Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Kineska kreda

12.12.2014

Anketa o nestanku građanina A. M.; Budući intelektualac; Daljina

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/solidarno-za-miroslava-jovanovica.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Anketa o nestanku građanina A. M.

Učitelj: Da, sećam se maloga A. M. Mislio sam da će da poraste, mnogo je obećavao. Možda je zato i nestao.

Gnevni građanin: Jasno, čuo sam taj slučaj. O tome će sigurno raspravljati u svetu, a i šire. Neka vidi taj svet da prežive samo oni koji nestaju!

Političar: Mi apsolutno podržavamo njegovu demokratsku odluku, pod uslovom da je to njegov lični stav. To je demokratija. Svako može da nestane po svojoj volji, a može i organizovano preko institucija i organa. Naš put je jasan, nestala lica ne mogu da kažu da su tu lutala.

Sociolog: To je slučaj bez presedana! Gde je tu kolektivna svest? Taj misli samo na sebe! Zar nije mogao sačeka još neko vreme pa da lepo nestanemo svi zajedno?

Futurolog: On je svojim činom dokazao da je korak ispred svih nas. Na ovim prostorima on je zakoračio u 21. vek!

Seljak: Kuj, bre, nestao? Pa šta? Ima, bre, svi da nestanemo! Nego šta! Samo, ako vam mi sljaci nestanemo tek će se onda pitate kuj će da ostane. Primerice, ti će mi zabraniš da nestanem. Odma’ ću da nestanem, nuzinat!

Milicioner: Ne znam, nisam primetio. Moje je da čuvam red i mir. Samo da taj tamo ne pravi neke glupe manifestacije. Ajde, razlaz!

Vojno lice: To je apsolutno patriotski čin. On je nestao za otadžbinu i opet će ako bude sreće i potrebe.

Opštinar: Da, znam. Samo taj građanin mora da zna da više ne može da računa na svoju imovinu.

Psiholog: U pitanju je čist egzibicionizam narcisoidne ličnosti, upakovan u formu eutanazičnog samoubistva, a u cilju obezbeđenja socijalnog mira za lične potrebe.

Penzioner: Ne znam. Ja uredno plaćam svoje komunalne obaveze, a i glasao sam. Da ga nisu posekli zbog struje?

Slepi prosjak: Ja u tome ne vidim ništa loše, a isto tako ne vidim ništa dobro!

* * *

Budući intelektualac

Što vlast ume da napravi glupost, to niko ne ume. Ono i narod zna da se zablesavi u voljnom i emotivnom pogledu, da se izglupira u procenama i očekivanju. Ipak, te su gluposti daleko ispod nivoa onih sa autorskim predznakom vlasti koje su, što to odmah ne reći, neponovljive, veličanstvene. Rečju, genijalne.

No, obično se tu nađe neki pametnjaković koji, da nema škole i knjiga, ne bi umeo ni brak da sklopi, a kamoli rečenicu. E, takav upravo krene da dokazuje da je to što vlast radi čista glupost i da to nije u redu, da nije pošteno i moralno, kao da to ima neke veze sa politikom. Još je taj najčešće opoziciono mlatnut, tj. on je ili nekada bio na vlasti ili bi da se iste što pre dočepa.

U svakom slučaju u pitanju je tipičan domaći intelektualac čiju drljavost društvo daleko lakše podnosi od njegovih nesumnjivo sumnjivih namera. Od takvih prepametnih tipova koji sve nešto znaju, a kad ih policija pita ne bi ti oni nešto priznali ni pod razno, valja se kloniti. A ono što takvi posebno ne znaju je da u svakom društvu na bilom kom stepenu demokratije važi pravilo: Ako želiš da misliš svojom glavom, onda moraš tačno da znaš šta smeš da misliš! Iz tog razloga ovakve protuve svojim konstatacijama i zapažanjem mogu samo da se izblamiraju jer gluposti vlasti, na koje ukazuju, su toliko dobro sročene da tu pamet ne pomaže i može se samo iskompromitovati. One su idealne i savršene, pa se opravdano brkaju sa najmudrijim političkim potezima.

Na sreću, veliki je broj lojalnih intelektualaca koji se ne mogu prevariti, a koje je vreme uputilo da se oslanjaju na razum i da imaju racionalnije rezone. Kada njih pitate šta o svemu misle, oni odgovaraju: Ne znam šta da mislim, šta ja imam da mislim, ili, što je najbolje, ne mislim ništa!

E, tu se, negde među njima, krije prototip novog, umnog čoveka – građanina budućnosti. U vremenu koje je pred nama, kada politika bude glavna privredna grana, a glupost njen osnovni izvozni artikal, biće nam potrebni ovakvi ljudi koji će umeti da obuzdaju pamet i svedu je na zadovoljavajući minimum.

Daljina

Stigavši iz daleka nakon više decenija, gospodin Škrljbić, naše gore i dijaspore list, posmatrao je sa ondašnjeg avalskog tornja panoramu koja je po obodu nestajala u jesenjoj izmaglici. U celokupnom pejzažu nije mogao da primeti da je većina ljudi bila već u sasvim ozbiljnim nevoljama, niti je u toj svojoj opservaciji iz visa uspevao da zapazi da je zemlja poprilično propala. Zbog toga je istinski impresioniran isključivo vizuelnim doživljajem samo tiho prošaptao: - Vrlo, jako lepo.

A pilot NATO-avijacije, izvesni leteći Holanđanin, posmatrao je za vreme leta sa velike visine grad koji će za trenutak bombardovati. Nebo je bilo izuzetno vedro te je jasno mogao videti dve reke kako se moćno spajaju. Iskreno zadivljen uskliknuo je: - Divno! A to su čuli oni njegovi u operativnom centru i odmah ga upozorili da se emotivno ne unosi jer tu dole žive zloglasni Srbi.

- Moćno izgleda, bio je uporan pilot i onda je svoj tovar sasuo na grad. Naravno da nije video ljude koji su stajali u redovima za cigarete, hleb, mleko, benzin. Niti je pomislio na građane u skloništima ili na one koji su uprkos svemu kopali po kontejnerima.

Tu nedavno, kosmonauti Bašljivski i Skot leteći iznad Evrope analizirali su kroz retke oblake taj deo sveta.

- Skote jedan, vidiš li onaj pitomi zeleni predeo što se juozapadno preko ekološki čistog planinskog masiva završava na obali mora? - pitao je dotični Vašljivski kolegu. - Vidim, Vašljivko - tako ga je taj Skot iz milošte nazivao - predivan je!

- Slažem se, veličanstven je! Čudno je da je to ta inkriminisana državna zajednica Srbija i Crna Gora, zemlja koja ne može sama sa sobom, sa susedima, sa Evropom, a ne može ni sa svetom.

Onda su obojica prišla uz samo okruglo okno i zadivljeno posmatrali. Naravno, oni iz vrlo opravdanih razloga nisu mogli videti radnike koji štrajkuju pred svojim firmama, masu ljudi pred Skupštinom u kojoj se narogušeni poslanici međusobno optužuju i kinje, zakukuljene mafijaše koji pljačkaju građane, pošte i banke kao od šale, patriote, izdajnike, zločince, žrtve, profitere, tajkune, sirotinju, gladne.

Sve je to ostalo van domašaja njihovih očiju samo zbog toga što stvari, posmatrane iz daljine, jednostavno lepše i bolje izgledaju.

Raša Papeš
Karikatura: Tošo Borković

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMAT

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar