Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Kineska kreda

19.12.2014

Dijete; Dobra stara vremena; Doterivnje

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/reklamne-usluge.html

Dijete

Kada je onaj debeli tajkun pripremao za odmor jedva je navukao gaće. Zapravo, morao je prethodno da uvuče vazduh ali, gle, čim ga je izdahnuo iz pluća, gaće su mu se istog momenta pocepale na zadnjici. Zbog toga se bacio na rigoroznu dijetu sa željom da se što pre uspešno kostimira za plažu.

Više mojih sredovečnih komšinica se maksimalno mrcvari nekakvim poludijetama koje obavezno počinju ponedeljkom, a ostalim danima se hrane sasvim normalno. No, među njima ima i onih upornih koje su gladne, iscrpljene, izbečene i svadljive, čak se povremeno onesvešćuju u liftu, u hodniku i ispred zgrade.

A koliko tek žena masira stomake, butine, bokove i zadnjice ne bi li se nekako rešile nekog grama celulita i sala, a sve to kombinuju sa dijetama koje nose imena naučnika debila koji su jedino uspeli da izmisle kako ljudski rod da ne jede.

Više hiljada debelih, masnih, deformisanih izjelica svesno se odriču hrane samo da bi što lepše izgledali. Velike su njihove muke, ogromna je njihova patnja da povrate vitak, poželjan, mladalački izgled. Apsolutno ih treba podržati jer nije lako odricati se, a ni u jednom trenutku ne podleći iskušenju.

Inače, lično sam protiv svakog gladovanja i bilo koje vrste apstinencije. Nisam ja baš naročito lep, pa ne verujem da bi me bilo koja dijeta nešto prolepšala. Moj je ideal da budem prirodno ružan i sit. To je bolje nego biti nasilno lep, a gladan kao vuk. Ja bih sebi bio čak i simpatičniji kad bih se malo popunio.

Ovako, kost sam i koža. Nezaposlen sam, te redovno preskačem obroke. Samo ponekad nešto pregrizem, koliko da ne manjkam. Istakao bih naročito da me sve te dijete mnogo nerviraju kao, uostalom, i ti naučnici koji su ih izmislili. Za mene je nesporan čovek od znanja jedino onaj koji bi uspeo da reši problem moje prehrane. Razume se da moje uzdržavanje nije estetske prirode, već se isključivo radi o finansijskom kompleksu socijalno-ekonomskog karaktera. Prava je šteta što među tolikim dijetalcima živim i ja koji mogu da jedem uvek i koliko hoću, ali nemam. A stalno sam gladan!

* * *

Dobra stara vremena

Ne pominji mi vanredno, molim te! Bilo pa prošlo, ne ponovilo se! Niko da te bar malo tlači, niko da te maltretira. Mir, tišina i red. Znao sam ja da će sve to proći i da će sablja spasti na perorez. Naravno, sve uvek dolazi na svoje mesto. I zločinci se vraćaju, a i žrtve ne izostaju.

Tako, idem ja ulicom kad ispred mene iskoči jedan sa pucaljkom u ruci, zakukuljen od glave do pete. - Pare ili život! Zaurlao je. A meni došla neka milina pa počnem da pevušim: - Kao u dobra stara vremena.

Doduše, ima situacija kada su ovakva očekivanja oko para i života vrlo nepredvidiva. Očigledno da dotični nema drugog posla nego pita da bi pitao. - E, sine moj, uzmi život, a za pare ćeš morati da se raspitaš kod nekog drugog. Ja sam ti načisto dekintiran, švorc sam kao crkveni miš, propast jedna do daske, što bi se danas reklo, kao da me neko preparirao za privatizaciju.

Po njegovom licu mogao sam da zaključim da mu se moj predlog nije primio. Najverovatnije da je planirao da mi uzme i pare i život, ali ovako...

- Slušaj matori! Mene si našao da pališ, a? Zarozaj se malo, izvrni se! Nisi se čestito pretresao, a već se praviš lud, vi matorci uvek negde zavlačite lovu, slažete je za ne daj bože, iliti pokoj duše! - viče mi i stavlja utoku pod nos.

- Pazi da me ne uplašiš! Ja sam i ranije gubio život, pa šta!

Živim ti ja, sine, kao sav ostali svet koji živi kao da ne živi. Kad sam ja gubio život ti se još nisi rodio. A vidi šta se obavezno dešava, redovno se pojavi neki zamlaćeni pošteni nalazač da mi ga vrati. Normalno, ovako usran život samo ja mogu da živim. I niko više, razumeš, niko!

Tada onaj spusti pištolj i zakuka iz sveg glasa: - E, jebem ti baksuza! Ni čoveka za pljačku ne mogu da izaberem! Stvarno sam bio dirnut. I među tim lopurdama i prevarantima ima divnih, osećajnih ljudi. I taman sam rešio da iz postave izvučem desetak dinara, kad, on podiže pištolj i upuca se na licu mesta.

Eto, šta čini depresija i nervno rastrojstvo. Naravno da sam odmah priskočio kako i nalaže humani odnos u takvom slučaju. Overio sam čoveka da se ne muči. Posle sam mu detaljno istresao džepove. Nisam loše prošao, izgleda da mu nisam bio prvi! Biće mi to dovoljno bar za dva meseca života.

Napuštajući mesto događaja bio sam zadovoljan. Kao svaki građanin učinio sam sve što je bilo u mojoj moći da sprečim jedan kriminalni akt. A vanredno stanje mi ne pominji! Da nije ukinuto ja bih garantovano umro od gladi!

* * *

Doterivanje

Nisam ja mogao pretpostaviti da će se Predsednik pojaviti tako iznenada, da će jednostavno banuti pred mene, jer u tom slučaju ja bih sve ovo malo doterao. I red bi bio, tako smo i ranije činili. Mi beskućnici bismo, na primer, počistili svoj deo ulice, da bude sjajno, da sve zablista. Pa bih sebe uredio, da ja svom Predsedniku budem lep.

Jesam ja na prinudnom godinama i malo sam unezveren, ali to je meni više na nervnoj. Verovatno zbog policije što me juri iz sivo-ekonomskih razloga. Ipak, da sam znao da će Predsednik naleteti, stavio bih onu svoju robu, a naročito one strane cigarete, na jednu lepu novu kartonsku kutiju. Neka vidi on da ja već uveliko sarađujem sa svetom. Umio bih se, obrijao, obukao u čisto, decu bih svoju oterao sa raskrsnice gde peru šofer-šajbne, da sam znao. Da ja ostavim utisak na moga Predsednika.

Ma, nije mi bilo ni na kraj pameti da će doći, jer ja bih u tom slučaju nešto klasično pročitao da umem da mu odgovorim, a ne da nešto mlatnem iz glave kad me pita kako sam. To bi moralo da bude nešto kratko, sažeto a jako, jer će oni što su oko njega da ga odguraju, pa neće uspeti da me sasluša, ako bi to dugo bilo. Da mu nešto jednostavno dobacim, ali suštinski. Da moj Predsednik vidi kako sam ja njemu pametan.

A sigurno da bi me sve to silno uzbudilo. Drhtale bi mi noge i klecale bi, sav bi treperio, a možda bih zamucao ili izgubio glas. Teško se ja kontrolišem u takvim situacijama, teško se obuzdavam. Zato bih obavezno popio nešto za smirenje. Da ja mom Predsedniku budem miran.

Raša Papeš
Karikatura: Goran Divac

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMAT

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar