Tu gde se susreću čovek i zvezda, živi nadahnuće i lepota. Žive zvezdobrojci.
Milutin Milanković piše:
"Kada je pala noć, a na nebu se pojavile zvezde u onom bezbroju koji se viđa samo u slobodnoj prirodi, Dunav je izgledao lepši, tajanstveniji i veličanstveniji no preko dana. A kada ga obli mesečina, bio je čaroban. Bilo je uživanje sedeti u našoj bašti, posmatrati njegove srebrne talaščiće i slušati njihov šum. S one strane njegove mešala se sa tim šumom pesma hora bezbrojnih pevača. To su bile žabe. Rado smo slušali tu muziku. Ona je bila himna životu, prirodi i večnom zvezdanom nebu nad našim glavama...”
A uz isti pesnički zanos Pupin govori:
"I kao što životna aktivnost ranih cvetova i medenih plodova u poznu jesen, ima svoj početak u dahu života koji pruža sjajno sunce, tako isto i svaka aktivnost na zemlji, svaka prirodna pojava, jednim krajem usidrena u našoj svesti, potiče od daha života nekog nebeskog mladoženje, neke plamteće zvezde. Pokušajte da pređete put od jednog kraja do drugog i videćete da na svakom njegovom kraju postoje lepote koje ushićuju srca ljudi od nauke. Pokušajte to i više nikada nećete govoriti o ’hladnim naučnim činjenicama’."
OBRAZOVNO-ISTRAŽIVAČKO DRUŠTVO MIHAJLO PUPIN SAJT, FB STRANA
Komentara: 0