Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Zaštita potrošača

13.08.2019

Afrička kuga svinja - uputstva Ministarstva

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

SAOPŠTENJE MINISTARSTVA



AFRIČKA KUGA SVINJA (AKS) JE VIRUSNA, VEOMA OPASNA ZARAZNA BOLEST DOMAĆIH I DIVLJIH SVINJA!

Bolest se širi:

  • kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama;
  • ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane;
  • kontaminiranom hranom, vodom;
  • inficiranim krpeljima;
  • odećom i obućom;
  • kontaminiranim predmetima i opremom;
  • prevoznim sredstvima;
  • stajnjakom;
  • leševima uginulih i zaklanih životinja;
  • glodarima;
  • insektima.

NEMA LEČENJA!

Kako prepoznati AKS:

  • iznenadno uginuće jedne i više svinja;
  • gubitak apetita;
  • potištenost;
  • povišena telesna temperatura do 42°C;
  • krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa);
  • krvav proliv;
  • pobačaji;
  • nesigurnost u hodu;
  • otežano disanje;
  • kašljanje, povraćanje.
VAKCINA NE POSTOJI!

Preventivne mere:

  • ne hraniti svinje pomijama;
  • izbegavati pašno držanje svinja;
  • sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama;
  • osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću;
  • obavezna prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru;
  • postaviti dezbarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje.

Oboljevaju svinje svih kategorija. Uginu sve obolele životinje.

Virus afričke kuge svinja ne predstavlja opasnost za ljude i druge vrste životinja.

U SLUČAJU POJAVE AKS SPROVODI SE UBIJANJE SVIH SVINJA NA GAZDINSTVU.


OBAVEZE KORISNIKA LOVIŠTA I LOVACA U RANOM OTKRIVANJU I SPREČAVANJU POJAVLJIVANJA AFRIČKE KUGE SVINJA

  • Svako oboljevanje, ili uginuće divljih svinja obavezno treba prijaviti nadležnom lovnom i veterinarskom inspektoru teritorijalno nadležnom za lovno područje ( sa ciljem uzimanja uzoraka radi laboratorijsko ispitivanje na AKS i KKS);
  • Od divljih svinja stradalih od udara automobila na putevima takođe je obavezno uzorkovanje (komad slezine i krajnika-tonzila) radi laboratorijskog ispitivanja na AKS i KKS,
  • U lovištu nemojte ostavljati za sobom otpatke hrane koja sadrži ostake hrane životinjskog porekla;
  • U gazdinstvima sa domaćim svinjama zabranjeno je prihvatanje i držanje divljih svinja;
  • Ukoliko u sopstvenom domaćinstvu/dvorištu držite domaće svinje, obavezno, nakon svakog dolaska iz lova i lovišta promenite odeću i obuću pre nego pristupite pojenju, hranjenju ili čišćenju sopstvenih svinja;
  • Useljavanje divljih svinja u ograđena lovišta (npr. gatera, uzgajivališta), ili izmeštanje divljih svinja u slobodnu prirodu (tzv. "otvorena lovišta"), prethodno obavezno prijaviti i nadležnom veterinarskom inspektoru.
  • U zoološkim vrtovima, obavezna je prijava svakog uočenog oboljevanja ili uginuća nadležnom veterinarskom inspektoru;
  • Zamolite lovce koji dolaze iz zemalja zaraženih AKS da ne donose sa sobom namirnice pripremljene od svinjskog mesa poreklom od domaćih i divljih svinja. AKS se vrlo često prenosi kontaminiranom hranom;
  • Radnici koji rade na farmama svinja ili većim gazdinstvima svinja, a bave se lovom pre započinjanja rada obavezno da prijave rukovodiocu farme da su učestvovali u takvom lovu u kojem su uočena neprirodno ponašanje ili sumnja na bolest kod divljih svinja,
  • Proceniti na lovištu broj čopora divljih svinja, brojno stanje i gustinu populacije divljih svinja u njima i pratiti njihovo kretanje i svaku promenu jer „nestanak“ – izumiranje pojedinih stada divljih svinja može biti prvi znak AKS;
  • Sprovodite stalni nadzor na hranilištima, pojilištima. Njihova sistematska kontrola može dati važne podatke o kretanju zaraze;
  • Obavezno je sprovođenje propisanog monitoringa bolesti AKS i KKS kod divljih svinja i shodno tome obavezno je slanje propisanog broja uzoraka iz svakog lovišta u nadležni Veterinarski institut tokom godine;
  • Kod odstrela divljih svinja uzeti krv iz srca (ili ako to nije moguće onda iz većeg krvnog suda odstreljene divlje svinje), i neizostavno komad krajnika (tonzila) i slezine. Po ispunjavanju Uputa za analizu uzorke treba predati u nadležni Veterinarski institut iz kojih će se izvršiti analiza i na prisustvo uzročnika AKS.

UPOZORENJE

OBAVEZNO:

  • PRIJAVITE CARINIKU SVE KOLIČINE SIROVOG SVINJSKOG MESA I PROIZVODA OD SVINJSKOG MESA KOJE POSEDUJETE
  • SIROVO SVINJSKO MESO I PROIZVODE OD SVINJSKOG MESA NE MOŽETE UNETI NA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE
  • SVU KOLIČINU SIROVOG SVINJSKOG MESA I PROIZVODA OD SVINJSKOG MESA UBACITE U SPECIJALNO OBELEŽENI KONTEJNER
  • KONZERVE KOJE SADRŽE SVINJSKO MESO TRETIRANE NA TEMPERATURI VEĆOJ OD 80°C MOŽETE UNETI NA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE
  • LOVAČKE TROFEJE DIVLJIH SVINJA NE MOŽETE UNETI NA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE

ZABRANJENO

  • UNOŠENJE SVINJSKOG MESA, PROIZVODA OD SVINJSKOG MESA, LOVAČKIH TROFEJA DIVLJIH SVINJA



Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 

PRVI PRVI NA SKALI Africka kuga svinja - obavestenje

KUGA SVINJA NIJE OPASNA ZA LJUDE, ALI MOŽE DA SE PRENESE PRERAĐEVINAMA, FARME DA PREDUZME SVE MERE

Afrička kuga svinja, čije je prisustvo potvrđeno u Srbiji, na međunarodnoj je listi naročito opasnih zaraznih bolesti kod životinja, ali stručnjaci kažu da se primenom odgovarajućih biosigurnosnih mera i odgovornim ponašanjem vlasnika svinja može sprečiti ulazak virusa na farme.

Šefica odeljenja za virusologiju pri Naučnom institutu za vetrerinarstvo Srbije, koji je i nacionalna referentna laboratorija za afričku kugu svinja, Vesna Milićević rekla je za Tanjug da se ta bolest ne prenosi na ljude, ali da je izuzetno smrtonosna za svinje.

- Čekali smo godinama da se bolest pojavi kod nas. Kad se pojavila u susednim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, preduzeli smo sve mere i radili na jačanju svesti lovaca, uzgajivača, veterinara. Bolest ne predstavlja opasnost za ljude, ali izaziva izuzetno visok mortalitet svinja - kaže Milićevićeva.

Naglasila je da je odgovorno ponašanje i veterinara i uzgajivača važno kako virus ne bi ušao na velika gazdinstva, te da je neodgovorno ponašanje ljudi često uzrok pojave bolesti, jer otpaci iz kuhinje završe na trpezi svinja.

- Treba apelovati na ljude da se odgovorno ponašaju - rekla je Vesna Milićević i poručila da su osnovne mere koje treba preduzeti na farmamam biosigurnosne mere.

Navela je da je virus složen i da ne postoji vakcina protov te bolesti.

Kaže da se zaraženo meso uništava i naglašava da je bitno da se ne pojavljuju novi slučajevi zaraze i da se primenom odgovarajućih mera i odgovornim ponašanjem vlasnika životinja može spreči širenje virusa.

Virus otporan u spoljnoj sredini

U izjavi za Tanjug profesor Miroslav Valčić, šef katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela na Fakultetu veterinarske medicine, kaže da se od 2007. godine prati kuda ide virus, i da je interesantno da je u Evropi on je uvek prelazio iz regiona u region, države u državu - putem prerađevina, dakle mesa, i kao primer navodi radnike iz Ukrajine koji su radili u Mađarskoj i poneli domaće kobasice.

On kaže da se radi o virusu jako otpornom u spoljašnjoj sredini, koji preko godinu dana preživi u nekoj prerađevini ili smrznutom mesu.

U Evropu je prvi put stigao 2007. godine sa Bliskog istoka, a procene su da će preplaviti Stari kontinent.

- Sada Rumunija ima najviše, preko hiljadu žarišta, a Bugarska je imala puno žarišta, na desetine, a za tu bolest nema vakcine i nema leka - kaže Valčić i dodaje da se samo Malta oslobodila virusa tako što je pobila sve svinje.

On je naveo da su u Africi osnovni rezervoari virusa afričke kuge svinja krpelji a slučajni domaćini su svinje, i to bradavičasto svinjče i divlja svinja - buš, a tamo svinje nemaju kliničkih simptoma ili su oni blagi - pa svinja preživljava.

- Plemenite, ove naše domaće svinje kao i evropska divlja svinja oboljevaju sa izrazitim simptomima i praktično je 100 odsto uginuće - kaže Valčić i dodaje da ipak u Evropi, osim na Sardiniji i u Portugalu, nema populacije krpelja koja bi se zarazila.

On ističe da je afrička kuga svinja nešto što je i mnogo jače i nanosi velike štete i u mnogo većim zemljama nego što je Srbija.

Farmeri moraju da preduzmu sve mere

Farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je za Tanjug Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).

- Arička kuga svinja nije opasna za ljudi, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti - kaže Budimović.

- Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi - kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

Izvor: Tanjug

U cilju sprečavanja pojave afričke kuge svinja, Efsa (European Food Safety Authority) je pripremila kratak film sa ključnim informacijama i merama koje treba preduzeti.



ARHIVA PPNS 



DREN

 

 

DOM

 

 

POTROŠAČI

 

 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

 

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

 

 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar