Čovek bez samoglasnika

Čovek bez samoglasnika

Čbrljš Žmrljdž je bio duboko zamišljen. Da su bolja vremena on bi sada sedeo na omiljenoj mu obali reke kraj koje se rodio, ali sada je sve to daleko i sve je drugačije. Današnje vreme je grozno dok ono prošlo i buduće još na nešto i liče, a i pomenuta reka je davno promenila tok.

- Mama, zašto me svi zovu Čbrljš Žmrljdž i pri tome mi se obavezno smeju i rugaju? Zašto se ja baš tako zovem? Mama, zar ja nisam mogao da se zovem drugačije? Da imam neko normalno ime i prezime na "ić", mada to ovde i nije odveć važno. Mama, da li bih ja bio neki sasvim drugi čovek kada bih imao drugo ime i drugo prezime? Da li bi tada ja bio ja? Stalno me muči to pitanje. Da li bih ja morao sebi da budem zauvek neko drugi, a nikad sam sebi na prvom mestu?

Ma, misliš li ti da sam ja ljudima odmah sumljiv samo zato što mi je ime tako nakaradno, a prezime još gore i gluplje? Da su stvari drugačije mogao sam ja biti neki čuveni hirurg ili poznati umetnik, kakav svetski glumac ili možda uspešan fudbaler. A najbolje bi mi bilo da sam odmah bio neki princ jer tada bi svi moji problemi bili zanemarljivi, razumljivi i lako rešivi.

Vidiš, i onaj policajac, koji me je pre četvrt veka legitimisao na pijaci, odmah mi je napomenuo da sam mu poznat. - Ti si Žmrljdžev sin. Pazi šta radiš, otac ti je pošten čovek! Ajde, briši! - rekao mi je.
Normalno da sam ga brže bolje poslušao. Jeste otac zaista pošten bio, ali više nije. To je bila moja velika tajna. Ne znam, mama, kako se otac usudio da me tako bezobzirno vređa. Najčešće mi je govorio da sam ja čovek bez samoglasnika. Preko toga nisam mogao da pređem ma koliko mi on otac bio i ma koliko mi nije bilo jasno šta mu to znači.

Mama, toliko me je on tada razbesneo da sam posle u izolaciji decenijama razmišljao da nešto promenim u svome životu. Možda ja i ne moram tako da se zovem! Tebi bi, mama, najbolje bilo da mi kažeš ako mi je otac neko drugi, neko sa normalnim imenom i prezimenom. Možda će mi se to dopasti i vremenom ću ga u potpunosti prihvatiti. Priznaj mi što pre da ne pravim opet slične gluposti!

- Slušaj ti, Čbrljš Žmrljdž! Odmah da si sklonio te tvoje ruke sa mog vrata! I nisam ti ja nikakva mama! Ja sam samo doktor u ovoj ludari, tvoj psihijatar! Možda nije u redu da te na to podsećam, ali ovde su te odavno doveli i ostavili posle one tragične majčine smrti!

Raša Papeš
PRIČE ZA ŽIVCE DOBRIH LJUDI
Ilustracija: slideshare.net 

rasa

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMАТ

PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari