U Privrednoj komori Srbije je održan edukativni trening „Krizna komunikacija u oblasti bezbednosti hrane“. Cilj seminara je da se polaznici upoznaju sa osnovnim elementima efikasne komunikacije u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.
BEOGRAD - U Privrednoj komori Srbije danas je održan edukativni trening „Krizna komunikacija u oblasti bezbednosti hrane“. Cilj seminara je da se polaznici upoznaju sa osnovnim elementima efikasne komunikacije u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane, zbog velikog uticaja na informisanost, zdravlje i bezbednost potrošača, kao i ekonomske posledice takvih situacija na sektor agrobiznisa, proizvodnje i prerade hrane.
Trening je deo aktivnosti Projekta “Politički dijalog između javnog i privatnog sektora u oblasti mesa i mleka”, koji sprovode Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, navodi se u saopštenju.
Ekspert za komunikacije i docent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu Tamara Vlastelica Bakić istakla je da su glavni principi krizne komunikacije pravovremenost, tačnost, pouzdanost, relevantnost, doslednost, transparentnost i nezavisnost.
Kako je objasnila, proaktivan pristup komunikaciji, preventivno delovanje i koordinisana saradnja korporativnog sektora i relevantnih državnih institucija, uz uvažavanje svih zainteresovanih strana, su najefikasniji načini da se krizna situacija prevaziđe brzo i sa najmanjim posledicama.
Koordinator Projekta FAO Miloš Milovanović predstavio je „Protokol o saradnji u komunikacijama u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane“, koji su prošle godine potpisali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i proizvođači i prerađivači mleka u Srbiji, A koji sadrži smernice za saradnju privatnog i javnog sektora u kriznoj komunikaciji.
Na seminaru su učestvovali predstavnici poslovne zajednice u oblasti proizvodnje, prerade i prometa mleka i mesa, nadležnih ministarstava i drugih državnih institucija, akademske zajednice i medija.
PREZENTACIJA "SMERNICE ZA SARADNJU PRIVATNOG I JAVNOG SEKTORA U KRIZNOJ KOMUNIKACIJI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE" - Miloš Milovanović
Foto: PKS Izvor: Tanjug
* * *
KRIZNA KOMUNIKACIJA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE
Krizna komunikacija treba da bude laka za razumevanje širokom krugu zainteresovanih, otvorena o tome šta se stvarno dešava, da pruži dovoljno informacija o tome šta je preduzeto da se incident sanira, ali i treba da ima savetodavni karakter za potrošača - šta da radi ako je već konzumirao proizvod
Incidenti u oblasti bezbednosti hrane nisu ekskluzivno vezani za Srbiju već se dešavaju i u daleko razvijenijim i uređenijim društvima nego što je to naša zemlja - pomenimo samo slučajeve ešerihije koli u Nemačkoj ili bolest ludih krava u Engleskoj. U našim okvirima, svakako da je kriza sa aflatoksinom još uvek u svežem sećanju javnosti.
Puno je razloga zašto bezbednost hrane privlači izrazito veliku pažnju javnosti - od brige potrošača za bezbednost namirnica koje konzumiraju pa do direktnih ekonomskih interesa proizvođača, prerađivača i prometnika poljoprivrednih proizvoda. Pored toga što mogu dovesti do zdravstvenih problema (u ekstremnim slučajevima čak i smrti) potrošača/konzumenata, krizne situacije u oblasti bezbednosti hrane po pravilu donose i veliki ekonomski gubitak. Takođe, mogu dovesti do diskreditovanja pojedinih proizvođača, privremeno ili čak trajno.
Usled toga je način komunikacije u kriznim situacijama koje podrazumevaju incidente u vezi s bezbednosti hrane izrazito značajan. Komunikacija u takvim situacijama treba da bude pravovremena, tačna, nezavisna, pouzdana, transparentna, dosledna i relevantna. Takođe, krizna komunikacija treba da bude laka za razumevanje širokom krugu zainteresovanih, otvorena o tome šta se stvarno dešava, da pruži dovoljno informacija o tome šta je preduzeto da se incident sanira ali i treba da ima savetodavni karakter za potrošača - šta da radi ako je već konzumirao proizvod?
Njen krajnji cilj treba da bude informisanje svih zainteresovanih a time omogućavanje njima da razumeju šta se dešava i da na osnovu činjenica i naučno utemeljenih i potvrđenih dokaza formiraju sopstveno mišljenje o incidentu i njegovom potencijalnom uticaju.
U situaciji kada se u medijima mogu čuti disonantni tonovi na istu temu, a pogotovo kada takvi tonovi dolaze od strane donosioca odluka u ovoj oblasti, značaj krizne komunikacije je u tom veći. Tada je izrazito bitno "napasti i osvojiti" medijski prostor i popuniti ga istinitim i odgovarajućim informacijama o incidentu i eventualnom riziku po potrošača koji on sa sobom nosi. Posebno mesto u celokupnoj kriznoj komunikaciji zauzima lice (ili više lica) koja komuniciraju na ovu temu tj. njihov kredibilitet i prepoznatljivost u javnosti. Takođe, sami instrumenti koji se koriste za komuniciranje u vreme krize moraju biti pažljivo birani i korišćeni - nemaju baš svi pristup internetu i društvenim mrežama iako živimo u 21. veku tako da pravilno komuniciranje mora da podrazumeva kombinaciju više vrsta medija i kanala plasmana informacija.
Za Srbiju je ovaj vid komunikacije veoma bitan budući da ona predstavlja neto izvoznika poljoprivrednih proizvoda sa opravdanom namerom da izvozne rezultate uveća i kvalitativno/strukturno poboljša. Imajući to u vidu, jasno je da komuniciranje u kriznim situacijama vezanim za bezbednost hrane nije usmereno samo na domaće već i na međunarodno tržište. Uspešnost krizne komunikacije u smislu jasnosti, pravovremenosti i porukama upućenim kroz komuniciranje, u direktnoj je vezi sa obimom plasmana robe na domaće ali i međunarodno tržište. U kojoj meri je krizna komunikacija bila uspešna, jasno će pokazati vrednosti plasmana roba koje su predmet krize.
* Autor je internacionalni konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji
Komentara: 0