke (dat je primer genetički modifikovane šljive honey sweet, koja nije stvorena od strane multinacionalne kompanije, već od strane naučno-istraživačkih organizacija, za koju je postupak za dobijanje dozvole trajao je 16 godina). Ukazano je da bi trebalo da se okrenemo razvoju permakulture i autohtonih sorti u okviru ekoloških zadruga, odnosno samoodrživih ekonaselja.

U diskusiji je istaknuto da je svrha razvoja GMO tehnologije uspostavljanje kontrole nad svetskom proizvodnjom i distribucijom hrane, kao ključnim sredstvom političke kontrole nad narodima, što podrazumeva privatizaciju i otkup semenskih kuća širom sveta i monopolizaciju proizvodnje semena. Danas samo četiri firme kontrolišu više od 56% svetskog tržišta semena. Predloženo je: da Narodna skupština donese deklaraciju kojom se Srbija proglašava ekološkom državom i zakon kojim bi se proglasila zaštićenim područjem bez GMO, da se Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u svojim planovima razvoja opredeli za ekološku poljoprivredu, kao trajnu orijentaciju poljoprivredne proizvodnje u zemlji, da se pokrene inicijativa za održavanje referenduma da se Ustavom zabrani svaka proizvodnja, prerada, uvoz i izvoz GMO u Srbiji, uključujući i ona u naučne svrhe.

Predloženo je da ovu inicijativu pokrene zajedničko telo stručnjaka, pravnika, političkih stranaka, ekoloških i studentskih udruženja. U diskusiji je spomenuto saopštenje sa Simpozijuma održanog 2005. godine u Beogradu, na kome je učestvovalo preko 150 naučnih radnika, u kom je istaknuto većinsko mišljenje da istraživanju novih tehnologija u našoj zemlji treba dati prioritet, da Narodna skupština treba da formira Nacionalni savet za biološku sigurnost (što je i učinjeno), kao i da je potrebno hitno pristupiti izradi novog zakona, usaglašenog sa direktivama EU, ali sa jasno definisanim nacionalnim interesima. Istaknut je i stav da naša zemlja treba da ostane region gde se ne gaje genetski modifikovane biljke, jer je to preduslov bolje pozicije naših poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu. U diskusiji je pojašnjeno da je jedan od štetnih efekata GMO i taj što toksični pesticidi ostaju u zemlji. Rečeno je da je najpoznatija genetički modifikovana biljka sa ugrađenim insekticidom BT kukuruz, čuveni MOHO 810, (zove se „BT“ zato što je to gen uzet iz bakterije Bacilllus thuringiensis, koji inače živi u zemlji), i upravo su ta bakterija i taj toksin razlog što se u organskoj poljoprivredi, kao zaštita od insekata, koristi prskanje zemljom. Uvodničari u četvrtom delu bili su: prof. dr Miladin Ševarlić, dr med. Rodoljub Živadinović i mr Darinka Stokić.

Postavljeno je pitanje koji je razlog za uvođenje genetički modifikovanih organizama i kakvu korist bi od njihovog uvođenja imala poljoprivreda i ekonomija Srbije, u vreme kada se svet okreće ka organskoj i integralno kontrolisanoj proizvodnji hrane. Ukazano je na na gubitke koje privreda i poljoprivreda u Srbiji imaju od uvođenja GMO (gubi se oko 5000 radnih mesta u sektoru agrobiznisa, gubitak od 70-100 miliona evra godišnje za uvoz GM kukuruza, gubi se tržište u Srbiji i drugim zemljama, negativan marketing svih poljoprivredno prehrambenih proizvoda, prodaja agroinstituta i licenci za proizvodnju sorti i hibrida, koje su godinama stvarali naši selekcionari), ali i na globalni monopol kompanija koje se bave proizvodnjom genetički modifikovanih organizama (cene GMO nisu smanjene). Skrenuta je pažnja na lažni marketing kompanija se bave proizvodnjom GMO i postavljeno pitanje ko će snositi odgovornost za štetu koju prouzrokuju GMO. Nemoguće je održati prehrambenu bezbednost čovečanstva samo na bazi jedne GM biljke iz jedne vrste biljaka. Postavljeno je pitanje zašto GM kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država i njihova administracija ne štite licencna prava kod ilegalne proizvodnje GM soje u Srbiji, zašto Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i nadležne državne inspekcije, koje su dužne da spreče uvoz, distribuciju i uzgoj GMO biljaka i prodaju GMO hrane, ne odgovaraju za svoje propuste i zašto ne finansiraju studiju uticaja uzgoja GMO „pod kontrolisanim uslovima“ na otvorenom prostoru u Srbiji. Ukazano je na potrebu da se hitno donesu pravilnici, podzakonski akti, na osnovu važećeg zakona o GMO i da se uredi stanje u ovoj oblasti.

Još jednom je ukazano na opasnosti koje tehnologija genetičkog modifikovanja potencijalno nosi sa sobom, jer do nedavno nije urađeno nijedno jedino dugoročno ispitivanje uticaja GMO na zdravlje ljudi. Ispitivanje ove vrste koje jeste urađeno nipodaštava se od strane kompanija koje se bave GMO i koje su zabrinute za svoj profit. Ukazano je na činjenicu da genetički modifikovane biljke, koje su otporne na štetne insekte, sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis, koji svojim delovanjem stvaraju proteine sa insekticidnim svojstvima, a pod kojima je čak 160 miliona hektara ukupno. Vršena su ispitivanja uticaja ovakvih biljaka na pčele, ali je važno da se istraživanja nastave. Problem je u tome što oni koji imaju novac, ne žele da finansiraju takva istraživanja jer nemaju interesa, a oni koji imaju interesa nemaju novac. Spomenut je slučaj pčelara iz Nemačke kome je u medu nađen genetski modifikovani polen kukuruza, zbog čega nije mogao da ga stavi u promet. Evropski sud pravde je, po njegovoj tužbi, doneo presudu da on ima pravo na naknadu štete, jer se takav med ne može staviti u promet. Od tada, praktično potpuno je stao uvoz meda u EU iz zemalja koje gaje genetski modifikovano bilje, jer je apsolutno nemoguće da u takvim zemljama ne bude genetski modifikovanog polena u medu. Skrenuta je pažnja na to da, ako bi Srbija dozvolila gajenje genetski modifikovanih biljaka, automatski bi uništila sektor pčelarstva, koji gro meda izvozi baš u EU. Apsolutno je nemoguće da konvencionalna i organska polja ostanu GMO slobodna, ako u okolini postoje polja sa zasejanim genetički modifikovanim biljem.

Istaknuto je da zdrava poljoprivreda obuhvata bezbednu, zdravu i ekološku hranu, koja podrazumeva i kompostiranje i konzervaciju zemljišta. Dat je dobar primer projekta koji je predvodio profesor Lazar Avramov, koji je obuhvatao 1200 ha pod vinogradima na Kosmetu (veliki izvoz Kosovo vina u vreme embarga) i 200 ha druge ekološke proizvodnje.

U diskusiji su učestvovali: Jan Boćanski, Željko Stojković, Iva Marković i Miljojko Jelić i Aleksandra Tomić. U diskusiji je skrenuta pažnja na da se ne spremaju se nikakvi amandmani na postojeći zakon o GMO. Rečeno je i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preko svojih inspekcijskih organa vrši kontrolu svih proizvoda koji ulaze u Republiku Srbiju, a posebno proizvoda na bazi GMO. Istaknuto je zalaganje za poboljšanje kontrole carine na svim graničnim prelazima s obzirom da postoji sumnja da GMO ipak nekako ulaze u Srbiju. Osim toga, izneto je mišljenje da nije potreban vremenski oročen moratorijum, s obzirom da postoji zakon koji reguliše ovu oblast, a potrebno je samo da se striktno primenjuje u praksi. U diskusiji je naglašeno da moramo biti obazrivi, s obzirom na neophodnost uvoza genetički modifikovanih proizvoda koji se koriste u medicinske, odnosno farmakološke svrhe. Istaknuto je da stručnjaci iz ove oblasti moraju informisati, argumentovano i precizno, javnost o GMO, kako bi se izvršila demistifikacija GMO. Istaknuto je da, s obzirom da je Srbija zemlja koja vidi svoju šansu isključivo u organskoj proizvodnji, tako treba i da nastupi na svim tržištima u okolnim zemljama. Država treba da stvori ambijent našim investitorima, proizvođačima, da proizvode organsku hranu, i takvu bi privrednu šansu trebalo iskoristiti, s tim što treba biti potpuno otvoren i iskren, kako u proizvodnji, tako i u plasmanu proizvoda.

Predsednik Odbora, Milica Vojić Marković, zahvalila se učesnicima javnog slušanja i najavila da će Odbor za zaštitu životne sredine održati još javnih slušanja, na ovu, ali i na druge teme.

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije

mms-ppns baner 

ppns - modli

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO 

PPNS/O GMO/STRANI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOMAĆI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

PPNS/O GMO/PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ

  • PREDAVANJE ’ZA SRBIJU BEZ GMO’ (CIKLUS ’DUŠA PRE ZVEZDA’)
  • SRBIJI NE TREBA GMO - PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ (POLEMIKE)
  • NEISTINE GMO LOBISTA VEĆ PET GODINA U UDŽBENIKU ’BIOLOGIJA ZA OSMI RAZRED’ U SRBIJI

Detaljnije

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO 

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)


Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar