Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Oprez!

04.01.2018

Efektiva: Obmane mobilnih operatera

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva identifikovalo je devet tačaka po kojima mobilni operateri u Srbiji obmanjuju potrošače.

1. Ubacivanje nezakonite odredbe u ugovore i Opšte uslove poslovanja kojom se potrošaču nameće kazna za slučaj jednostranolg raskida ugovara, to jest ugovorna kazna za novčana potraživanja koja je izričito zabranjena članom 270 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima.

Primer: Potrošač je zaključio ugovor na dve godine i zbog neodgovarajućeg kvaliteta usluge želi da raskine ugovor nakon šest meseci. Operater, međutim, po raskidu ugovora traži, pod pretnjom prinudne naplate, da mu potrošač plati za preostalih 18 meseci - kao da ugovor nikada nije raskinut i kao da se usluga i dalje pruža - to jest očekuje da dobije od potrošača sve ono što bi dobio da je ugovor ostao na snazi. Primenom zabranjene ugovorne kazne za novčana potraživanja iz člana 270 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima, operater pokušava da rizik svoga poslovanja svede na nulu, to jest da uvek bude na dobitku, čak i onda kad nikakvu uslugu ne pruža. Ovakvim ponašanjem operater krši i načelo srazmere ugovornih davanja iz člana 15 Zakona o obligacionim odnosima.

2. Ubacivanje nezakonite odredbe u ugovore i Opšte uslove poslovanja kojom se potrošaču nameće nadležnost agencija za naplatu potraživanja, iako je po članu 86 stav 7 Zakona o zaštiti potrošača, "zabranjeno da trgovac ovlasti drugo pravno ili fizičko lice da se obraća potrošaču bez prethodno dobijene izričite saglasnosti potrošača, lično, putem telefona, faksa, pošte, elektronske pošte ili drugog sredstva komunikacije na daljinu, radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora."

Primer: Potrošač je jednostrano raskinuo ugovor i nema nameru da plati ugovornu kaznu iz člana 270 stav 3. Ubeđivanje da taj "dug" treba da se plati preuzima agencija za naplatu potraživanja koja neprestano zove potrošača i uznemirava ga. Ova zloupotreba ide dotle da agencija čak zove članove potrošačeve porodice i komšije i predočava im da je njihov rođak odnosno komšija nesavestan platiša, to jest neko ko neće da izmiruje svoje dugove, čime mu teško narušava ugled u porodici i najbližem okruženju. Za to vreme operater izbegava svaku odgovornost zbog duboko neetičkog i nezakonitog ponašanja agencije koju je ilegalno angažovao (kršenjem člana 86 stav 7 Zakona o zaštiti potrošača) radi naplate potpuno neosnovanog potraživanja.

3. Ugovaranje prava na ustupanje ličnih podataka potrošača agencijama za naplatu potraživanja iako od potrošača nije dobijena izričita saglasnost za njihovo angažovanje, već je nadležnost tih agencija nametnuta u unapred pripremljenom i odštampanom ugovoru (odnosno Opštim uslovima poslovanja) po principu "uzmi ili ostavi".

4. Izričito odbijanje raskida ugovora na zahtev potrošača ili ignorisanje potrošačeve izjave da raskida ugovor, uz nastavak slanja računa, čak i onda kada se ugovor ne može realizovati zato što su bilo na strani operatera bilo na strani potrošača nastupile bitno promenjene okolnosti zbog kojih se usluga više ne može pružiti ili se nadalje može pružiti u bitno smanjenom obimu ili/i sa bitno smanjenim kvalitetom.

Primer: Potrošač je promenio adresu stanovanja i na novoj nema tehničkih mogućnosti za korišćenje interneta, ili je lošiji signal mobilne telefonije. Operater, međutim, ne želi da raskine ugovor (ili ignoriše pisani, nedvosmisleni zahtev za raskidom ugovora) i nastavlja, slanjem računa, da zadužuje potrošača za uslugu koju mu ne pruža, ili je pruža u smanjenom obimu i kvalitetu.

5. Obmana potrošača u pogledu značenja pravnog posla koji se potrošaču nudi kroz reklamu "telefon za dinar". Potrošaču se nigde ne stavlja do znanja da ne postoji telefon čija proizvodna cena iznosi jedan dinar, i da će potrošač, ako prihvati ovakvu ponudu, suštinski zaključiti ugovor o kupovini telefona na rate pri čemu će rata biti uključena u "mesečnu pretplatu" koja obuhvata i dozvoljeni limit potrošnje. Često se nudi i popust na mesečnu pretplatu ukoliko potrošač dodatno ne uzme i aparat, što potvrđuje prethodno navedeno. Sama visina popusta često pokazuje da je za novčanu razliku popusta koju potrošač ostvari, jeftinije kupiti telefon kod drugog trgovca nego ga uzeti u okviru ponuđenog paketa.

6. Obmana potrošača u domenu postojanja nekog minimalnog roka u kojem se usluga mora koristiti kod jednog operatera (npr. tri meseca) da bi potrošač ostvario pravo prebacivanja broja kod drugog operatera. Navedeni rok ne postoji ni u Zakonu o zaštiti potrošača, niti u Zakonu o elektronskim komunikacijama.

7. Obmana potrošača u pogledu realnog stanja njegove potrošnje. Zakonom o zaštiti potrošača je predviđeno da trgovci dostavljaju račune za pružene usluge u kojima potrošač može da prati mesečnu potrošnju. Ipak, tokom jednog obračunskog meseca, potrošač nema uvid u realnu potrošnju plaćenih jedinica pružene usluge (minuti, poruke i internet) jer kontrolom trenutnog stanja on nema uvid u realno trenutno stanje – zato što dobija stanje sa određenim kašnjenjem. Na taj način on se dovodi u neku vrstu zablude, jer i kad dobije stanje on misli da mu je preostao određeni broj plaćenih jedinica, a zapravo je to stanje od prethodnog dana, te on dodatnih trošenjem jedinica zapravo premašuje plaćeni paket, a što se dodatno tarifira.

Primer: Proverom stanja potrošač je utvrdio da mu je do kraja isteka paketa presotalo još pet minuta. Korišćenjem tih pet minuta, za koje veruje da su stvarni ostatak paketa, on zapravo premašuje isti, jer je dobio očitano stanje sa određenim kašnjenjem.

8. Tarifiranje usluga van ugovorenog paketa, koje je višestruko skuplje od realne vrednosti pružene usluge, što predstavlja nepravičnu ugovornu odredbu na štetu potrošača (Zakon o zaštiti potrošača), kao i nesrazmeru uzajamnih davanja na štetu potrošača (član 15. Zakona o obligacionim odnosima), a takođe predstavlja i ugovornu kaznu suprotnu članu 270 stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Primer: U okviru mesečnog paketa potrošač ima 2GB interneta koje je potrošio. Svaka dalja potrošnja interneta se tarifira papreno skuplje od realne vrednosti potrošenog, što predstavlja kaznu za potrošača. Isto se odnosi i na dodatno korišćenje minuta i poruka.

9. Zaokruživanje poziva na 60 sekundi, gde prilikom razgovora operater kao obračunati minut računa svaki sledeći započeti minut razgovora, pa tako razgovor od jednog minuta i jedne sekunde tarifira kao dva minuta. Ova odredba takođe predstavlja vrstu ugovorne kazne suprotno članu 270 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima, a njome se ustanovljava i nesrazmera ugovornih davanja suprotno članu 15 Zakona o obligacionim odnosima. Potrošaču se naplaćuje usluga koju on nije koristio, a Zakon o zaštiti potrošača propisuje upravo suprotno - plaćanje računa u skladu sa utrošenim.

Reklamacije potrošača

Problem koji kao potrošač imate sa trgovcem ili pružaocem neke usluge na teritoriji grada Beograda, možete proslediti Udruženju za zaštitu potrošača Efektiva, putem sledeće kontakt forme. Popunite detaljno obrazac, uz precizan opis problema, a mi ćemo Vas kontaktirati i uz odgovarajuću pomoć probati da problem efikasno rešimo.

O UDRUŽENJU 

Foto: Tech Advisor 

EFEKTIVA SAJT, FB STRANA, TVITER 



ARHIVA PPNS


PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar