Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Kineska kreda

07.11.2014

Boje; Muve; Kuče

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona/da-li-ce-se-beskontaktni-toplomeri-koristiti-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-kragujevca.html

Boje

Žuti su mi tvrdili da mi garantuju sve najbolje ako zaokružim žuto.

Beli su mahali belom zastavom, uslovnim simbolom naše svetle budućnosti. Nema šta mi neće ispuniti ako se opredelim za njihovu boju.

Crveni su svom prepoznatljivom stilu nudili apsolutno maksimalno da u odlučujućem trenutku upišem crveno.

Plavi su naravno davali sveod sebe meni. Samo da ubodem plavo!

Zeleni su me uveravali da takva šansa koju mi nude nikada nikome nije pružena. Dobiću sve što mi na pamet padne ako ozelenim krug.

Crni su bili stopostotno uvereni da njihovo vreme tek dolazi. Zaokruži crno, to ti je najsigurnije, poručivali su mi.

Sivi su mi obećavali brda i doline ako postanem njihov.

Ukrao sam od dece kompelet flomastera i drvenih bojica. Svi su nudili isto - maksimalno! U glavi mi se napravio pravi razmaz boja. Nije bilo lako odlučiti! Rešio sam da se izjasnim na licu mesta, iza paravana na izbornom odredištu.

A kada sam se vraćao oslobodio sam se svih svojih pisaljki. Neke sam zavukao o okolno grmlje, neke u krtičnjake parka. Ostale sam pobacao u kante za otpatke i kontejnere na putu do kuće. Za svaki slučaj. Gadna su vremena, a ipak je to nekakav dokazni materijal. Ne zna se šta nosi dan, a šta noć!

Posle sam po facama primetio da su žuti prošli kao žuti, dok su beli pobledeli i došli gotovo transparentni. Crveni su dobili nekakvu bordo boju, plavi skroz pomodreli, zeleni nikada zeleniji nisu bili. Još su se crni načisto ugljenisali, a sivi totalno utonuli u sivilo.

I onda su se svi oni, nikad složniji, obrušili na nas glasače. I da smo slepci bili, i da ćemo slepci ostati, rekli su nam ljutito.

Nismo morali proveravati izborne rezultate. Znali smo da su daltonisti na vlasti!

* * *

Muve

Tek što su Griškovi seli za sto naletele muve. Malom je jedna sletela na čelo, babi isto, gospođi Grišak tačno posred čela, dedi Grišaku matorom na levu obrvu, stricu Milentijenu na čvorugu iz rata iznad desnog oka. Sestra je mahala rukama terajući jednu od tih letećih dosada koja se nameračila na njene šiške. A kada se Grišaku muva parkirala tačno između obrva, zavladao je muk. On je baš držao nož u levoj ruci dok mu je desna bila prazna. U tom momentu iznad stola pa do plafona zalebdelo je nemo pitanje: Šta sa ovima na čelu?

Tada je Grišak polako počeo da se diže sa stolice prethodno zaustavivši dah. Ukrstio je pogled i skupio zenice u unutrašnjim gornjim uglovima očiju. Zatim je lagano podizao ruke. Neće valjda levom -prošaptao je deda u strahu. Tada sevnu desna šaka i – tap, opali se Grišak po čelu. Zatim otvori šaku i s ponosom pokaza smrskanu muvu. - Eto, tako se to radi! - reče.

* * *

Kuče

Prvo smo čuli da je pazario kuče. Vođa mu baci štap, ono donese, baci mu kamen ono se polomi, u vodu – u vodu, u vatru - u vatru. Služilo mu je za relaksaciju i rekreaciju u trenucima odmora i opuštanja od bremena teških državnih poslova i briga.

Jelo to kuče specijalnu hranu za rasna kučeta, i raslo. Ojačalo da ga je vođa jedva držao na lancu u tim šetnjama od bandere do bandere, od drveta do drveta. Kuče stane, stane i vođa, i čeka dok kuče zapišava. Ali, desilo se onda da je sve izmaklo kontroli.

Izgledalo je to ovako: Ide kuče na lancu i vuče vođu. Ne znaš ko tu koga više vodi. U stvari znaš, ali nije u redu. Sve ga, bre, izlomi i smlati. Nije bilo druge, i onako bi se to kuče na kraju otgrlo sa lanca demokratskih promena. Pusti ga gazda, a žao mu, zavoleo kuče. Juri kuče srećno i zadovoljno ledinom, a vođa za njim. Narod malo zbunjen, još ne zna ko bi tu mogao koga na koga da napujda, ali trči za vođom, kakav je i red. Sam ga je birao i neće dopustiti da mu sad kuče ispadne odanije.

Kada se malo slegla prašina, postalo je jasno da je vođa daleko odmakao i da je narodu lakše da kuče prati. Tada je jedan zadihani starkelja, koji se u nedostatku poslednjih solunaca probio na izvanredno poslednje mesto, povikao sa dušom u nosu: "Je li, bre, dokle će ova džukela da nas zajebava!?" Odmah mu priđoše neki i rekoše mu: "Šetaj, matori!". Jer uvek u tim gužvama ima zaduženih koji su tu da ti ne odgovore ništa.

Raša Papeš
Karikatura: Karikatura: Dušan Petričić 

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar