Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Kineska kreda

05.12.2014

Demokratski slučaj; Čas tolerancije; Tehnologija bajke

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona/da-li-ce-se-beskontaktni-toplomeri-koristiti-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-kragujevca.html

Demokratski slučaj

Na nekoj predratnoj olimijadi najgore je prošao ruski četverac u sastavu Srebrov, Čakadze, Lučenko, Guskov koji je bio treći i osvojio bronzanu medalju. Po povratku u zemlju padaju u nemilost i definitivno nestaju sa sportske scene, a i šire.

Oleg Ivankov, pravi fudbalski majstor, nije iskoristio jedanaesterac koji je dosuđen u korist reprezenacije SSSR, i time je prokockao svoju životnu šansu. Naime, posle te utakmice o njegovoj sudbini se ništa ne zna.

A Igor Lavov je na olimpijaci u Londonu hitnuo koplje tako očajno, daleko od njegovih najboljih rezlutata, da je u njegovoj otadžbini svakome bilo jasno da ovaj njegov podbačaj što pre treba zaboraviti. I zaista, kada se vratio kući niko ga više nije video.

Pa, onaj Jegor Solomin, u Helsinkiju, bio je za dlaku sporiji od jednog prepumpanog crnca, što je najgore, američkog državljanina. Po povratku u domovinu gubi mu se svaki trag.

I Vladimir Pogorenko je bio neoprezan, te je pri samom kraju druge runde dobio jedan iznenadan i snažan udarac u sam vrh brade, od koga je ostao da se izležava na podu ringa. Posle kao da ga je pojeo mrak.

Bilo je još ovakvih sportskih slučajeva misterioznih nestanaka, uglednih sportista, svetskih rekordera čak, kojima nije dozvoljeno da pogreše ili naprave kiks, niti im je to praštano. Državna štampa o tome svojevremeno nije informisala javnost. Tada su na prvim stranama objavljivane fotografije druga Predsednika koji, okružen olimpijskim šampionima, zadovoljno suče brkove i ispija šampanjac na prijemu priređenom i njihovu čast.

A vidi ti ovo danas! Onaj Kolja Fomin glat je promašio slobodno bacanje čime je ruskoj reprezentaciji obezbedio čist poraz. I, pazi sada šta se dešava. Taj nesrećni Kolja prilazi klupi za igrače seda i bezbrižno otvara svoju koka-kolu. Još i sasvim mirno otpija gutljaje!

I kol’ko sutra, vratiće se u svoju zemlju gde će mu cela Moskva brisati suze i tešiti ga.

Šta ti je demokratija, moj čoveče!

* * *

Čas tolerancije

Tu noć sam baš zaglavio u nekom kafiću, a tamo bilo svašta. Mislim, ono, piće, ženske, oružje, šorka, droga, racija, dileri, milicija, psi, lisice, arestiranje itd. I tek što sam pred zoru stigao sa doživljaja i zaspao kao zaklan, kad eto mog matorog da me budi.

- Sine, ustani! - kaže mi. - Verovatno si smetnuo s uma da danas u školi imate čas tolerancije!

’Ajde što je to njegovo buđenje ponovljeno više puta sa sve naglašenijim naredbodavnim tonom, već je počeo da me drmusa, poteže me za ruku, vuče mi ćebe, tegli me za nos i zavrće mi uši.

- Ej , ćale, batali me, keve ti! Lepo mu kažem jasno mu stavljam do znanja da sam trenutno sasvim indisponiran i apsolutno neuopotrebljiv za bilo kakav prosvetno-vaspitni rad, ali on ni da čuje.

- Pradeda ti je bio tolerantan, deda ti u tome nije imao premca, stric ti je po tom pitanju čak i odlikovan, a ja sam njihova slika i prilika! E, nećeš ti majčin sine da nam budeš izrod! - navro, bre, na mene pa se ne isključuje.

- Alo, matori! Sjaši mi sa ušiju! Pali, bre, od mene, ’leba ti! Viknem mu najozbiljnije i sve se maksimalno uzdržavam da ne puknem načisto, tj. dajem mu ga po toleranciji maksimalno, ali on ni da čuje. Naprotiv, sve se više napaljuje!

Meni već počelo da igra oko, uši mi se ušpicile, čuka počela da gruva, ruke da drhte i lice da mi se grči na jednoj strani, a taj mi opis obavezno zalegne kada sam loše volje. Zbog toga ga najpre samo blago odgurnem, a onda dohvatim vazu sa naktasne i opalim ga po sred glave. Preterao, brate, da nema gde!

No, vidi ti šta dalje biva! Istoga časa baba zapišti iz kreveta k’o da je kolju kako sam ja ništak i baraba, a deda je odmah podrži kao kuče iz potaje dodajući da sam vucibatina i propalica. I sve to začiniše sa obiljem psovki na moj račun. E, slušaj, to više nije moglo da prođe tek tako. Tu ja nabodem babu levom i iselim je iz kreveta u kome je vazda provodila vreme, a potom zamahnem desnom i izujem dedu te ga lansiram iz njegove fotelje, k’o da je u pitanju nekakav najnoviji svemirski program, a ne najobičnija zajebancija o toleranciji.

I pazi sad, leže oni tako, sve moj do moga, kad, istrčava mi keva iz kuhinje sa satarčetom u ruci. Ja naivno pomislim, uteklo joj nešto od živine te ga žena upravo ulovljava.

- Sad ću ja tebe da naučim pameti i toleranciji, dripčino jedna otpadnička! Zaurla u trku i zabode mi sečivo tik uz glavu, u ragastov. U-je, kad sam to doživeo, ima da bitišem na ovome svetu još najmanje stotku! Ipak , činjenica je, silan me stres spopao, a nervoza drpila do neba. No, majka je to rođena, što me je, ono, od kilo mesa.... Ne diže se ruka na majku, znam. Zato je samo munem kolenom i složim kraj ćaleta, što će reći, kraj čoveka njenog života.

Tu nastao muk, mislim, zavladala tišina što je i osnovni uslov za odvijanje jednog mirnog i normalnog porodičnog života. Posle zapalim cigaru, izbrojim do deset i potpuno se smirim. Takav sam ja, mogu čoveka u besu da ubijem očas posla, ali već posle sekund-dva ima da se najiskrenije kajem godinama. Emotivan sam, priznajem, ali imam, bre, dušu k’o autobus!

Zato vadim onu sataru iz vrata i zavlačim je pod mantil! Utoku i kašikaru spremim u spoljne džepove. Pa, mislim da odem na taj čas o toleranciji, čisto zbog ovih mojih. Inače, ima da mi drobe do kraja života!

* * *

Tehnologija bajke

Dakle,evo kako se to radi. Uzme se parče hartije. Čisto, mada može i sa mrljom, ali onda to neće na dobro da izađe. I obavezno prazno, jer svako slovo ili linija neka mogu biti prepreka. Pošto vođu treba smestiti u bajku, odabrati papir većeg formata. Da ga ništa ne sputava i da može da se razmahne.

E, onda, postaviti ga na neko mesto radnje. Dvorac, kućica u cveću to može biti, šumarak, jezerce, pitom pejzaž. Dodati nekog pauna, labuda kraj sopstvenog bazena, najmanje jedno lane, kuče, mače…

Zatim odrediti vreme radnje. Svejedno da li će biti srednji vek ili kraj dvadestog, vreme i onako ističe. Na vrh olovke dodati nešto 21.veka po želji naroda. Neće se gotovo ni osetiti. Pa oprezno izmisliti neko zlo koje treba pobediti, izbalansirati mu intenzitet da, i ako se raspomami, ne može ni slučajno da pobedi ono vođino dobro. Znači, voditi računa da se bajka lepo završi. Dodati baku, deku, porodični ambijent. Narod razbacati po okolnim brdima da nešto kopucka i obrađuje. Važno je da nešto radi, a one što ginu na poslu odjuriti na prinudne odmore kada sami ne znaju da predahnu. I obavezno tu, uz vođu, smestiti vilu. Da to bude dobra vila. Mada on sve može sam, neka mu je. Neka mu maše onim svojim čarobnim štapićem sa petokrakom na vrhu, zlu ne trebalo.

Sada je stvar već razrađena. Vođa je znači ušao u bajku. On će tu mudro da plasira svoje dobro, koje će u svakom momentu biti jače od onog zacrtanog zla. Treba naročito voditi računa da u bajku kojim slučajem ne utekne neki vuk. To je habano ranije kod nekih klasika. Jer vuci koji upadaju u bajke odmah deluju traumatski na psihu čitaoca, a i vrlo je problematično naći prava rešenja.

Situacija se može tada dodatno iskomplikovati. Zamislite da nam pri samom kraju bajke vuk pojede vođu.To bi bilo strašno. Nikako ne mislim da se to sme dogoditi, ali đavo ne spava. Zato eventualnom piscu bajke preporučujem da u ovako nemogućem trenutku nikako ne posegne za opisivanjem radosti, veselja i olakšanja naroda, već da pošteno i pametno prikaže svu njegovu tugu.

Raša Papeš
Karikatura: Politika/Dušan Petričić

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMAT

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar