Jurišom u neoliberalizam u našoj zemlji otvoren je prostor za funkcionisanje sivog tržišta, nelojalnu konkurenciju, neprihvatljiv rast cena prehrambenih proizvoda, manipulacija i prevara u sektoru prehrambene industrije
Piše: Dr Tatjana Brankov
Glosa: „Supermarket revolucija“ ne samo što nije donela korist potrošačima i malim poljoprivrednim proizvođačima, već su tržišne promene omogućile pojedinim biznis entitetima da zauzmu „monopolske“ pozicije
Glosa 2: Vlada Srbije može imenovati ombudsmana za hranu koji će odgovarati za poštene odnose između poljoprivrednih proizvođača, prerađivačke industrije i trgovinskih lanaca
Svedoci smo svojevrsne trgovinske revolucije u literaturi poznate pod nazivom “supermarket revolucija” koja bitno menja poziciju i funkciju trgovine u privrednom sistemu. Ova revolucija je promenila institucionalno i organizaciono prehrambeni sistem zemalja u razvoju i tranziciji. Osim usklađivanje standarda vezanih za kvalitet i zdravstvenu bezbednost hrane, očekivani pozitivni efekti ovih promena, pod uslovom da su doneta odgovarajuća institucionalna rešenja, su uvećanje prihoda malih poljoprivrednih proizvođača i prerađivača zbog pristupa različitim tržištima i beneficiranje krajnjih potrošača usled redukcije cena prehrambenih namirnica.
Analiza uticaja trgovinske revolucije na cene hrane u Srbiji ukazala je na značajna odstupanja od navedenih očekivanih pozitivnih efekata (Lovre&Brankov,2015). U skladu sa raspoloživim podacima analizirane su cene selektovanih proizvoda (jabuka, mleko, krompir, pasulj, svinjsko i pileće meso) u periodu od 2000. do 2012. godine. Kao početna godina uzeta je 2000, godina „demokratskih promena“ kada je otpočeo proces potpune tržišne liberalizacije.
U odnosu na bazu (2004-2006=100) u 2012. godini zabeležen je značajan rast maloprodajnih cena svih proizvoda. Maloprodajna cena svinjskog mesa je uvećana za 60%, jabuka i pilećeg mesa za 83%, krompira za 87%, pasulja za 106%, a mleka čak za 119%. U istom periodu zabeležene su enormno visoke profitne margine (razlika između maloprodajne i proizvođačke cene): 31-93% (jabuka), 33-152% (mleko), 46-168% (krompir), 54-117% (pasulj), 86-152% (pileće meso) i 196-323% (svinjsko meso).
Velika disproporcija između proizvođačkih i maloprodajnih cena („sirovina i finalnih proizvoda“) ukazuje da „supermarket revolucija“ u Srbiji ne samo što nije donela korist potrošačima i malim poljoprivrednim proizvođačima, već su tržišne promene omogućile pojedinim biznis entitetima da zauzmu „monopolske“ pozicije. Jurišom u neoliberalizam stvoren je prostor za funkcionisanje sivog tržišta, nelojalnu konkurenciju, neprihvatljiv rast cena prehrambenih proizvoda i razne vrste manipulacija i prevara u sektoru prehrambene industrije. Globalizacija maloprodaje kod nas se sprovodi bez adekvatne tržišne stabilizacije uz neefikasnu antimonopolsku legistlativu. Posledično, kupovna moć građana pada a jaz između „malih“ i „velikih“ sve više raste.
Neophodno je, pre svega izraditi studiju koja će se ozbiljno pozabaviti analizom politike cena hrane i istraživanjem uzroka cenovne nestabilnosti. Takva studija rezultirala bi predlogom odgovarajućih mera za stabilizaciju tržišta poljoprivredno- prehrambenih proizvoda. Bilo bi dobro da se kreira nova baza podataka po ugledu na European food price monitoring tool koja bi doprinela povećanju informisanosti o ceni i kvalitetu proizvoda i usluga što je esencijalno za uspostavljanje “savršeno konkurentnog tržišta”. Ujedno, ovakva transparentnost smanjila bi manipulativni prostor spekulanata.
Od 2002. godine u Srbiji ne postoji nijedan oblik administrativno propisanih cena poljoprivrednih proizvoda. Ograničena vladina intervencija je potrebna u cilju stabilizacije cena i održavanja ravnoteže između suprostavljenih aktera u agroprehrambenom sistemu.
Ukoliko takva vrsta volje bude postojala Vlada Srbije može, po ugledu na Vladu Slovenije koja je to učinila ove godine, imenovati ombudsmana za hranu koji će odgovarati za poštene odnose između poljoprivrednih proizvođača, prerađivačke industrije i trgovinskih lanaca.
Rezolucija o prehrambenoj krizi
Borba protiv prevara u prehrambenom lancu je relativno novo pitanje i za evropsku zajednicu. Tek 14. januara 2014. godine usvojena je Rezolucija Evropskog parlamenata o prehrambenoj krizi, prevarama u prehrambenom lancu i njihovoj kontroli. U skladu sa Rezolucijom, a u cilju smanjivanja obmanjivanja domaćih potrošača, mislim da je potrebno osnivanje nacionalne Komisije za sprečavanje prevara u agroprehrambenom sektoru. Treba organizovati konferencije kako bi se podigao nivo osvešћenosti svih relevantnih aktera. Važno je prepoznati značaj uzbunjivača za otkrivanje svih vrsta obmana u ovom sektoru. I najvažnije stvoriti uslove za efikasan rad Komisije za zaštitu konkurencije. Naravno, za sve nabrojane aktivnosti neophodna je politička volja.
Literatura: Lovre, K., Brankov, T. (2015): The Supermarket Revolution in the Balkan Countries: The Case of Serbia. 4TH AGRIMBA-AVA Congress Smart Agribusiness for the Society of Tomorrow, Poreč, 16-20 June 2015.
Komentara: 0