Pupin je pisao, sa strašću i velikom ljubavlju o Filipu Višnjiću. Gledao je u njega kako oživljava kamen u svojoj kući u Norfolku, pisao od Zbornika njemu u čast, do svoje autobiografije, o snazi narodne poezije koja se uz gusle seli u dušu čoveka.
Evo komadića nepoznatih Pupinovih reči, koji nas vode do još jednog Pupinovog prijatelja - Ljube Stojanovića:
"Skoro će se navršiti pedeset godina od kada sam se upoznao sa pokojnim Ljubom Stojanovićem, slavnim srpskim filologom. Bili smo onda đaci na berlinskom univerzitetu; on đak filologije, ja đak fizike.
Začudio se kad je primetio da me zanimaju njegovi razgovori o Slavistici i o srpskim narodnim pesmama. Kad sam mu ispričao kako me je u detinjistvu stari Bata Batakin, guslar Idvora, moga rodnog mesta, upoznao sa srpskim narodnim pesmama, a naročito sa pesmama Filipa Višnjića, radovao se da moj dugogodišnji boravak u Americi nije sasvim ugasio moju ljubav za naše narodne pesme.
Sećam se kako mi reče jednog dana: ’Bata Batakin je tvoj spasitelj; da ne beše njega ti bi se izgubi u prerijama amerikanskog materijalizma. Gusle Filipa Višnjića sačuvale su ti u stranom svetu ljubav za lepotu našega jezika’."
OBRAZOVNO-ISTRAŽIVAČKO DRUŠTVO MIHAJLO PUPIN SAJT, FB STRANA
Komentara: 0