Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Oprez!

01.04.2016

Supstance koje izazivaju zabrinutost

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Preliminarna analiza kampanje „Izbori se da znaš“

Na osnovu metodologije koju je pripremio ALHem tri udruženja potrošača Centar potrošača Srbije (CEPS), Asocijacija potrošača Srbije (APOS) i Centar za zaštitu potrošača FORUM dostavljala su distributerima zahtev o sadržaju supstanci koje izazivaju zabrinutost (SVHC) u odabranim proizvodima u periodu 7. decembar 2015. - 17. februar 2016, a u vezi sa pravima i obavezama utvrđenim članom 27. Zakona o hemikalijama. Svako od tri angažovana udruženja potrošača kontaktiralo je po 30 različitih distributera. Ukupno je kontaktirano 90 distributera širom Republike Srbije, i to dostavljanjem zahteva elektronskom i običnom poštom.

Od ukupno 90 poslatih zahteva dobije je odgovor od 47 distributera (52,2%). Za region Beograda odgovorili su 50,0% distributer, a u regionima Vojvodine i Centralne Srbije 53,3% distributera. U najvećem broju slučajeva odgovor je dobijen samo elektronskom poštom. Uočeno je da je za region Centralne Srbije najveći broj odgovora dostavljen putem obične pošte, dok je u ostala dva regiona ubedljivo preovladavala komunikacija elektronskom poštom.

U pogledu brzine odziva na zahtev, u odnosu na ukupan broj odgovora (47), najviše odgovora je ostvareno u prvih 10 dana i to 31. U periodu od 30 dana od slanja zahteva odazvalo se ukupno 44 distributera. Ostala 3 odgovora pristigla su nakon 30 dana od slanja zahteva.

alhem 1

Prema tipu proizvoda, najbolji odziv na zahtev bio je u pogledu plastičnog posuđa (100%), a zatim slede oprema za bebe (77,8%), kablovi i dodatna oprema za mobilne telefone (66,7%). Procenat odziva na zahtev za školski pribor je 55,6%, a za igračke, pvc podne obloge, pribor za domaćinstvo i medicinska sredstva je 44,4%. Najmanji odziv bio je na zahteve koji su se odnosili na opremu za plažu (33,3%), kao i na obuću i odeću (11,1%).

Međutim, treba napomenuti da preliminarna analiza ostvarene komunikacije ukazuje da mnogi od distributera, koji su se odazvali na zahtev, nisu pružili odgovarajuće informacije na postavljena pitanja. Iz njihovog odgovora uočeno je da nisu upoznati sa obavezama i odgovornostima koje proizilaze iz odredbi Zakona o hemikalijama kao i da ispunjavanje obaveza po drugim propisima, pogrešno izjednačavaju sa primenom propisa o hemikalijama. Naime, iako se 47 distributera na neki način odazvalo na zahteve, svega 20 je pružilo konkretan odgovor na pitanje o prisustvu SVHC u proizvodu, u skladu sa obavezom koja je propisana članom 27. Zakona o hemikalijama. Ovaj podatak ukazuje da je od ukupno 90 upućenih zahteva, svega 22,2% distributera dostavilo odgovor na postavljeno pitanje.

alhem 2

Dodatno, laboratorijske analize sadržaja ftalata u odabranim proizvodima pokazale su da je prisustvo ftalata koji spadaju u SVHC u koncentraciji iznad 0,1% utvrđeno u 24 uzorka (26,7%). Prema tipu proizvoda, najveći broj uzoraka pozitivnih na prisustvo ftalata identifikovano je kablovima (25,5%, u odnosu na broj pozitivnih uzoraka) i određenim medicinskim sredstvima (16,8%), a zatim slede podne obloge, igračke, oprema za plažu i odeća sa po 12,6% pozitivnih uzoraka. Oprema za bebe bila je pozitivna na prisustvo ftalata u jednom od 9 ispitivanih uzoraka (4,2%), a pribor za domaćinstvo i oprema za plažu u dva od 9 ispitanih uzoraka. U najvećem broju pozitivnih uzoraka identifikovan je dietilheksil-ftalat (DEHP). Ni jedan od ispitanih uzoraka školskog pribora, plastičnog posuđa i dodatne opreme za mobilne telefone, nije bio pozitivan na prisustvo ftalata.

alhem 3

Treba imati u vidu da su navedene analize preliminarne, te da je za utvrđivanje tačnosti dobijenih odgovora i precizniju analizu efekata kampanje potrebno izvršiti detaljniju analizu i uporediti dobijene odgovore od distributera sa rezultatima laboratorijskih ispitivanja. Objavljivanje i predstavljanje kompletnog izveštaja o rezultatima kampanje je planirano za kraj aprila 2016. godine.

  • SIN lista – Lista hemikalija koje predstavljaju zabrinutost i za koje je potrebna prioritetna akcija
  • SUBSUPORT Portal – Portal za podrsku industriji u postupku zamene hemikalija koje predstavljaju zabrinutost bezbednijim alternativama

ALHEM SAJTFB STRANA

* * * 

NOVI SAD - Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko pet miliona ljudi godišnje umire zbog bolesti nastalih usled izloženosti hemikalijama, koje u sebi sadrže neke od najopasnijih supstanci sa ozbiljnim štetnim efektima po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Kako bi se podigla svest potrošača i promovisala njihova prava, koja su im garantovana i Zakonom o hemikalijama iz 2009. u toku je projekat "Jačanje kapaciteta i strateškog partnerstva za bezbedno upravljanje hemikalijama u Srbiji", u okviru kojeg se sprovodi i kampanja "Izbori se da znaš".

Kao predmet kampanje, izabrani su proizvodi koji potencijalno sadrže ftalate, grupu supstanci koje izazivaju zabrinutost i koje su veoma zastupljene u proizvodima za svakodnevnu upotrebu, i to u plastičnim proizvodima ili u onima koji u sebi sadrže plastični deo na bazi polivinil hlorida.

"Ti ftalati su toksični po reprodukciju, to znači da utiču na plod i plodnost, kao i da imaju sposobnost da su endokrini distrubtori, a to znači da remete rad hormonskog sistema. Dakle, reč je o veoma opasnim hemikalijama i koji nisu hemijski vezani za taj polivinil hlorid u tim proizvodima, prosto mogu da cure iz tih proizvoda, tako da se povećava izloženost toj grupi hemikalija od strane potrošača", objašnjava dr Jasminka Ranđelović iz Alhema.

Pojedine dečje igračke, školski pribor, rekviziti za plažu, odeća i obuća, maske za mobilne telefone, plastično posuđe, samo su neki od 11 tipova proizvoda koji potencijalno mogu da sadrže ftalate.

Tri organizacije potrošača, APOS, CEPS i Centar za zaštitu potrošača Forum, iz tri grada Srbije, kao učesnici u projektu i partneri u sprovođenju kampanje, bile su zadužene za nabavku odabranih proizvoda i za komunikaciju sa trgovcima o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost. Kontaktirano je 90 distributera za 90 proizvoda, a komunikacija je ostvarena sa 47, što predstavlja 52 odsto odazvanih distributera.

"Dakle, kao najvažniji rezultati u kampanji, dobijene su laboratorijske analize sadržaja ftalata, koje su pokazale da je prisustvo ftalata, u koje spadaju supstance koje izazivaju zabrinutost, u koncentraciji većoj od 0,1 odsto utvrđeno u 24 uzorka, što čini 27 odsto, i to najviše u kablovima, određenim medicinskim sredstvima, zatim u podnim oblogama i igračkama, opremi za plažu, odeći, sa po 33 odsto pozitivnih uzoraka", dodaje dr Ranđelović.

Zato su se u projekat "Jačanje kapaciteta i strateškog partnerstva za bezbedno upravljanje hemikalijama u Srbiji", ali i kampanju "Izbori se da znaš", uključili država, nadležna ministarstva, program UN za razvoj, stručne nevladine organizacije i udruženja za zaštitu potrošača. Zajednički cilj im je podizanje svesti i poboljšanje informisanosti kod ljudi o mogućem prisustvu najopasnijih hemikalija u proizvodima koje svakodnevno koriste.

"Cilj ove kampanje, odnosno projekta, jeste da promovišemo, odnosno da predstavimo odredbe zakona o hemikalijama i da ukažemo da zakon o hemikalijama na određen način štiti potrošače, samim tim što je zakonom o hemikalijama, odnosno članom 27. propisano da svaki potrošač ima pravo da dobije informacije da li određen proizvod sadrži supstance koje izazivaju zabrinutost u koncentraciji koja je veća od 0,1 odsto", ističe Aleksandra Rašović iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

"Sve ove aktivnosti kojima mi doprinosimo obeležavanju ovog dana zapravo i rezultat projekta koji Program UN realizuje sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, i naravno sa organizacijama civilnog društva - ALHEM iz Beograda i međunarodnom organizacijom Žene Evrope za zajedničku budućnost. Taj projekat nosi naziv Jačanje kapaciteta i izgradnja kapaciteta za bezbedno upravljanje hemikalijama u Srbiji. Komponenta ovog projekta odnosi se na podršku potrošačima, odnosno, približavanje određenih zakona, relevantnih zakona, zakona o upravljanju hemikalijama, koje zapravo govori da svaki potrošač ima pravo da zna kakav je hemijski sastav proizvoda koji kupuje, odnosno onih proizvoda opšte namene koji se nalaze na tržištu Srbije. ono što je bitno spomenuti da se projekat finansira u okviru strateškog okvira za međunarodno upravljanje hemikalijama i traje do novembra 2016. godine. Ono što smo do sada realizovali u okviru projekta jeste saradnja sa medijima, sa novinarima koji su zaista jako bitan partner, s obzirom da predstavljaju tu sponu između donosilaca odluka, resornih ministarstava, nadležnih institucija i samih građana, odnosno potrošača. Održali smo obuku i za udruženja potrošača, o tome na koji način oni mogu da pomognu potrošačima da se bolje informišu o hemijskom sastavu proizvoda koje kupuju i ono što nam predstoji jesu aktivnosti na realizaciji seminara za zdravstvene radnike koji se bave upravo štetni uticajem hemikalija na zdravlje ljudi", kaže Miroslav Tadić iz UNDP.

Iako je još 2009. usvojen Zakon o hemikalijama, koji omogućuje potrošačima da dobiju informaciju o proizvodu, sedam godina kasnije potrošači retko koriste svoje pravo da pitaju šta, zapravo, kupuju. Zbog toga, na sajtu Alhema i Ministarstva zaštite životne sredine postoji model pisma koji potrošači mogu da preuzmu.

"Dovoljno je da uzmu taj model pisama, da popune samo naziv proizvoda za koji žele da saznaju da li ima tu supstancu i da je predaju distributeru. Distributer je u zakonskoj obavezi, prema Zakonu o hemikalijama, da pruži informaciju ukoliko proizvod sadrži supstance. Ukoliko on to ne uradi, propisane su kaznene odredbe zakona o hemikalijama, za to su nadležne inspekcije zaštite životne sredine, sanitarna i tržišna, koje sprovode zakon o hemikalijama, i kazne predviđene ako distributer ne odgovori na zahtev, a njegov proizvod sadrži te supstance, od 500 hiljada do milion dinara", ističe dr Ranđelović.

"Rezultat ove kampanje će ujedno biti i izrada internet stranice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, gde nakon završetka projekta i završetka same kampanje, potrošači će i dalje imati priliku da se informišu putem ove veb stranice, da vide koje su to hemikalije koje ulaze u sastav proizvoda, ali i da vide na koji način hemikalije mogu da se koriste na bezbedan način", objašnjava Aleksandra Rašović iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Objavljivanje i predstavljanje kompletnog izveštaja o rezultatima kampanje očekuje se krajem aprila, nakon što se izvrši detaljnija analiza i upoređivanje dobijenih odgovora od distributera sa rezultatima laboratorijskih ispitivanja.



Igor Damjanić
Izvor: RTV 

ZAKON O HEMIKALIJAMA



Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/STRANI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOMAĆI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

PPNS/O GMO/PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ

  • PREDAVANJE ’ZA SRBIJU BEZ GMO’ (CIKLUS ’DUŠA PRE ZVEZDA’)
  • SRBIJI NE TREBA GMO - PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ (POLEMIKE)
  • NEISTINE GMO LOBISTA VEĆ PET GODINA U UDŽBENIKU ’BIOLOGIJA ZA OSMI RAZRED’ U SRBIJI

Detaljnije

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - UKINUTE EMISIJE

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar